Енгус Маклајс (; Бриџпорт, 14. март 1938 – 21. јун 1979) био је амерички перкусиониста, композитор, песник, окултиста и калиграф, познат као први бубњар групе Велвет Андерграунд (Velvet Underground) који је изненада одустао због неслагања са бендом након што су одсвирали свој први плаћени концерт.

Биографија

Ране године Енгус Вилијам МекЛајс је рођен 14. марта 1938. године у Бриџпорту, Конектикат, као син трговца књигама. Иако је имао нешто формалног образовања као перкусиониста, његов стил свирања постао је толико јединствен да су многи претпостављали да је самоук.

Велвет Андерграунд (The Velvet Underground) МекЛајс је био члан Позоришта вечне музике (Theatre of Eternal Music) Ла Монте Јанга, заједно са Џоном Кејлом, Тонијем Конрадом, Маријан Зазелом и понекад Теријем Рајлијем. Допринео је раном Флуксус (Fluxus) новинару ВТре (VTre), који је уређивао Џорџ Брехт (George Brecht), а такође је био и рани члан Велвет Андерграунда (Velvet Underground), након што га је у групу довео цимер Џон Кејл када су живели на адреси 56 Ладлоу стрит (56 Ludlow Street) у Менхетну. Лу Рид је ангажовао свог пријатеља Стерлинга Морисона, кога је познавао са Универзитета Сирaкус (Syracuse University), и почетни састав Велветса чинили су Рид, Рејл, Морисон и МекЛајс.

МекЛајс је 1965. године свирао бонго и ручне бубњеве у првом саставу Велвет Андерграунда, а такође је умео да свира таблу, цимбалом и тамбурину. Иако је бенд у то време редовно импровизовао музичке пратеће тонове за андеграунд филмове (underground films), МекЛајс никада званично није снимао са њима и често се сматра помало мистериозном, легендарном фигуром у њиховој историји. Демо снимци из тог периода укључени су у бокс-сет Пил Слоули енд Си (Peel Slowly and See), али МекЛајс не свира ни на једном од њих јер, према Џону Кејлу, није ценио потребу да долази на време.

Кејл описује МекЛајса као „живог по Енгусовом календару“ („living on the Angus calendar“), долазећи на наступе сатима, па чак и данима након што би бенд завршио свирање.

Када се појавила прва плаћена свирка бенда у новембру 1965. године, МекЛајс је одустао, тврдећи да група „продаје душу“. Њега је заменила Мо Такер, што је довело до „класичног“ састава Велвет Андерграунда.

Кратак повратак у Велвет Андерграунд Када је, 1966.год, фронтмен и гитариста Велвет Андерграунда Лу Рид био у болници због хепатитиса, МекЛајс се поново придружио групи за петодневни серијал наступа у клубу Пур Ричардс (Poor Richard's) у Чикагу, од 21. до 26. јуна 1966, током наступа Експлодинг Пластик Иневитебл (Exploding Plastic Inevitable), делећи задатке са Жераром Маланга, ког је Енгус учио да свира таблу. Кејл је преузео главни вокал и клавир/орган, бубњарка Мурин Такер је прешла на бас, а МекЛајс је свирао бубњеве; до тада је јединствени „трибални“ стил свирања бубњева Такер постао саставни део музике групе.

Током једног наступа Експлодинг Пластик Иневитебл, 1966. године, МекЛајс се појавио са пола сата закашњења и наставио да свира бубњеве још пола сата након завршетка сетa како би надокнадио касни долазак.

До тада је Велвет Андерграунд већ стекао одређено признање (иако не велики финансијски успех), и МекЛајс је био жељан да се поново придружи групи, али према белешкама из бокс-сета Пил Слоули енд Си , главни композитор и де факто вођа бенда Лу Рид је посебно забранио МекЛајсу да се поново придружи бенду на пуно радно време због његовог непредвидивог понашања.

Каснијих година Након што је заувек напустио Велвет Андерграунд, МекЛајс се преселио у Беркли, Калифорнија. Оженио се Хети Меги на венчању у Голден Гејт парку (Golden Gate Park) у Сан Франциску, којим је председавао ЛСД гуру Тимоти Лири. Заједно су имали сина по имену Осијан Кенард МекЛајс (Ossian Kennard MacLise), ког је Рангџунг Ригпе Дорџе (Rangjung Rigpe Dorje), 16. Кармaпа (16th Karmapa), признао као реинкарнацију тибетанског светитеља, или тулкуа, а са четири године постао је будистички монах. МекЛајсови су путовали у Канаду, Француску, Грчку и Индију, пре него што су се коначно населили у Непалу.

Био је ученик Алистера Кроулија (Aleister Crowley) - радио је на сценарију за филмску верзију Кроулијевог (Crowley) дела Дневник Друга Наркомана (Diary of a Drug Fiend) пре него што је умро -и почео је да спаја тибетански мистицизам са својом музиком, стварајући звук помоћу различитих дрон техника (drone techniques).

Смрт Јако зависан од дрога и никада нарочито пажљив према свом физичком здрављу, МекЛајс је умро од хипогликемије и плућне туберкулозе у болници Шанта Баван (Shanta Bhawan Hospital) у Катмандуу 21. јуна 1979. године, у 41. години живота. Узрок смрти је такође приписан и недостатку исхране. Сахрањен је спаљивањем у складу са традицијом тибетанских будиста, на погребној ломачи.

Снимљена музика МекЛајс је снимио огромну количину музике која је углавном остала необјављена до 1999. године. Ови снимци, направљени између средине '60-их и краја '70-их, састоје се од племенских трансовских вежби, говорне поезије, трака-колажа и минималистичког дрон звука и електронике, као и бројних сарадњи са његовом супругом Хети. Године 2008, она је оставила збирку његових трака Колекцији америчке књижевности Јејл универзитета (Yale Collection of American Literature). Тамо се налазе следећи снимци:

Инвазија Пагоде Громовника (The Invasion of Thunderbolt Pagoda, Siltbreeze, 1999) Повреда Мозга у Оклахома Ситију (Brain Damage in Oklahoma City, Siltbreeze, 2000) Доктрина Облака (The Cloud Doctrine, Sub Rosa, 2002) Астрални Колапс“ (Astral Collapse, Quakebasket, 2003) Инвазија Пагоде Громовника (The Invasion of Thunderbolt Pagoda, Bastet/Saturnalia, 2006)

МекЛајс је такође сарађивао са Тонијем Конрадом, Џоном Кејлом и Ла Монте Јангом на неколико других касније објављених снимака:

Унутар Синдиката Снова, Том I: Дан Нијагаре (Inside the Dream Syndicate Vol.I: Day Of Niagara, Table of the Elements, 2000) Унутар Синдиката Снова, Том III: Гамелан од Нерђајућег Челика (Inside the Dream Syndicate Vol.III: Stainless Steel Gamelan, Table of the Elements, 2002) Антологија Буке и Електронске Музике: Прва A-Хронологија 1921–2001, Том 1 (An Anthology of Noise & Electronic Music: First A-Chronology 1921-2001/Vol.1, Sub Rosa, 2002)

Радио је на музичким пратећим тоновима за неколико андеграунд филмова Пјера Хелицера, и појављује се у најмање два: Венус ин Ферс (Venus in Furs) и Сетисфекшн (Satisfaction, 1965). Такође је радио на саундтреку за Војаж (Voyage), кратки филм Џерија Џофена.

Утицај Као сувласник издавачке куће Дед Ленгвидж Прес (Dead Language Press) заједно са Пјером Хелицером, МекЛајс је објављивао дела утицајних писаца, укључујући рана дела битског песника Грегорија Корса.

Енглески експериментални музички бенд Коил (Coil) сматрао је МекЛајса важним утицајем у каснијим годинама своје каријере; водећи члан Џон Баланс називао је МекЛајса „лиминалним генијем и, заједно са људима као што је Ира Коен, углавном неправедно и делимично занемареним“. Назив њиховог албума Астрал Дизастер (Astral Disaster) је намерна почаст МекЛајсовом архивском издању Астрал Колапс (Astral Collapse).

Дримвепон (Dreamweapon) У мају 2011. године, велика ретроспективна изложба Дримвепон: Уметност и живот Енгуса МекЛајса (1938–1979) (Dreamweapon: The Art and Life of Angus MacLise) постављена је у галерији Бу-Хуреј (Boo-Hooray Gallery) у Челзију, Њујорк. Изложба приказује садржај недавно пронађеног коферa који садржи фотографије, белешке, поезију и 100 трака са музиком. Поред изложбе у галерији, постављене су звучне инсталације у другој локацији Бу-Хуреј у Чајна Тауну (Chinatown), као и пројекције филмова у Архиви Антологије (Anthology Archives).

Дело МекЛајса под називом Рајтс оф зе Дрим Вејпон (Rites of the Dream Weapon) било је укључено у Њу Синема фестивал (New Cinema Festival), такође познат као Експандед Синема фестивал (Expanded Cinema Festival), обимну серију мултимедијалних продукција у Њујорку коју је представио Џонас Мекас, а која је укључивала радове уметника као што су Роберт Раушенберг и Клејс Олденбург. Мекас је био одушевљен МекЛајсом, пишући у Вилиџ Војсу (Village Voice): „Прва три програма Њу Синема фестивала – рад Енгуса МекЛајса, Нам Јун Паика и Џерија Џофена – растопила су границе ове уметности зване кинематографија у мистерију границе.“ Улазак МекЛајса оставио је трајан утисак и на драматурга Ричарда Формена, који је касније похвалио дело у интервјуу. Према Стерлингу Морисону, мултимедијални наступи Ендија Ворхола (Andy Warhol Uptight and Exploding Plastic Inevitable) били су засновани на сличним делима МекЛајса и Хелицера, која су називали „ритуалним догађајима“ (ritual happenings).

Референце

Категорија:Амерички музичари