мини|Такозвани Трипартитски сукоб, између 7. и 9. века, током кога су се три велике династије Гурџара-Пратихара, Раштракута, и Пала међусобно бориле за власт над царским престолом у Канауџу. У историографији, појам средња краљевства Индије означава дуг период између пада Мауријског царства око 230. године п. н. е, до првих исламских освајања и превласти Делхијског султаната 1279. године. У овом раздобљу од 1400 година, Индија била је раздељена међу бројним регионалним империјама које су се међусобно бориле за превласт над потконтинентом. Разнолике државе овог раздобља, а нарочито династија Гупта, допринеле су развоју хиндуистичке мисли, филозофије, науке, ликовне уметности и поезије, те се први део овог раздобља (оквирно до 650. године) назива и класично доба индијске културе.
Раздобље почиње отцепљењем династије Сатавахана од мауријске власти, око 230. године п. н. е, и самим тим стварањем новог државног центра на Деканској висоравни. Након коначног пада Маурија, северозападом Индије преовладавају Грци, па потом средњоазијска племена Скита и Кушана. Север Индије се поново уједињује под великом империјом Гупта између 5. и 7. века, који протерују средњоазијске господаре и установљују ново златно доба хиндуистичке уметности и културе. На југу, династију Сатавахана замењују Палаве, Чаулукје, па потом Раштракуте. Након пада Гупта севером Индије харају Хуни, који 670. године бивају савладани од стране Харше из династије Пушјабути, који заузима цео север Индије. Харша, сматран најмоћнијим владаром овог раздобља, премешта престоницу из традиционалне Паталипутре у Канауџ ка западу индо-ганшке низије. Његовом смрћу, међутим, нестаје и његова држава, и на њеној територији оснива се на западу раџпутска династија Гурџара-Пратихара, а на истоку у Бенгалу династија Пала. Наредна два века, заједно са Раштракутама, ове три империје ће се сукобљавати око престонице у Канауџу, са коначном победом Пратихара 816. године. У истом веку, на самом југу Индије уздиже се династија Чола, која у наредним столећима образује велику поморску империју, досежући и обале Индонезије. Поред ових великих империја, на територији Индије протезало се на стотине омањих краљевина и племена, многа од којих су позната једино по кованицама својих владара.
Исламски халифат установљује границу на реци Инд већ у 7. веку. Индијски владари, међутим, успешно спречавају даљи продор арапских емира у потконтинент. Почетком 11. века султан Махмуд Газневи, турски господар у Средњој Азији и Авганистану успешно продире у равнице северне Индије, у више наврата пљачкајући богате градове, да би на крају и укључио ове територије у своје царство. Његов поход отворио је врата даљем продору турско-персијских муслимана у Индију, кулминирајући у оснивању Делхијског султаната 1206. године који средином овог века постаје доминантна политичка сила у Индији, окончавајући средњи раздобље индијске историје.
Референце
Категорија:Историја Индије