Бакал Милосав је један од устаника, учесника Првог српског устанка.
Наводи се као један од значајних официра Карађорђеве војске која се вратила преко Дрине, а након тога све до 1813. године када је оружани устанак угушен.
Рођен је у Херцеговини. Кад је српски устанак плануо у Шумадији, Милосав је држао бакалницу у Шапцу.
Међу првима се прикључио устанку. Показао је јунаштво у свим бојевима, у којима је учествовао у окрузима: шабачком, ваљевском, подринском, и ужичком, а особито у бојевима на Мишару и на Лозници.
Шанац на Лешници, у равни, први је начинио Бакал Милосав, те се ту одупирао Турцима који су прелазили Дрину из Босне и нападали Србе .
Кад су Турци, године 1810, великом војском опколили Лозницу, а Срби се бранили изнутра, песник и гуслар Филип Вишњић је овако описао Бакал-Милосава:
„О друге стране, на доњу капију,
Излијеће Бакал-Милосаве,
На јагрзу коњу великоме,
Па сијече Турке око града:
Ту се Бакал не зна уморити,
Већ разгони Турке око града,
Док под собом коња не умори;
Кад јагрза у пену учини,
Тад се с коњем он у град поврати,
С оног сјаше, на другог узјаше;
Па једнако он разгони Турке.“
1813. године је пребегао био у Срем, па се, 1815, вратио, чим је чуо за нови устанак (Таковски).
Кад се умирило, Кнез Милош је слао Милосава у Цариград, као свога татарина, јер је Милосав знао турски језик.
Године 1818 поверио му је да ради на томе да Турци ослободе оне Србе које су 1813 на Лешници били заробили. Успео је да њих 70 буде ослобођено.
Милисав је био човек високог раста, црне пути, лепог белог лица, добре нарави, и пријатан у друштву.
Умро је у Шапцу, 1823. у 53ој години.
Референце
Категорија:Учесници Првог српског устанка Категорија:Српски ратници Категорија:Умрли 1823.