Цар Срба и Ромеја, била је врховна владарска титула у самопроглашеном Српском царству, установљена крунисањем Стефана Душана 1346. године. Након његове смрти 1355. године, дошло је до дубоког унутрашњег сукоба око наслеђа између његовог сина и легитимног наследника, цара Стефана Уроша V, и његовог стрица Симеона Уроша Палеолога. Период од 1355/1359 до 1373. године обележен је постојањем ривалске царске титуле на југу, у Епиру и Тесалији, чиме је и формално потврђен почетак распада Српског царства и утицај грчких обласних господара на тај процес.

Увод и настанак ривалског царства Након изненадне смрти Стефана Душана (1355), када је престо наследио његов млади и неискусни син Стефан Урош V (1355—1371), долази до дубоке кризе у Српском царству. Многи обласни господари су почели да се осамостаљују, а посебно сродник и полубрат цара Душана, Симеон Урош Палеолог, који је одбио да призна власт младог цара Уроша.Мишић, Синиша. Историја Срба: Од Душана до савременог доба. (Службени гласник, 2014). .

Симеон Урош, који је управљао Епиром и Тесалијом, прогласио се за Цара Срба и Грка 1359. године у Трикали, чиме је и формално дошло до раскола и грађанског рата. Ова ривалска власт на југу, усредсређена на грчке области, представљала је директно оспоравање легитимитета Немањића у Рашкој.

Цареви Срба и Ромеја (1359—1373) Ривалско царство са престоницом у Трикали (Тесалија) имало је два цара:

Династија Слика Владар Раздобље Детаљи Немањићи 110п|Симеон Урош Симеон Урош 1359.—1370. Син краља Стефана Дечанског и оснивач ривалске династије царева. Немањићи 110п|Јован Урош(десно на фресци) Јован Урош 1370.—1373. Син Симеона, последњи носилац царске титуле ривалског царства.

Детаљи о владарима Цар Симеон Урош Палеолог Симеон Урош Палеолог био је кључна фигура у раном распаду Српског царства. Његово право на престо црпело се из двоструке припадности – лози Немањића (по оцу, Стефану Дечанском) и лози Палеолога (по мајци, Марији Палеолог), што је објашњавало његову наклоност ка грчким областима.

Његова власт је била најстабилнија у Епиру и Тесалији, где је, након пораза ривала Нићифора II Орсинија, учврстио своју власт и створио хеленско-српску државну творевину.„СМРТ ПОСЛЕДЊЕГ СРПСKОГ ЦАРА: СА ЊИМ ЈЕ ПРЕKИНУТА ЛОЗА НЕМАЊИЋА И ПОЧЕЛО ЈЕ СТРАДАЊЕ НАШЕГ НАРОДА”. Доступно на: https://www.istorijskizabavnik.rs/blog/car-uros-nemanjic. Приступљено: 30. новембар 2025. Симеон је већи део своје владавине провео у борби за легитимитет против цара Уроша V, али и против локалних албанских и грчких властодржаца. Умро је природном смрћу око 1370. или 1371. године.„ОВО ЈЕ ПРИЧА О ПОСЛЕДЊЕМ НЕМАЊИЋУ: Умро у забораву, а био је цар и светац за кога никада нисте чули”. Српски легат. Доступно на: https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/2880145-ovo-je-prica-o-poslednjem-nemanjicu-umro-u-zaboravu-a-bio-je-car-i-svetac-za-koga-nikada-niste-culi-foto. Приступљено: 30. новембар 2025.

Цар Јован Урош Палеолог Након смрти Симеона, титулу Цара Срба и Грка наследио је његов син Јован Урош Палеолог.

Његова владавина је била изузетно краткотрајна. Јован Урош није имао политичке амбиције и показао је већу склоност ка духовном животу него ка владању. Због тога се убрзо одрекао царске титуле (1373) у корист локалних тесалских владара и замонашио се под именом Јоасаф.„Манастир Велика Метеора”. Доступно на: https://nikana.gr/sr/vodic/blog/blog/2433/manastir-velika-meteora. Приступљено: 30. новембар 2025. Његовом абдикацијом званично је престало да постоји ривалско царство, чиме се титула цара у Срба, у династичком смислу, угасила.„Последњи цар из династије Немањић није био син цара Душана: Kо се крио иза монашког имена Јоасаф?”. Доступно на: https://www.telegraf.rs/zanimljivosti/zabavnik/3754626-poslednji-car-iz-dinastije-nemanjic-nije-bio-sin-cara-dusana. Приступљено: 30. новембар 2025. Као монах Јоасаф, оставио је трајан духовни допринос као велики ктитор и обновитељ чувених манастира на Метеорима у Тесалији, који су данас под УНЕСКО заштитом.

Историјски значај Владавина Симеона и Јована Уроша, иако ограничена на грчке области, имала је дубоке последице за будућност српске државе: Формално легитимизовали распад Душановог царства на две супротстављене политичке целине. Јован Урош се сматра последњим српским царем који је имао директне династичке везе са Немањићима (иако ривалски), будући да је његовом абдикацијом и смрћу Уроша V, царска титула угашена.

Види још Цар Срба и Ромеја Српско царство Царство Симеона Уроша Немањићи

Референце

Категорија:Српско царство Категорија:Титуле српских владара