Жупанија Мошон (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Жупанија је била смештена углавном на десној (јужној) страни реке Дунав. Његова територија је сада подељена између Аустрије и Мађарске, осим малог дела који је део Словачке. Мошон је такође име града, данас дела града Мошонмађаровар, Мађарска.Жупанија Мошон у католичкој енциклопедији

Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Марамарош из 1891. Мошон жупанија се граничила са аустријском земљом Доњом Аустријом и мађарским жупанијама Пожоњ, Ђер и Шопрон. Река Дунав тече северно од жупаније, а језеро Нојзидлер (мађарски: Fertő tó) делимично се налази у жупанији. Њена површина је 1910. године износила 2013 km².

Седиште жупаније Седиште жупаније, главни град, је у почетку био град Мошон. Седиште је у средњем веку премештено у оближњи Мађаровар. Мошон и Мађаровар су се спојили 1939. године и формирали град Мошонмађаровар.

Историја Жупанија Мошон је настао као један од првих комитаса Краљевине Мађарске. Жупанију је основао мађарски краљ Стефан I у време оснивања мађарске државе и организације краљевског жупанијског система, са центром у Мошонвару.

Године 1920, Тријанонским споразумом, мали део Мошон жупаније близу Пресбурга (Пожоњ, данашња Братислава) постао је део новоформиране Чехословачке. Источни део је остао у Мађарској и спојио се са жупанијом Ђер и веома малим делом жупаније Пожоњ, формирајући жупанију Ђер-Мошон-Пожоњ. Западни део је постао део нове аустријске земље Бургенланд (формиране 1921. године). Три села: Дуначун (Чуново), Хорватјарфалу (Јаровце) и Орошвар (Русовце), постала су део Чехословачке.Trianon Treaty text (енглески)

После Другог светског рата, жупанија Ђер-Мошон-Пожоњ спојила се са Шопрон жупанијом и формирала жупанију Ђер-Шопрон. Ова жупанија је преименована у жупанију Ђер-Мошон-Шопрон почетком 1990-их.

Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|250 px|Позиција дела жупаније Мошон у модерној Словачкој + Становништво по матерњем језику Попис Укупно немачки мађарски хрватски Друго или непознато 1880. 77.622 54.957 (70,8 %) 12.991 (16,7%) 8.464 (10,9%) 1.438 (1,85%) 1890. 85.050 54.729 (64,3 %) 20.787 (24,4%) 8.424 (9,9%) 1.110 (1,3%) 1900. 89.714 54.508 (60,7%) 25.991 (29,0%) 8.017 (8,9%) 1.198 (1,33%) 1910. 94.479 51.997 (55,0%) 33.006 (34,9%) 8.123 (8,6%) 1353 (1,43%) Према попису за 1900. годину под остало су били још: словака 589 (0.7%), румуна 21, срба 3 и рутена 1. Према попису за 1910. годину под остало су били још: словака 735 (0.8%), рутена 7, румуна 5 и срба 2.

+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани јевреји калвинисти гркокатолоци унитаристи православни Друго или непознато 1880. 1890. 1900. 89.714 77.934 (86,9%) 9.309 (10,4%) 2.180 (2,4%) 256 (0,3%) 19 (0,0%) 8 (0,0%) 4 (0,0%) 4 (0,0%) 1910. 94.479 82.636 (87,5%) 9.551 (10,1%) 1.881 (2,0) 355 (0,4%) 37 (0,0%) 12 (0,0%) 5 (0,0%) 2 (0,0%)

Окрузи мини|260px|Административна мапа жупаније Мошон Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаМађароварMagyaróvár (сада Мошонмађаровар у Мађарској)НежидерNezsider, (сада Нојзидл на Језеру у Аустрији)РајкаРајка

Нојзидл на Језеру је сада у Аустрији.

Белешке

Slovakia Moson.jpg Референце

Литература

Спољашње везе

Eintrag zum Komitat in Meyers Konversationslexikon von 1888

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку