Инфлуенсер на друштвеним мрежама, такође познат као онлајн-инфлуенсер или једноставно инфлуенсер, јесте особа која гради органско онлајн присуство путем занимљивог садржаја као што су фотографије, видео-снимци и објаве. То се постиже директном интеракцијом са публиком ради успостављања аутентичности, стручности и привлачности, чиме се разликују од традиционалних славних личности по томе што граде своју платформу путем друштвених мрежа, а не на основу већ постојеће славе. Савремено значење овог појма најчешће се односи на плаћену улогу у којој пословни субјект плаћа инфлуенсеру за промоцију својих производа и услуга, што је познато као инфлуенсер маркетинг.Типови инфлуенсера укључују модне, туристичке и виртуелне инфлуенсере, а обично су то креатори садржаја и стримери.
Неки инфлуенсери су највише везани за одређене друштвене мреже попут ТикТока (енгл.TikTok), Инстаграма (енгл.Instagram) или Пинтереста (енгл.Pinterest) ; многи од њих се сматрају и интернет славним личностима. Од 2023. године, Инстаграм је платформа на коју компаније највише усмеравају огласе кроз сарадњу са инфлуенсерима. Ипак, инфлуенсери могу имати утицај на било којој друштвеној мрежи.
Категоризација Инфлуенсери се категоришу према броју пратилаца које имају на друштвеним мрежама. У ту групу спадају и славне личности са великим бројем пратилаца, као и креатори садржаја који имају мању, али веома лојалну публику на платформама као што су Јутјуб (енгл.YouTube), Инстаграм, Фејсбук (енгл.Facebook) и Твитер (енгл.Twitter). Број њихових пратилаца може се кретати од свега хиљаду па до стотина милиона.
Нано-инфлуенсери – инфлуенсери са 1.000 до 10.000 пратилаца. Микро-инфлуенсери – инфлуенсери са 10.000 до 100.000 пратилаца. Макро-инфлуенсери – инфлуенсери са 100.000 до 500.000 пратилаца. Мега/селеб-инфлуенсери – инфлуенсери са више од 500.000 пратилаца.
Компаније често траже инфлуенсере чији пратиоци избегавају традиционално оглашавање, јер су спремне да им плате више како би дошле до те публике. Усмеравање маркетинга на инфлуенсере сматра се начином да се прошири домет рекламе и супротстави растућем тренду игнорисања класичних огласа.
Историја Почеци онлајн инфлуенсинга потичу из раних 2000-их, када су блогови и дигиталне платформе први пут омогућили појединцима да граде публику. Инстаграм, са више од милијарду корисника, постао је централна мрежа на којој делује већина инфлуенсера, познатих и као „Instagrammers“ или „Instafamous“. Велики преокрет у инфлуенсер економији донело је оснивање компаније Вамп (енгл.Vamp) 2015. године, која је повезала инфлуенсере са спонзорствима и професионализовала ову област.
2000-е Компаније су у раним 2000-им почеле да користе блогове и интернет форуме за промоцију, понекад путем бесплатних производа или плаћених рецензија, што је изазвало етичке расправе. Тед Марфи (енгл.Ted Murphy) је 2004. основао Блогстар Нетворк (енгл.Blogstar Network), прву мрежу која је систематски плаћала блогерима за промотивне објаве, а потом и ПејПерПост (енгл.PayPerPost) 2006, који је проширио концепт плаћених промоција без обавезе откривања сарадње.Упркос критикама, инфлуенсер маркетинг је наставио да расте и до 2019. достигао вредност од око 8 милијарди долара.
2010-е До 2010-их термин „инфлуенсер“ односио се на креаторе са великом публиком, јасним личним брендом и континуираном сарадњом са комерцијалним спонзорима. Истраживања показују да потрошачи често више верују инфлуенсерима и другим корисницима интернета него традиционалном оглашавању, а негативне рецензије могу значајно утицати на приходе компанија. Популарност инфлуенсера додатно је порасла захваљујући платформи Инстаграм, а тренд је наставио да јача и када су бројач „лајкова“ привремено уклоњен са платформи.
2020-е Током 2020-их улога инфлуенсера још више је ојачала, а МрБист (енгл.MrBeast) је постао један од најпознатијих креатора на свету, препознат и од стране часописа попут Ролинг Стоун (енгл.Rolling Stone) као један од највећих савремених инфлуенсера. У анкетама из 2021. године, већина испитаника изразила је позитивно мишљење о инфлуенсерима, што је показало велики ниво утицаја на млађу публику. Инфлуенсери су постали важан фактор у маркетингу, забави, едукацији и трендовима, па њихов утицај на понашање потрошача наставља да расте.
Расправе и рани инфлуенсери Постоји значајна расправа о томе да ли се инфлуенсери могу сматрати славним личностима, јер је њихов пут до популарности другачији и често лакши од традиционалних звезда. Мелоди Нури (енгл. Melodi Nuri) истиче да друштвене мреже негативније утичу на младе него традиционални медији, јер омогућавају лакшу манипулацију имиџом и стилом живота. Управо због те манипулативности поставља се питање колико је онлајн слава одржива и да ли има исту тежину као слава стечена у традиционалним медијима. Неки аутори, попут Цинтије Бејмис Абрамс (енгл.Cynthia Bemis Abrams), сматрају да је Еленор Рузвелт (енгл.Eleanor Roosevelt) била рани „медијски инфлуенсер“, јер је својим јавним наступима и колумнама градила лични бренд и утицала на публику дуго пре ере интернета. Њен пример показује да феномен инфлуенсинга постоји много дуже него саме друштвене мреже и да утицај личности није ограничен само на дигитални простор.
Референце
Категорија:Маркетинг Категорија:Друштвене мреже