Жупанија Толна (, , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија, која је била отприлике иста као и данашња жупанија Толна, сада се налази у централној Мађарској. Главни град жупаније био је Толнавар, а касније Сексард.Жупанија Толна у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Толна из 1891. Жупанија Толна је делила границе са мађарским жупанијама Шомођ, Веспрем, Фејер, Пешта-Пилиш-Шолт-Кишкун и Барања. Река Дунав је чинила већи део његове источне границе. Површина жупаније је 1910. године износила 3.537 км².
Округ је основан у 11. веку и постојао је у овом облику до велике реформе жупанија 1950. године.Pártállam és megyerendezés 1949–1950
Порекло имена Име округа потиче од средњовековног насеља Толна, које је дало име овом подручју. Постоји неколико теорија о пореклу имена Толна.
Према једној, име потиче од латинске речи teloneum, што значи „царинска станица”, што се односи на некадашњу царинску функцију насеља. Друга теорија је да је име словенског порекла, изведено од речи „tъlъ“, што значи „леђа“ или „обала“, што се односи на његов положај дуж Дунава.
Први писани помен датира из 1055, у тихањској повељи мађарског краља Андраша I. у облику „in Thelena“.
Историја Толна је била једна од првих жупанија Краљевине Угарске, коју је почетком 11. века основао краљ Стефан Свети око краљевског замка Толна. У првој половини 16. века, територија жупаније пала је под османску власт. Крајем 17. века, Толна је ослобођена и поново је постала жупанија у оквиру Краљевине Угарске, сада под влашћу Хабзбурговаца. Границе Толне остале су практично непромењене током целог система жупанија, а након њеног укидања 1918. године, у оквиру Мађарске Републике створена је жупанија истог имена, која је обухватала исту територију. После Другог светског рата, многи трансилванијски, Секељи су се населили у Толни и сада чине посебну етничку групу унутар жупаније.
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно мађарски немачки српски Друго или непознато 1880. 1890. 1900. 253.182 172.967 (68,3%) 77.293 (30,5%) 1.011 (0,4%) 1.911 (0,75%) 1910. 267.267 189.521 (70,9%) 74.376 (27,9%) 1.102 (0,4%) 2.260 (0,84%) Према попису становништва у жупанији толна је поред наведених у табели живело још: словаци 735 (0,3%), хрвати 369 (0,2%) и румуни 1 (0,0%). Према попису становништва у жупанији толна је поред наведених у табели живело још: словаци 789 (0,3%), хрвати 343 (0,1%) румуни 39 (0,0%) ирусини 4 (0,0%).
+ Становништво по религији Попис Укупно римокатолици калвинисти лутерани Јевреји православни гркокатолици унитаристи Друго или непознато 1880. 1890. 1900. 253.182 172.151 (68,0%) 39.141 (15,5%) 31.836 (12,6%) 31.976 (12,0%) 1.108 (0,4%) 123 (0,0%) 19 (0,0%) 377 (0,2%) |- ! 1910. | 267.267 || 185.863 (69,5%) || 39.500 (14,8%) || 31.976 (12.0%) || 8.159 (3,1%) || 1.167 (0,4%) || 209 (0,1%) || 20 (0,0%) || 355 (0,1%) Становништво по пописима од 1870- до 1949. године
Окрузи мини|250п|Локације округа на мапи жупаније Толна Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи СедиштаDombóvárДомбоварDunaföldvárПакшKözpontСексардSimontornyaЂенкTamásiТамаши VölgységБоњхадУрбана четврт (rendezett tanácsú város)Сексард (од 1905.)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Подаци пописа становништва округа Толна из 1910. године Мапа жупаније Толна из 1922. године Територијална подела Мађарске према Тријанонском споразуму
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку