Жупанија Пожоњ (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија је сада углавном део Словачке, док мали део припада Мађарској. Године 1969, три села која су остала у Мађарској су спојена у Дунасигет.Жупанија Пожоњ у Католичком лексикону

Његово име се променило заједно са именом града Пресбурга (мађарски: Пожоњ, данашња Братислава). Његова имена око 1900. године била су Пожоњ вармеђе на мађарском, Прешпурска жупа на словачком и Preßburger Gespanschaft на немачком језику.

Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Пожоњ из 1891. Већи део територије жупаније је био равничарски. Само на северозападу се простирао део планинског венца Карпата, која је делила равницу жупаније на два дела. Јужна равница је Мала равница, док северна припада бечком басену. Њена важна река је Дунав, који се код Пожоња дели на рукавце који се називају Мали Дунав и Стари Дунав, а треба поменути и реке Моравску и Вах.

Жупанија се граничила са аустријском земљом Доњом Аустријом и мађарским жупанијама Њитра, Комаром, Ђер и Мошон. Жупанија се налазила између реке Мораве на западу, реке Дунав на југу и реке Вах (мађарски: Vág) на истоку. Јужни део Малих Карпата делио је округ на два дела. Такође је обухватао већи део острва данас познатог као Велико житно острво (мађарски: Csallóköz) између Дунава и Малог Дунава. Површина жупаније је 1910. године износила 4.370 km2.

Седишта Седишта Пошоњске жупаније била су Пожоњски замак (данашњи братиславски замак) и Шоморја (данашњи Шаморин), а од 18. века па надаље град Пресбург.

Историја Након што је територија пожоњске жупаније постала део Краљевине Угарске, Мађарски комитат је основан око 1000. године или чак и коју годину раније. Била је то једна од првих жупанија основаних у Краљевини Угарској. Њена територија је отприлике обухватала данашњи братиславски и трнавски крај. Кроз своју историју била је међу најпросперитетнијим територијама Мађарске, а до краја 18. века била је посебно напредна и просперитетна. У 18. и 19. веку становништво су чинили Немци (углавном у Пресбургу и већим градовима), Мађари (углавном на југу, неким предграђима Пресбурга), Словаци (углавном на северу и у предграђима Пресбурга) и Хрвати (углавном у предграђима Пресбурга).

Након Првог светског рата, већи део Пожоњске жупаније постао је део новоформиране Чехословачке, што је ступило на снагу 1920. године Тријанонским споразумом.Trianon Treaty text (енглески) Као Братиславски жупанија, наставила је да постоји до 1927. године у Чехословачкој, али је имала потпуно другачија овлашћења и донекле измењене границе. Мали део јужно од реке Дунав остао је део Мађарске и придружио се жупанији Ђер-Мошон-Пожоњ.

Пратећи одредбе Прве бечке арбитраже, југоисточни део подручја (Житни острво, Сенец, Галанта) поново је постао део Мађарске у новембру 1938. Приближне Тријанонске границе су враћене након Другог светског рата.Janek István: Az első bécsi döntés. In: Rubicon, 2010/1. Különszám,

Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|300px|Положај Пожоња на модерној мапи Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки мађарски немачки Друго или непознато 1880 314.173 133.580 (44,24%) 108.918 (36,07%) 54.370 (18,01%) 5.098 (1,69%) 1890 331.370 149.741 (45,19%) 119.899 (36,18%) 55.903 (16,87%) 5.827 (1,76%) 1900 367.502 164.585 (44,78%) 139.835 (38,05%) 56.358 (15,34%) 6.724 (1,83%) 1910 389.750 166.017 (42,60%) 163.367 (41,92%) 53.822 (13,81%) 6.544 (1,68%) По подацима из пописа за 1910. годину било је 7 особа који су се изјашњавали као Срби.

+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици лутерани Јевреји калвинисти Друго или непознато 1880 314.173 262.050 (83,41%) 23.476 (7,47%) 20.671 (6,58%) 7.634 (2,43%) 342 (0,11%) 1890 331.370 277.921 (83,87%) 24.360 (7,35%) 21.304 (6,43%) 7.619 (2,30%) 166 (0,05%) 1900 367.502 309.861 (84,32%) 26.112 (7,11%) 22.246 (6,05%) 8.854 (2,41%) 429 (0,12%) 1910 389.750 331.265 (84,99%) 26.456 (6,79%) 22.588 (5,80%) 8.924 (2,29%) 517 (0,13%)

Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Њитра Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта ДунасердахељDunaszerdahely (сада Дунајска Стреда) ГалантаGalánta (сада Галанта) МалацкаMalacka (сада Малацки) НађсомбатNagyszombat (сада Трнава) ПожоњPozsony (сада Братислава) ШоморјаSomorja (сада Шаморин) СенцSzenc (сада Сењец) Урбани окрузи (törvényhatósági jogú város)Пожоњ (сада Братислава) Урбане четврти (rendezett tanácsú város)Базин (сада Пезинок)Модор (садаМодра)Нађсомбат (сада Трнава)Сентђерђ (сада Свети Јур)

Белешке

Референце

Литература

Спољашње везе Eintrag im Pallas-Lexikon (мађарски)

Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку