Организација Уједињених нација за образовање, науку и културу (УНЕСKО) означава места Светске баштине од изузетне универзалне вредности за културну или природну баштину која су номиноване од стране земаља потписница Конвенције о Светској баштини УНЕСКО-а, установљене 1972. године. Културно наслеђе се састоји од споменика (као што су архитектонска дела, монументалне скулптуре или натписи), групе зграда и локалитета (укључујући археолошка налазишта). Природне карактеристике (које се састоје од физичких и биолошких формација), геолошке и физиографске формације (укључујући станишта угрожених врста животиња и биљака) и природни локалитети који су важни са становишта науке, очувања или природне лепоте, дефинишу се као природне наслеђе. Молдавија је прихватила Конвенцију о светској баштини УНЕСКО-а 23. септембра 2024. године, чиме су њена историјска места постала подобна за укључивање на листу.

Од 2024. године, Молдавија има једно место светске баштине, Струвеов геодетски лук, који је уврштен на листу 2005. године. То је транснационално место, које дели са девет других земаља. На прелиминарној листи се налазе и три места.

Локалитети УНЕСКО наводи локалитете под десет критеријума; сваки унос мора да испуњава бар један од критеријума. Критеријуми од I до VI су културни, а од VII до X су природни.

Име локалитета Фотографија Локација Година уписа ОписСтрувеов геодетски лук 150x150px|alt=A memorial pillar and an information board in the middle of a field Сорокски рејон 2005. 1187; ii, iii, vi (култура) Струвеов геодетски лук је низ триангулационих тачака, које се протежу на удаљености од 2.820 км од Хамерфеста у Норвешкој до Црног мора. Тачке је поставио астроном Фридрих Георг Вилхелм фон Струве током истраживања, који је први извршио прецизно мерење дугог сегмента меридијана, што је помогло да се утврди величина и облик Земље. Првобитно је постојало 265 станица. Светска баштина обухвата 34 тачке у десет земаља (од севера ка југу: Норвешка, Шведска, Финска, Русија, Естонија, Летонија, Литванија, Белорусија, Молдавија, Украјина), од којих се једна налази у Молдавији (на слици је станица у Рудију).

Тентативна листа Поред локалитета уписаних на Листу светске баштине, државе чланице могу да одржавају листу пробних локација које могу да размотре за номинацију. Номинације за Листу светске баштине се прихватају само ако је локација претходно била наведена на тентативној листи. Швајцарска има један локалитет на својој прелиминарној листи.

+ Име локалитета Фотографија Локација Година уписа Опис Черноземска тла Белцке степе 150x150px|alt=Green field and a river Балци 2011. v, ix, x (мешано) Чернозем је једно од најплоднијих земљишта. Потенцијално добро обухвата пет локација у околини Белца, где се већ до 50 година спроводе дугорочни пољски експерименти ради проучавања утицаја различитих пољопривредних пракси, као што су примена плодореда или монокултуре, као и различитих система обраде земљишта, ђубрења и наводњавања, на приносе усева и плодност земљишта. Белцка степа имала је значајну улогу у развоју науке о земљишту у XIX веку. Археолошки пејзаж Орхејул Веки 150x150px|alt=Panorama with a hill and a river, some buildings on the slope Орхејевски рејон 2017. ii, v (култура) Стари Орхеј налази се на обали реке Реут. Подручје је било насељено већ у палеолиту. Пронађени су остаци насеља из халколита, културе Кукутени–Трипоље, као и насеља из гвозденог доба. У XIII и XIV веку овде се налазио значајан град Златне хорде. Након одласка Монгола, Орхеј се развио у један од најважнијих средњовековних градова Молдавије. Напуштен је у XVIII веку, када су се његови становници преселили у оближње село Требужени.i. Подземне винарије Молдавије (Крикова и Милештиј Мичи) 120x120px Кишињев, Јаловенски рејон 2025. iii, iv, v (култура) Традиција производње вина постала је распрострањена у Бесарабији од XIX века. Пораст потражње за молдавским вином подстакао је локалне винарије да осмисле иновативне начине складиштења производа, што је у XX веку довело до пренамене некадашњих кречњачких рудника у огромне подземне винске подруме. Ова номинација обухвата две подземне винарије: Крикову, која се простире на више од 120 км, и Милештиј Мичи (на фотографији), која се протеже на преко 200 км, од чега је 55 км у употреби.

Види још Туризам у Молдавији

Референце

Спољашње везе Молдавија на сајту Унеска

Категорија:Светска баштина у Молдавији Категорија:Спискови везани за Молдавију