Жупанија Торда−Арањош (, , , ) била је административни округ (comitatus) Краљевине Угарске. Њена територија се сада налази у централној Румунији (централна Трансилванија). Главни град округа био је Торда (данашња Турда).Жупанија Торда−Арањош у Католичком лексикону
Географија mini|лево|250п|Мапа жупаније Торда−Арањош из 1891. Западна половина жупаније је била планинска, док је источна половина била брдовита и равничарска. Западно, планинско подручје формирале су планине Бихар, док је источни део заузимала равничарска долина реке Арањош, која је део Трансилванске висоравни. Жупанија је посебно богата минералним ресурсима, а клисура Торда је позната атракција. Жупанија се граничила са жупанијом Клуж на северу, жупанијом Мареш-Торда на истоку, жупанијама Киш-Кикиле и Алшо-Фехер на југу и жупанијом Бихар на западу. Њене најважније реке су Муреш и Арањош. Његова површина је 1910. године износила 3.514 km2.
Историја Жупанија Торда-Арањош је формирана 1876. године, када су уједињени западни део жупаније Торда и Секељско седиште Арањошсек (плус мали делови жупаније Алшо-Фехер).Именик места у Мађарској из 1877. Тријанонским споразумом 1920. године,Trianon Treaty text (енглески) жупанија је припојена Румунији. Њена територија се налази у данашњим румунским окрузима Клуж (север, укључујући Турду), Алба (југ и запад) и Муреш (исток).
Демографија thumb|лево|250 px|Етничка карта жупаније са подацима пописа из 1910. године + Становништво по матерњем језику Попис Укупно румунски мађарски Друго или непознато 1880. 137.031 96.809 (73,15%) 30.472 (23,02%) 5.063 (3,83%) 1890. 150.564 107.491 (71,39%) 37.590 (24,97%) 5.483 (3,64%) 1900. 160.579 116.833 (72,76%) 40.806 (25,41%) 2.940 (1,83%) 1910. 174.375 125.668 (72,07%) 44.630 (25,59%) 4.077 (2,34%) + Становништво по религији Попис Укупно гркокатолици православни калвинисти унитаристи римокатолици Јевреји Друго или непознато 1880. 137.031 56.169 (40,99%) 47.050 (34,34%) 18.781 (13,71%) 8.991 (6,56%) 4.390 (3,20%) 1.355 (0,99%) 295 (0,22%) 1890. 150.564 62.023 (41,19%) 49.131 (32,63%) 22.506 (14,95%) 9.480 (6,30%) 5.253 (3,49%) 1.931 (1,28%) 240 (0,16%) 1900. 160.579 66.293 (41,28%) 52.457 (32,67%) 23.607 (14,70%) 10.005 (6,23%) 5.490 (3,42%) 2.465 (1,54%) 262 (0,16%) 1910. 174.375 72.672 (41,68%) 56.748 (32,54%) 25.526 (14,64%) 9.932 (5,70%) 6.539 (3,75%) 2.357 (1,35%) 310 (0,18%)
Окрузи мини|350п|Локације округа на мапи жупаније Торда−Арањош Почетком 20. века, окрузи и њихова седишта била су: Округ (járás) Окрузи Седишта АлшојараAlsójára (сада Јара) ФелвинцFelvinc (сада Униреа) МарошлудашMarosludas (сада Лудуш) ТопанфалваTopánfalva (сада Кампени) ТурдаTorda (сада Турда) ТороцкоTorockó (сада Риметеа) урбана четврт (rendezett tanácsú város) Торда (сада Турда)
Белешке
Референце
Литература
Спољашње везе
Категорија:Жупаније Краљевине Угарске Категорија:Историја Мађарске у средњем веку