Жупанија Марамарош (, , , , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Територија бивше жупаније се сада налази у северозападној Румунији и западној Украјини. Главни град округа био је Марамарошигет (данашњи Сигету Мармациеј).Máramaros, A Pallas nagy lexikona
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Марамарош из 1891. Жупанија се граничила са аустријским крунским земљама Галицијом (сада у Пољској и Украјини) и Буковином (сада у Румунији и Украјини) и мађарским жупанијама Берег, Угоча, Сатмар, Солнок-Добока и Бестерце-Насод. Жупанија се простирала са обе стране реке Тисе, у Карпатима. Његова површина је 1910. године износила 9.716 km².Жупанија Марамарош у Католичком лексикону
Историја Кроз столећа постојања жупанија Марамарош је прво била део Краљевине Угарске (1402-1526), затим редом жупанија Источног угарског краљевства (1526-1570), жупанија Кнежевине Трансилваније (1570-1711), жупанија Кнежевине Трансилваније (1711—1867) (1570-1711), жупанија Краљевине Угарске (1733-1920) и на крају жупанија Краљевине Мађарске (1940-1945).
Први помен региона у писаним изворима датира из 1199. године (cum in Maramorisio tempore venationis venatum ivissemus). У 13. веку био је готово ненасељен или врло ретко насељен. Регион је реорганизован у округ Марамарош 1402. године. Раст његовог становништва почео је када је у истом веку основано пет крунских градова (Марамарошигет, Хосумезе, Хуст, Тече, Виск). Године 1920, након Тријанонског споразума, северни део округа постао је део новоформиране Чехословачке (Подкарпатска Русија). Јужни део (укључујући Сигету Мармациеј) постао је део Румуније.Trianon Treaty text (енглески)
Северни део је враћен Мађарској после Прве бечке арбитраже након што је Чехословачка престала да постоји 1939. године, међутим, територије бивше жупаније остале су одвојене од административне филијале Марамароша. Након Друге бечке арбитраже, остатак жупаније је такође постао део Мађарске, а жупанија Марамарош је поново обновљена на овој територији, са Марамарошсигетом као главним градом. Након тога, после Другог светског рата, северни део округа Марамарош, заједно са административним филијалама Марамароша, постао је део Совјетског Савеза, Украјинске ССР и Закарпатске области. Од 1991. године, када се Совјетски Савез распао, Закарпатска област је постала део Украјине.
Јужни део округа је сада део румунског округа Марамуреш.
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно рутенски румунски немачки мађарски Друго или непознато 1880. 227.436 106.221 (48,23%) 57.059 (25,91%) 31.718 (14,40%) 23.819 (10,82%) 1.417 (0,64%) 1890. 268.281 122.528 (45,67%) 64.957 (24,21%) 45.679 (17,03%) 33.610 (12,53%) 1.507 (0,56%) 1900. 309.598 143.621 (46,39%) 74.978 (24,22%) 47.449 (15,33%) 42.403 (13,70%) 1.147 (0,37%) 1910. 357.705 159.489 (44,59%) 84.510 (23,63%) 59.552 (16,65%) 52.964 (14,81%) 1.190 (0,33%)
+ Становништво по религији Попис Укупно гркокатолоци јевреји римокатолици калвинисти Друго или непознато 1880. 227.436 168.805 (74,22%) 33.463 (14,71%) 17.975 (7,90%) 6.790 (2,99%) 403 (0,18%) 1890. 268.281 194.040 (72,33%) 45.073 (16,80%) 20.879 (7,78%) 7.763 (2,89%) 526 (0,20%) 1900. 309.598 220.817 (71,32%) 56.006 (18,09%) 23.430 (7,57%) 8.918 (2,88%) 427 (0,14%) 1910. 357.705 254.215 (71,07%) 65.694 (18,37%) 26.204 (7,33%) 9.646 (2,70%) 1.946 (0,54%)
Окрузи мини|400п|Локације округа на мапи жупаније Комаром Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ДолхаDolha (сада Dovhe, Украјина) ХустHuszt (сада Хуст, Украјина) ИзавелђDragomérfalva (сада Драгомирештиi, Румунија) ЕкермезеÖkörmező (сада Мижхирја, Украјина) ШугатагAknasugatag (сада Окна Шугатаг, Румунија) СигетMáramarossziget (сада Сигету Мармациеј, Румунија) ТарацвизTaracköz (сада Тересва, Украјина) ТечеTécső (сада Тјачево, Украјина) ТисавелђRahó (сада Рахив, Украјина) VisóФелшевишо (сада Вишеу Де Сус, Румунија) Урбани окрузи (rendezett tanácsú városok) Máramarossziget (сада Сигету Мармациеј, Румунија)
Белешке
Референце
Литература
Tekintő. Erdélyi helynévkönyv. Adattári tallózásból összehozta Vistai András János. [Hely és év nélkül, csak a világhálón közzétéve.] 1–3. kötet. Györffy György: Máramarosvármegye (4: 118)
Спољашње везе
Mihály János: Máramarosi diplomák a XIV. és XV. századból, Máramarossziget, 1900.Online hozzáférés Máramaros vármegye térképe, 1912 Máramaros megye képekben Eintrag im Pallas-Lexikon (ungarisch)
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку