мини|Споменик Алији Алијагићу у Делницама Алија Алијагић (Бијељина, 20. новембар 1896 — Загреб, 8. март 1922) био је столарски радник, комунистички револуционар и присталица тзв. „левог терора”. Познат је по убиству Милорада Драшковића, министра унутрашњих дела у Влади Краљевине СХС.
Биографија Рођен је 20. новембра 1896. године у Бијељини. Потиче из осиромашене беговске породице. Завршио је столарски занат и већ у шеснаестој години је ушао у синдикални покрет.
Мобилисан је за време Првог светског рата. Протестовао је због лоших услова у војној радионици у Мостару, због чега је био хапшен. Постаје члан Социјалистичке радничке партије (комуниста) 1919. године, а 1921. године ступа у терористичку организацију „Црвена правда”.
Исте године, са својим друговима, извршио је 21. јула 1921. године у Делницама атентат"Илустровани лист", Београд 1921. године на Милорада Драшковића, министра унутрашњих послова у Влади Краљевине СХС, главног иницијатора „Обзнане“ (30. децембра 1920), којом је забрањено синдикално организовање и рад Комунистичке партије Југославије. Атентат на Драшковића био је прво политичко убиство у Краљевини Југославији. Алијагић је осуђен на смрт и обешен у Загребачком затвору 8. марта 1922. године. Његова смрт је довела до демонстрација у Загребу. Због посећивања његовог гроба од стране комуниста, полиција је прекопала његов гроб у октобру 1925.„Ексхумација Алије Алијагића”, Политика, 21. окт. 1925, и сахранила га у селу Турија код Бихаћа. Његов бивши гроб је и следећег 1. новембра, на дан Свих светих, био окићен цвећем, а полиција је ухапсила 73 лица.„На гробу Алиагића”, Политика, 2. нов. 1925,
После Другог светског рата по њему је названа улица у Београду, на Петловом брду, која је с почетка 21. века преименована у Улицу Милорада Драшковића. У Сарајеву је постојала основна школа „Алија Алијагић“, која се сада зове основна школа „Малта”. У родном граду Бијељини је од 1974. до 1992. године Центар за усмјерено образовање машинске и електротехничке струке носио назив Средњошколски центар „Алија Алијагић”. Такође, једна од улица у центру града је до 1992. године носила назив свог суграђанина.
Године 1974. снимљена је документарна драма „Зашто је пуцао Алија Алијагић”, која на основу аутентичних записника са суђења атентаторима реконструише поменути атентат. Снимању ТВ драме присуствовао је Родољуб Чолаковић, један од главних оптужених у овом процесу.
Види још Зашто је пуцао Алија Алијагић
Референце
Литература
Војна енциклопедија (књига прва). Београд, 1970. година
Категорија:Рођени 1896. Категорија:Умрли 1922. Категорија:Бијељинци Категорија:Комунисти Босне и Херцеговине Категорија:Атентатори Категорија:Личности радничког покрета Југославије Категорија:Осуђени на смрт Категорија:Жртве белог терора у Југославији