Корнето () јесте италијански посластичарски специјалитет у облику полумесеца, настао од аустријског кипферла (kipferl).
У северној Италији се често неправилно назива бриош, термином који заправо означава другачију врсту пецива.
Реч је о слатком или сланом прехрамбеном специјалитету; његов рецепт укључује употребу брашна, путера, млека, јаја, воде и шећера, уз додатак жуманца којим се премазује површина како би се добила златнија боја.
Иако сличног порекла, француски кроасан разликује се од корнета јер његово тесто не садржи јаја.
Етимологија Име овог специјалитета потиче од његовог облика, који подсећа на два мала рога (итал. — рог, — рошчић). Такође, и на немачком језику назив вуче порекло од облика који подсећа на полумесец, као и француски термин кроасан (фр. ), што значи „растући” (односи се на фазу Месеца).
Порекло мини|Припрема корнета од лиснатог теста Овај специјалитет се проширио у Италији, а конкретно у регији Венето, одмах након 1683. године, захваљујући интензивним трговачким односима између тадашње Млетачке републике и Беча. Године 1797, Кампоформијским миром и каснијим оснивањем Краљевине Ломбардија-Венеција, кипферл или корнето, заједно са крапфеном (крофнама), додатно је повећао своју популарност. У почетку је уметност њихове припреме била наслеђе углавном венецијанских мајстора пекара.
С друге стране, Француска је морала да сачека 1770. годину да би открила корнето, склапањем брака између аустријске надвојвоткиње Марије Антоанете и будућег краља Луја XVI. Међутим, посластичари су изменили рецепт, обогативши га путером, избацивши јаја и назвавши га кроасан.За цео одељак:
Прва писана потврда термина који га означава потиче из 1839. године, у делу Есеј (итал. ) Антонија Гинцанија: „Они уврнути корнети, којима сваки деликатан укус краде оно ружно име 'Kiffels'.”
Распрострањеност и припрема Корнето може бити празан или пуњен. Међу могућим пуњењима налазе се џем, крем, чоколада и мед, као и сир и сухомеснати производи у сланим верзијама. Међу варијантама теста издваја се она која користи интегрално брашно од житарица.
У Италији се корнето традиционално конзумира у кафићима за доручак заједно са капућином, али у централној и јужној Италији веома су популарне ноћне корнетерије (итал. ).
Иђинио Масари објавио је чланак у коме се објашњава разлика између кроасана, корнета и бриоша.
Варијације мини|Корнети из Анконе: „полаке” мини|„Полаке” из Аверзе
Корнето с Искије Пореклом са острва Искија и углавном доступан у кафићима напуљске области, одликује се двоструким тестом од бриоша и лиснатог теста. Класично пуњење састоји се од крема и вишње.
Полака из Анконе Типична за Анкону, има равни облик, жуто тесто, само три слоја лиснатог теста и пуњење од танког слоја марципана; преливена је лаганом глазуром на бази беланцета и шећера. Снажна жута боја теста потиче од искључиве употребе жуманаца у тесту. Ширина је већа у односу на класични корнето.Roberto Ceccarelli, La polacca di Ancona, la "non brioche" al marzapane, www.lacucinaitaliana.it.За употребу искључиво жуманаца у тесту: Roberto Caravaggi, paste da colazione, www.ilgiornaledelcibo.it.
Име дугује чињеници да су војници Другог пољског корпуса, који су након битке за Анкону ослободили град, посебно ценили ову варијанту корнета, са којом су се упознали захваљујући испорукама војне пекаре.
Полака из Аверзе Типична за Аверзу, чудном случајношћу дели исто име (али не и исте састојке или изглед) са претходном варијантом, мада из потпуно другачијих разлога: једна пољска монахиња дала је рецепт за типичан колач из своје домовине посластичару из Аверзе, који га је прерадио и измислио два различита слаткиша, корнето и торту.
Види још Кроасан Бриош
Референце
Литература
Gianni Moriani, Cornetto e cappuccino. Storia e fortuna della colazione all'italiana, ed. Terraferma, 2010.
Категорија:Доручак Категорија:Италијанска кухиња