250px|мини|десно|Табла са називом улице, на углу са улицом Вука Караџића 250px|мини|десно|Пословна зграда (лево) заузима целу парну страну улице, док су на непарној страни (десно) старе палате 250px|мини|десно|Башта кафића у Делијској улици Делијска улица је најкраћа улица у београдској општини Стари град. Дуга је нешто мање од 53 метра. Паралелна је са Кнез Михаиловом и спаја улице Вука Караџића и Ускочку. Налази у оквиру просторно културно-историјске целине од изузетног значаја око Улице Кнеза Михаила улице, која је заштићена највишим степеном заштите.

Једна је од ретких улица у Београду којој никада није мењано име и једина која је задржала име које је имала у османском периоду.

Име улице

Име улице потиче од турске речи „делија” () – јак, силовит, луд. Делијама су се називали припадници посебне коњице у отоманској војсци. Улица је данашње име добила по Делијском конаку испред кога се налазила.

Делијска улица једина је улица у Београду која није никада мењала име.

Имена улица у Београду у османском периоду У време османлијске власти улице су често носиле имена по познатијим турским личностима које су у њима становале. Такве су биле: Јаја-пашина, Ески-агина, Дели-Ахметова. Већи број улица носио је име по сталежима који су их настањивали: Спахијска, Чаушка. Неке су носиле имена по објектима које су се налазили у близини. Тако се данашња Улица цара Душана звала Битпазарска јер се у њој налазио чувени Битпазар, са многим малим дућанима и ћепенцима пуним источњачке робе. Данашња Карађорђева улица, која је добила то име тек 1906, звала се Дефтердарска по Дефтердаровој џамији, а Господар Јевремова Бајрак улица по Бајракли џамији. Делијска улица је добила име по Делијском хану који се ту налазио и једина је данашња улица у Београду која је задржала своје првобитно, турско име.

Именовање улица 1872. Године 1872, пошто је Емилијан Јосимовић 1867. израдио први урбанистички план старог језгра Београда,Објашњење предлога за регулисање онога дела вароши Београда што лежи у шанцу : са једним литографисаним планом у размери 1/3000 / од Е. Јосимовића. - [Београд] : у Државној књигопечатњи, 1867. - , 47 стр., савијен лист. спроведено је једно од важнијих именовања улица у Београду. Од тада до данас сачувала су се 34 назива улица. Ове улице задржале су се до данас, само што неке нису на местима где су раније биле. Осим Делијске улице, међу њима су и: Балканска, Васе Чарапића, Велике степенице, Мале степенице, Вишеградска, Владетина, Грачаничка, Делиградска, Дечанска, Добрачина, Доситејева, Дунавска, Зетска, Господар Јевремова, Браће Југовићева, Каменичка, Карађорђева, Кнеза Милоша, Кнеза Михаила, Кондина, Косовска, Краља Милутина, Краљевића Марка, Ломина, Немањина... Као и Косанчићев и Обилићев венац.

Историја

Делијски конак Половином 18. века Турци су на простору између данашњих улица Кнез Михаилове, Вука Караџића и Ускочке подигли зграду – конак за делије, припаднике турске коњице. По њима је зграда названа Делијски конак, а улица испред зграде Делијска улица. По улици је име добила и чесма, подигнута поред конака 1848. године.

Постоје аутентична сведочанства да је у Делијском конаку одседао Карађорђе са својим момцима. О положају Делијског конака сведочи у својим списима и Анастас Јовановић. Према његовом сведочењу, конак се налазио на простору некадашње баште кнеза Александра Карађорђевића, између данашњих улица Краља Петра, Кнез Михаилове и Ускочке, југозападно од непарне (леве) стране Кнез Михаилове, од прилике на средини између данашњих улица Вука Караџића и Краља Петра.

Од Делијског конака није остало трагова. На његовом месту сада је задужбина Николе Спасића), али говори се да је он у 18. веку био међу најимпозантнијим грађевинама у центру града.

Делијска чесма

Првобитна Делијска чесма изграђена је 1843. испред Делијског конака, на имању кнеза Александра Карађорђевића. Била је саграђена по његовој наредби, па је била позната и као Књажева чесма. Срушена је 1849, а уместо ње је подигнута друга, истог имена, на углу улица Вука Караџића и Кнез Михаилове. Када су се 1913. године копали темељи за палату Српске академије наука и та чесма је срушена. Трећа Делијска чесма је подигнута испред зграде САНУ приликом реконструкције Кнез Михаилове улице 1987. године, на основу нацрта Александра Дерока.

Објекти у Делијској улици На углу са Улицом Вука Караџића, у броју 1, налази се кућа некадашњег власника Драгомира Радуловића. Зграда је сазидана око 1890. године по пројекту архитекте Анастаса, сина Константина Јовановића. Пројектована је у стилу ренесансе и фасада је обликована примесама дорског стила. Делијска улица је једна од локација на којима је снимана чувена серија Отписани. У згради на броју 3 је (у серији) живела скојевка Марија, чији је лик тумачила Весна Пећанац. Док се на левој страни улице налазе две палате сазидане на прелазу из 19. у 20. век, целом десном страном пружа се пословна зграда саграђена током социјалистичког периода, после Другог светског рата. По средини улице налази се зелена површина са дрвећем које прави хлад над целом улицом.

Види још Списак улица Београда

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Улице на Старом граду (Београд) Категорија:Знаменитости Београда Категорија:Просторне културно-историјске целине од изузетног значаја у Београду Категорија:Туристичке атракције у Београду Категорија:Пешачке улице у Београду