Жупанија Шарош (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Његова територија се сада налази у североисточној Словачкој. Данас је Шарош само неформална ознака одговарајуће територије.Жупанија Шарош у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Шарош из 1891. Жупанија Шарош се граничила са аустријском круном Галицијом и мађарским жупанијама Сепеш, Абауј-Торна и Земплен. Налазио се између брда Левоча (тј. Шепесег (Спиш)), Каса и Фелше-Свидњик. Кроз жупанију је текла река Тарца. Површина жупаније је 1910. године износила 3.652 km2.
Седишта Главни град, седиште, жупаније Шарош је прво био замак Шарош. После разних других градова, од 1647. престоница је Еперјеш.
Историја Шарошка жупанија је настала у 13. веку од комитатуса Нови Кастри (жупанија Ујвар, названа по Новум Каструму, данас Абаујвар), која је обухватала и територије каснијих жупанија Абауј и Хевеш.
Након Првог светског рата, цела жупанија Шарош постала је део новоформиране Чехословачке, што је озваничено Тријанонским споразумом из 1920. године.* Trianon Treaty text (енглески) Током Другог светског рата, када је Чехословачка подељена, Шарош је постао део Прве Словачке Републике. Од 1993. године, Шарош је део Словачке, налази се у Прешовском крају. Историјски гледано просперитетан регион, данас је релативно сиромашан.
Демографија thumb|лево|200 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године thumb|300px|Положај Шароша на модерној мапи Словачке + Становништво по матерњем језику Попис Укупно словачки рутени мађарски немачки Друго или непознато 1880. 168.013 115.470 (70,84%) 30.898 (18,96%) 4.226 (2,59%) 10.699 (6,56%) 1.706 (1,05%) 1890. 168.021 112.331 (66,86%) 35.019 (20,84%) 5.708 (3,40%) 11.811 (7,03%) 3.152 (1,88%) 1900. 174.470 115.141 (65,99%) 33.988 (19,48%) 10.926 (6,26%) 10.886 (6,24%) 3.529 (2,02%) 1910. 174.620 101.855 (58,33%) 38.500 (22,05%) 18.088 (10,36%) 9.447 (5,41%) 6.730 (3,85%)
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици гркокатолици лутерани Јевреји Друго или непознато 1880. 168.013 88.828 (52,87%) 51.361 (30,57%) 14.741 (8,77%) 12.735 (7,58%) 348 (0,21%) 1890. 168.021 89.805 (53,45%) 51.855 (30,86%) 14.267 (8,49%) 11.822 (7,04%) 272 (0,16%) 1900. 174.470 93.753 (53,74%) 53.434 (30,63%) 14.494 (8,31%) 12.262 (7,03%) 527 (0,30%) 1910. 174.620 94.223 (53,96%) 52.938 (30,32%) 14.224 (8,15%) 12.323 (7,06%) 912 (0,52%)
Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Шарош Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта БартфаBártfa (сада Бардјејов) ЕперјешEperjes (сада Прешов) ФелшевизкезFelsővízköz (сада Свидњик) ГиралтGirált (сада Гиралтовце) ХетхаршHéthárs (сада Липани) КишсебенKisszeben (сада Сабинов) ЛемешLemes (сада Љемешани) Урбанска четврт (rendezett tanácsú város)Бартфа (сада Бардјејов)Еперјеш (сада Прешов)Кишсебен (сада Сабинов)
Белешке
Референце
Литература
Egervári Ödön 1863: Sáros vármegye leirása statistikai, földleirási, okirati és történeti tekintetben. Pest. Tuhrinszky Károly 1888: Adatok Sárosvármagye történetéhez II. József korában. Tóth Sándor (irodalomtörténész) 1909: Sáros vármegye összes nemesi családjai. Budapest. Ferdinand Uličný 1990: Dejiny osídlenia Šariša. Draskóczy István 1998: Sáros megye vámhelyei a 14. században. In: Csukovits Enikő (szerk.): Tanulmányok Borsa Iván tiszteletére. Budapest. Vladimír Rábik 2006: Nemecké osídlenie na území východného Slovenska v stredoveku. Bratislava Sztancs Gábor 2020: Sáros vármegye történelemtudományi önreprezentációja és nemzetiségpolitikai sajtóakciója a 20. század elején. Fórum Társadalomtudományi Szemle 2020/1. Sztancs Gábor 2021: Változatok az önrendelkezésre Sáros és Abaúj-Torna vármegyében. Esettanulmány az 1918. végi magyar összeomlás és csehszlovák államalapítás regionális vonzatairól. FTSz 2021/1. Miroslav Čovan: Historické nápisy zo Šariša do roku 1650.
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку