Поларис је Амерички произвођач моторних возила са седоиштем у Медајани, (Минесоти). Поларис је основан у Розоу, (Минесоти), где идаље има инжењерске и проиѕводне погоне. Компанија је производила мотоцикле кроз своје филијале Виктори (Victory) до јануара 2017. године, а тренутно производи мотоцикле преко филијале Индијан (Indian), коју је купила у априлу 2011. године. Поларис је производио и пловила од 1994. до 2004. године.

Робин (Robin, филијала компаније Subaru Corporation) пре је развијао и исопручивао моторе за теренска возила (ATV) и моторне санке за Поларис. Почевши од 1994. године са моделом Поларис Магнум 425 са четворотактним мотором, као и 1997. године са увођењем „twin 700” мотора за санке, Поларис је започео сопствени развој и производњу линије мотора „Liberty”. Ови мотори се данас налазе у многим моделима њихових актуелних производних линија. Од тада, Поларис је наставио да унапрећује капацитете за сопствену производњу мотора, тако данас диѕајнита и производи све своје све своје погонске јединице уз одржавање партнерства са Субаруом.

Поларис је 2010. године преселио део своје производње у Мексико. Компоненте и делови се производе у Осиоли (Висконсин), док се монтажа возила обавља у Розоу (Минесота). Већина погонских склопова и возила за теренску линију производи се у Осилоли и Розоу. Оба бренда мотоцикала Виктори (Victory) и Индијан (Indian) се производе у Америци, са комплетним погонским склоповима и склапањем мотоцикала у Осиоли ,Висконсин, а за Indian у Спирит Лејку, Ајова.

Историја мини|поларис сно травелер 1965. мини Едгар Хетин (кога је Кућа славних моторних санки у Сент Џермејну, Висконсин, касније описала као „оца моторних санки“), Дејвид Џонсон и Едгаров брат Алан Хетин били су партнери у компанији Hetteen Hoist and Derrick у Розоу, Минесота. Едгар је напустио школу после осмог разреда 1934. године. Дејвид Џонсон, Пол Кнохенмус и Орлен Џонсон су први којису Поларис. Одлучили су да направе возило које може да се креће по снегу. Основна намена ових возила била је да омогуће лакши приступ ловиштима. Дејвид Џонсон и неколико запослених направили су прототип 1954. године, док је Едгар био на службеном путу. Када се Едгар вратио у Розоу и открио снежну машину, био је бесан што су запослени користили радно време и ресурсе фирме за тај пројекат. Прва машина користила је транспортну траку из силоса као гусеницу, мотор Briggs & Stratton и стари браник са шевролета као скије. Едгар је био скептичан по питању машине, па су прве санке продате локалном власнику стоваришта дрвене грађе „Сребрном Питу“ за 465 долара, како би се исплатила плата запосленима.Међутим, запослени су наставили да се усредсређују на израду моторних санки и убрзо је настао други модел, предвођен Аланом Хетином. Назван је Polaris Sno Traveler. Први серијски модел направљен је у Минесоти 1956. године. Првобитни модели били су тешки готово 450 килограма и кретали су се 30километара на час. Како су Поларис моторне санке почеле боље да се продају, Едгар Хетин је постао је промотер нове линије производа. Да би промовисао нове санке и доказао њихову поузданост и употребљивост, Едгар је 1960. године предводио је трочлану експедицију са три моторне санке, дугу 1.200 миља, кроз дивљину Аљаске, полазећи из Бетела на Аљасци. Путовање је трајало три недеље, а велики део времена Едгар је једва са санкама одржавао брзину од 10 миља на час по снегу. Новости Fairbanks Daily News-Miner објавио је причу на насловној страни. Ипак Едгарово одсуство изазвало је проблеме са управним одбором банке у Розоу. Убрзо по завршетку путовања, Едгар је у јуну напустио компанију и основао конкурентску фирму под називом Polar Manufacturing у Тиф Ривер Фолсу, Минесота, а назив компаније је касније променјен у Arctic Enterprises. Средином осамдесетих година поднела је захтев за стечај због пада продаје моторних санки, рецесије и прекомерне производње током слабе зимске сезоне, Што је убрзало пропаст многих произвођача, компанија је изашла из стечаја, под именом Arctic Cat. мини мини Поларис је почетком шездесетих година започео развој мањих моторних санки за широку употребу, са мотором напред, како би конкурисао Ski-Doo. Године 1964. Поларис је убрзо наишао на проблем, јер није могао да се креће по свим снежним условима. Због тога је Поларис повукао моторне санке са тржишта и хитно развио нови прототипа како би избегао бакрот. Нови модел, Mustang из 1965. године, постигао је велики успех као породичне санке и значајно повећао продају компанији. Током шездесетих и седамдесетих година, Поларис је наставио да развија санке сличне овом моделу и временом постао један од водећих произвођача у индустрији моторних санки.

Почетком осамдесетих година 20. века, Поларис је започео развој моторних санки у Indy стилу, са нењависним предњим ослњањем (IFS) и ширим распоном изумеђу скија. Током деведесетих година наставили су са Indy концептом кроз моделе Storm, XLT, XCR, Ultra, RMK и Trail, а у последњих неколико година Поларис је поново увео назив INDY. Године 1985. Поларис је представио моделе Scrambler ATC и Trail Boss, који се сматрају првим серијски произведеним америчким теренским возилима (ATV). Почетком деведесетих година, Поларис је представио Polaris Rocky Mountain King (RMK) — моторне санке посебно намењене планинском терену. У мају 2009. године, Поларис је најавио оснивање одељења за друмска возила (On-Road Vehicle Division). Нови одсек посвећен развоју моторцикала Victory, као и других друмских производа и брендова. Године 2010. Поларис је представио моторне санке Polaris Rush, које су имале нови систем ослањања и знатно боље управљање на уређеним стазама Овај модел био је доступан и са ретро графиком, како на серији Rush, тако и на моделима IQ. Крајем 2005. године Поларис је објавио да ће купити део компаније KTM Motorcycles. Захваљујући овој сарадњи, KTM је развио сопствена ATV возила, док је Поларис развио спортске ATV моделе који користе KTM погонске јединице од 525 и 450 кубних центиметара. Дана 21. маја 2010. године, Поларис је објавио да отвара нови производни погон у Мексику. Сестринска фабрика у Осеоли Висконсину, и даље ради пуним капацитетом. Очекује се да ће отварање погона у Монтереју компанији донети уштеду од 30 милиона долара годишње, при чему већина уштеде проилази из нижих трошкова рада. Погон у Монтереју има три монтажне линије намењене производњи Ranger side-by-side возила за светско тржиште. Првобитна намера овог погона била је да снабдева тржишта јужних делова Сједињених Америчких Држава, као и Мексика и шире Северне Америке.

У октобру 2011. године, Поларис је објавио улагање у компанију Brammo, Inc., произвођача електричних возила са седиштем у Ашланду, Орегон. Њихов први серијски електрични мотоцикл, Brammo Enertia, склапа се у Ашланду и продаје путем дилерске мреже.Поларис је наставио улагања у Brammo и у јулу 2012. године учествовао у почетној транши финансирања серије C, вредној 13 милиона долара. Компанија је већ раније показивала интересовање за електрични погон, производећи електричну верзију модела Ranger Side-by-Side, као и куповином компаније Global Electric Motorcars (GEM).Како је једна публикација навела, „овај најновији потез вероватно најављује увођење чистих и тихих погонских система у ATV возила и мотоцикле под окриљем овог глобалног гиганта, док ће моторне санке, највероватније, морати да сачекају напредак у развоју батерија пре него што постану комерцијално исплативе“. Дана 15. јануара 2015. године, Поларис је објавио да је купио целокупно пословање електричних мотоцикала компаније Brammo. Планирано је да производња електричних мотоцикала започне у Поларисовој фабрици у Спирит Лејку Ајова, током друге половине 2015. године. У истој фабрици Поларис такође производи мотоцикле брендова Victory и Indian.

Године 2012. обновљена је производња моторних санки са називом Indy (која је била обустављена 2004. године са моделом Indy 500), представљањем модела Indy 600 и Indy 600 SP за сезону 2013. За 2014. годину, Поларис је проширио употребу имена Indy и понудио варијанте модела у готово свим категоријама, са изузетком „планинске“ класе.

Дана 11. априла 2013. године, Поларис је објавио да је преузео компанију Aixam-Mega, француског произвођача квадрицикала.

Деветог јануара 2015. године, Поларис је најавио отварање новог производног погона површине 600.000 квадратних стопа у Хантсвилу, Алабама, који ће запошљавати најмање 1.700 радника. Изградња фабрике требало је да почне почетком 2015. године, а отварање је планирано за пролеће 2016. Погон је био намењен подршци кључним производним процесима, укључујући склапање возила, фарбање шасија и каросерија, заваривање, металну обраду и бризгање пластике.

Седмог марта 2016. године, Поларис је преузео компанију Taylor-Dunn, произвођача индустријских возила са седиштем у Анахajму, Калифорнија.

Дана 9. јануара 2017. године, председник управног одбора и извршни директор Полариса, Скот Вајн, објавио је гашење бренда Victory Motorcycles. Истовремено је најављено да ће компанија наставити да поштује гаранције и производи резервне делове за Victory мотоцикле у наредних десет година.

У априлу 2018. године, Polaris Industries је пристао да плати рекордну грађанску казну од 27,25 милиона долара због тога што није пријавио неисправна теренска возила.

У мају 2018. године, Поларис се вратио производњи пловила куповином компаније Boat Holdings LLC из Индијане за 805 милиона долара. Компанија је додатно уложила у своје наутичко одељење у јануару 2019. године, преузимањем групе Marquis-Larson Boat Group из Пуласкија, Висконсин. Производња пловила Marquis-Larson премештена је у погон у Сиракјузу, Индијана. Након тога, компанија је започела и производњу Polaris Slingshot, троточкаша.

Дана 29. јула 2019. године, компанија је променила назив из Polaris Industries Inc. у Polaris Inc., а трговање под новим именом започело је 8. августа 2019. године.

Двадесетог јула 2023. године, Поларис је купио компанију Walker Evans Racing.

Током 2023. године, компанија је представила потпуно електрични Ranger XP Kinetic (са електромотором и електричним преносом снаге). Још 2022. године лансиран је модел Godfrey’s Mighty G Pontoon, компатибилан и са електричним и са бензинским погоном, при чему су купци показали већу наклоност ка електричним верзијама.

Polaris Inc. је од стране организације Ethisphere препознат као једна од „најетичнијих компанија на свету“ за 2023. годину. Награда за 2023. годину обухватила је 135 добитника из 19 земаља и 46 индустрија. И 2024. године компанија се нашла на Ethisphere листи (36 добитника из 20 земаља и 44 индустрије). Да би се квалификовала за ово признање, компанија мора да достави више од 240 различитих доказа о корпоративној култури, од еколошких и друштвених пракси управљања до поштовања захтева у области инклузије.

Поларис државни и одбрамбени сектор мини Polaris Government and Defense (раније Polaris Defense) је дивизија компаније Polaris Industries, основана 2005. године, а ребрендирана 2017. године. Ова дивизија настала је након вишегодишње успешне употребе теренских возила Полариса у војним операцијама. Дивизија производи широк спектар возила намењених оружаним снагама Сједињених Америчких Држава и њихових савезника. У њен асортиман спадају модели MRZR, MVRS, MV700, RZR-SW и DAGOR.

Модел Sportsman MV850, представља најмање војно возило компаније Поларис и има носивост од 380 килограма. мини

MRZR