Соната за клавир бр. 11 у А-дуру KV 331 (300i), позната под популарним називом Турски марш (Alla Turca) је композиција за соло клавир Волфганга Амадеуса Моцарта из 1783. године. Популарни назив Турски марш добила је према наслову 3. става којим је и стекла популарност. Једна је од Моцартових најпознатијих соната.

Настанак Није познато тачно када и где је Моцарт компоновао ову сонату. Прво издање Кехеловог каталога наводи годину 1779, док шесто издање наводи лето 1778. и Париз као место компоновања. Међутим, каснија истраживања су оспорила ове датуме као нетачне, на основу погрешних претпоставки. Данас се верује да је дело вероватно компоновано 1783. године у Бечу (или Салцбургу).

Иако је Моцарт до тада већ написао преко 300 дела, издавач „Artaria & Co.” је објавио Сонату у А-дуру 1784. године као опус 6 бр. 2, у истом опусу са Сонатом бр.10 у Ц-дуру (оп. 6 бр. 1) и Сонатом бр.12 у Ф-дуру (оп. 6 бр. 3).

Комплетан аутограф сонате није сачуван. Аутограф последње странице 3. става, такт 99, налази се у приватној колекцији у Лисабону. До 2014. године, ово је био једини познати сачувани део, када је фрагмент од четири листа сонате откривен у Националној библиотеци Сечењи ( Országos Széchényi Könyvtár ) у Будимпешти.

Клавирска соната бр. 11 у А-дуру најчешће се означава као KV 331, према првом издању Кехеловог каталога. Када је потребно, користи се или двострука ознака као KV 331 (300i) или ознака према шестом издању каталога као KV 6 300i.

О музици Хајдн и Моцарт су оснивачи класичног сонатног модела (тзв. „сонатног циклуса” ) који се састоји од брзог првог става (обично алегро и сонатна форма ), другог става у спором или умереном темпу и брзог трећег става (обично рондо или сонатна форма). Моцарт је одступио од овог облика тако што је први став ове сонате написао у спором темпу (анданте = 76-108 о/мин, на италијанском: као да хода, полако) и у облику „теме са варијацијама”, а ниједан од сонатних ставова није написао у сонатној форми.

Ставови сонате су:

Тема. Анданте грациозо А-дур (Andante grazioso) Менует – А-дур (Menuetto) Ала Турка. Алегрето – А-мол (Alla turca – Allegretto)

Соната за клавир бр. 11 у А-дуру KV 331 1. Тема (1'57") 1.а Варијација I (1'12") 1.б Варијација II (1'57") 1.ц Варијација III (1'21") 1.д Варијација IV (1'27") 1.е Варијација V (1,48 m) 1.ф Варијација VI (1'31") 2. Менует (175 цм) 3. Рондо <i id="mwlA">Ала Турка</i> (11,45 цм) Датотеке су у Ogg Vorbis формату генерисане из MIDI датотека.

1. Тема. Анданте грациозо Моцарт је први став означио као Тема. Andante grazioso. Састоји се од теме и шест варијација.

Тема је у спором 6/8 такту, са карактеристикама сицилијане . Овај спори барокни плес је имао тужан карактер у другим Моцартовим делима, али у овој теми је у веселијем А-дуру. Тема се састоји од два понављајућа дела. Први део има 8 тактова са две фразе у тактовима 1-4 и 5-8. Након понављања првог, следи други део са 10 тактова: нова фраза у тактовима 9-12 и у тактовима 13-18 друга фраза првог дела продужена за каденцу, након чега се део понавља.

Варијације прате структуру теме, по 18 тактова са по два одељка. По дефиницији, варијације приступају теми и обрађују је на различите начине, као што су орнаментика, тоналитет, темпо, динамика ... Тако, на пример, III и IV варијације су у а-молу, истовремено, IV варијацију карактерише стално пребацивање леве руке преко десне, темпо V варијације је адађо, а VI алегро.

Трајање покрета је око 13 минута.

2. Менует Други став је менует у 3/4 такту, такође у А-дуру.

Форма овог става је „менует и трио”. То је врста тернарног облика (ABA) у коме је први део (А) менует, контрастни средњи део (Б) је трио, а последњи део (А) је поновљени менует. Назив „трио” потиче од трија инструмената који су изводили средњи део (Б) у класично доба.

Менует се састоји од 48 тактова, распоређених у две понављајуће јединице (тактови 1-18 и 19-48). Трио се састоји од 52 такта, а јединице у тактовима 1-16 и 17-52 се понављају.

3. Ала Турка. Ал Tрећи став је познат као „Турски марш”, а превод Моцартовог оригиналног наслова Alla Turca био би „у турском стилу”. Стил је био популаран у Моцартово време и Моцарт га је користио у неколико својих дела, као што су опера Отмица из Сарагосе и Пети концерт за виолину у А-дуру. Овај став се често изводи самостално и одговоран је за популарност сонате.

Став има укупно 127 тактова. Написан је у рондо форми.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Волфганг Амадеус Моцарт Категорија:Музика Категорија:Музичка дела