Bruchidius siliquastri (Delobel 2007) је врста инсекта из породице Chrysomelidae и реда Coleoptera (тврдокрилци).

Порекло и распрострањење Врста B. siliquastri је први пут откривена у Француској (Монпеље) 2003. године (KERGOAT et al., 2007). Утврђено је да се храни семеном рода Cercis L. KERGOAT et al. (2007) су поменули да је случајно унета из Кине (одакле је пореклом) у Европу. Тренутно је познато да се врста настанила у Француској (2003), Мађарској (2005), Бугарској (2009) и Шпанији (2009) (KERGOAT et al., 2007; YUS RAMOS et al., 2009a; STOJANOVA et al., 2011). У Србији ова врста је алохтона, среће се у низијским подручјима. Врста је вероватно случајно унета у Србију са семеном својих биљака домаћина. С обзиром на то да се врста усталила у Мађарској, највероватније је да потиче из те земље. У Србији је први пут забележена 23. августа 2011. године на Фрушкој Гори (Војводина). Cercis siliquastrum L. је вероватно био главни вектор за уношење B. siliquastri у Србију и многе друге земље.

Биљке хранитељке Верује се да се олигофагна врста B. siliquastri првенствено храни оријенталним врстама рода Cercis L. и да је недавно дошло до промене домаћина на C. siliquastrum L. (KERGOAT et al., 2007). Поред C. siliquastrum L., познато је да се ова врста храни и следећим биљним врстама у Европи: Cercis chinensis Bunge (пореклом из источне Азије), C. griffithii Boiss. (из јужних делова централне Азије) и C. occidentalis A. Gray (из Калифорније) (STOJANOVA et al., 2011). У Србији је врста забележена само код C. siliquastrum L.

Опис Дужина тела је од 2,8 до 3,7 mm. Тело је кратко и јајасто, са црним интегументом. Врх фемура и вентрални део задњих тарзуса су црвенкасти. Глава мужјака је кратка, са испупченим очима. Пронотум је веома конвексан, шири у основи, док су елитре кратке. Задњи феруми су увећани. Задње тибије су апикално проширене, са јаким вентралним чекињама. Женка је слична мужјаку.

Циклус развића У природи постоји једна генерација годишње. Након презимљавања, одрасле јединке се појављују током пролећа. Хране се поленом и нектаром цветова. Исхрана омогућава сазревање гонада. Парење се дешава крајем пролећа, али може да се настави током целог лета до јесени. Јаја се полажу у групама од 49 на унутрашњим зидовима махуна, углавном дуж средишњег ребра. Током полагања јаја женке ослобађају феромоне који сузбијају друге женке да полажу јаја на исту махуну. Ларве се излежу након седам дана. Већина ларви се излеже током лета када махуне сазре. Убрзо након излегања, ларве се увлаче у семе. Обично постоји само једна ларва по семену, али једно семе може да подржи две ларве. Бројне ларве које се увлаче у исто семе најчешће угину као резултат интраспецифичке конкуренције. Ларве које се излегу касније током сезоне имају потешкоћа да продру кроз тврди омотач сувог старијег семена и могу угинути од глади. Током развоја ларве проширују комору унутар семена. Постоје четири ларвална стадијума. Развој траје 20 дана. Стадијум лутке унутар семена напредује кроз фазе препупе и лутке. Препупа је неактивни стадијум четвртог ларвалног стадијума у ​​којем се органи одраслих – који се касније развијају у лутки – још нису диференцирали. Развој лутке траје око 10 дана. Одрасле јединке нове генерације појављују се крајем лета и почетком јесени. У Србији је нова генерација одраслих јединки забележена крајем августа. Након еклозије, одрасле јединке морају да изађу из махуна или, ако је семе испало из махуна и пало на земљу, директно напуштају семе. Чини се да одрасли истовремено пролазе кроз еклозију и појављују се у природи у великом броју. Презимљавају на заштићеним местима – испод опалог лишћа, коре дрвећа, камења итд. Могуће је – иако се ретко дешава – да до парења дође почетком јесени, тако да се са доласком хладног времена развој зауставља у фази ларве или лутке и наставља следећег пролећа (YUS RAMOS et al., 2009b).

Природни непријатељи Много различитих врста Hymenoptera паразитира различите развојне фазе B. siliquastri. Следећи паразитоидни таксони су поменути у литератури: Ceraphronidae, Braconidae, Eulophidae, Eupelmidae (Eupelmus urozonus Dalman, 1820), Eurytomidae (Bruchophagus sp.) и Pteromalidae (Dinarmus acutus Thomson, 1878, D. italicus (Masi, 1922), Mesopolobus sp.) (СТОЈАНОВА и др., 2011).

Економски значај У Србији се јављају на украсним биљкама које расту углавном у јавним парковима. Ларве могу оштетити значајну количину семена које биљка може да произведе – чињеница примећена током сакупљања. Изгледа да се одрасле јединке хране првенствено поленом и нектаром цветова и соком махуна, али обично не оштећују биљку. Није познато да ли се могу прилагодити новим врстама биљака домаћина присутним у српској флори. Оне би на крају могле да користе полен и нектар неких аутохтоних биљака.

Референце

Спољашње везе

https://www.forestpests.eu/pest/bruchidius-siliquastri

Категорија:Тврдокрилци