Кафе Цвет од златног папира (; ) је историјски кафе у Бриселу, Белгија. Био је познат као важан део културног живота Брисела и стециште уметника првенствено надреалиста, чланова уметничког покрета Кобра 1948. и фламанског уметничког часописа Време и Човек (). То је најстарији објекат те врсте који још увек послује у граду Бриселу и други је најстарији у регион главног града Брисела. Основан средином 20. века постао je, током деценија, централно место за састанке сликарских, књижевних и надреалистичких група у Бриселу. Зграда и ентеријер добили су статус заштићеног наслеђа 1997. године. Порекло назива кафеа није поуздано утврђено, али његов дословни превод са француског и холандског гласи: Цвет од златног папира (или Цвет од позлаћеног папира). Назив се може тумачити као алузија на декоративно-уметничке елементе ентеријера и стваралачку атмосферу која је дуго била заштитни знак овог локала. Ентеријер је украшен са више од 400 уметничких дела, предмета и афоризама, које је прикупио власник или које су му поклонили пријатељи, чиме је створен јединствен амбијент. Ова визуелна и уметничка разноликост омогућава посетиоцима да осете дух места, што оправдава тумачење имена као метафоре за његов карактер.

Историја Зграда у којој се налази кафе потиче из 17. века и једна је од ретких малих зграда тог доба која је преживела бомбардовање Брисела 1695. године током Рат Велике алијансе (познатог и као Деветогодишњи рат). Спомен-плоча на фасади подсећа да је овај објекат припадао од 1843. године, католичком реду Милосрдних сестара Светог Винсента од Паула, који је претходно 1830. године, рестаурирао белгијски архитекта Анри Луј Франсоа Партос (, , 1790 — 1873), сачувавши његову историјску лепоту.

Кафе Цвет од златног папира је свој боемски пут започео на прелазу из деветнаестог у двадесети век као Кафе уметника (), кабаре који је постао место сусрета надреалистичких уметника и писаца након Првог светског рата. У октобру 1944. године трговац антиквитетима, песник повезан са анархистичким и левичарским уметничким круговима, власник галерије и аутор афоризама, Герт Ван Бруен (; 1891 — 1964), преузеo је локал како би тамо отворио кафе са својом партнерком Мари Жан Клерен (, ). Мари Жан Клерен је претходно била власница кафеа Слика Богородице () и неколико других бриселских локала, па јој је Бриселски центар за јавну социјалну заштиту (, ), доделио у закуп Кафе уметника, који ће она и Ван Бруен преименовати у Цвет од златног папира. То је означило рођење култног простора који ће постати центар уметничке и књижевне сцене Брисела.

Током наредних деценија, кафе постаје редован простор окупљања припадника бриселске надреалистичке сцене, међу којима су били: сликар Рене Магрит (), сликар и вајар Макс Ернст (), песник, есејист и фотограф Марсел Мариен (; 1920 — 1993). и песник и анархистa Луис Скyтенер (; 1905 — 1987). Кафе је касније привукао и уметнике повезане са постнадреалистичким и експерименталним токовима, укључујући чланове уметничка групa Кобра 1948 (), попут сликара Пјера Алешинског () и Кристијана Дотремона (; 1922 — 1979). Такође, кафе су посећивале бројне истакнуте личности из културног живота Белгије и Европе, међу којима су били: песник и писац Хуго Клаус (; 1929 — 2008), карикатуриста и творац стрипа Авантуре Тинтина (), Ерже (), као и певач и кантаутор Жак Брел (). Поред тога, кафе је био место окупљања сарадника фламанског књижевно-уметничког часописа Време и Човек ().

Након Ван Бруенеове смрти 1964. године, кафе задржава дух места и интегритет Бруенове дизајнерске естетике нетакнутим, а кафе остаје и даље место културних сусрета. Зграда и ентеријер кафеа су 1997. године проглашени заштићеним историјским спомеником (), што је потврђено у Регистру културних добара Брисела (, ). Упркос томе што је кафе био проглашен за историјски споменик, током тог периода пролазио је кроз кризу па је затворен 2006. услед банкрота.

После банкрота Цвет од златног папира преузела је група пријатеља кафеа који су основали задругу са ограниченом одговорношћу, и поново га отворили 12. октобра 2007. године након четрнаест месеци адаптације, рестаурације и реновирања. Реновирање је обухватило: електричну инсталацију, водовод, канализацију, темељно чишћење, као и увођење одговарајуће противпожарне заштите. Поред тога скучени кафић се проширио на веранду у задњем дворишту, салу за сценске и музичке наступе, као и канцеларије у суседној згради (у којој се 1920-их налазило прво седиште Комунистичке партије Белгије). Радови су изведени у складу са правилима и процедурама које важе за заштићене објекте уз административну сагласност регионалне службе Споменици и локације (, ), која се бави заштитом и очувањем споменика и културно-историјских локација у региону Брисела. Ова реконструкција и напори на очувању наслеђа били су међу разлозима због којих је кафе Цвет од златног папира проглашен лауреатом награде Кајус () у категорији Наслеђе – Регион Брисел-Главни град (), 2008. године. Међутим, у августу 2022. године, услед последица пандемије ковида 19, финансијских проблема и краја уговора о закупу, кафе је поново затворен.

У мају 2023. године локал је преузео нови закупац, власник познатог традиционалног бриселског кафе-бара, Брасерија Вершурен (), Жил Ланте (), који је поново отворио кафе Цвет од златног папира. Од тог тренутка, Цвет од златног папира престаје да ради као ресторан и постаје кафе у којем се: људи састају, читају, уживају у концертима, књижевним вечерима, позоришним представама и вечерима комедије, или учествују на предавањима.

Екстеријер и ентеријер кафеа Фасада Зграда кафеa Цвет од златног папира представља типичан пример уске уличне куће у историјском језгру Брисела; приземље са дрвеним рамом излога и улазом у кафе, један спрат и поткровље (мансарда), под стрмим забатним кровом. Кров је покривен традиционалним црепом, док поткровље има два правоугаона мансардна прозор који избијају из косине крова, што сведочи о уобичајеној градској архитектури мањих бриселских кућа од 17. до 19. века. Најизразитији декоративни елементи фасаде су ковани гвоздени украси у облику цветних и биљних мотива који су постављени у раван фасаде, изнад излога и око прозора. Ти елементи дају фасади изразити уметнички карактер и у описима кафеа често се истичу као препознатљиво обележје. Приземни излог у дрвеном раму и улазни оквир очувани су у изворном облику. Тамни дрвени прозорски оквири и бочни улаз заједно стварају препознатљив изглед класичног, традициониалног, малог кафеа, очуваног у аутентичном духу. У приземљу, на фасади је и натпис са именом локала на француском и холандском што истиче његову позицију у двојезичном урбаном контексту Брисела. На фасади се налази и спомен-плоча која подсећа да је овај објекат припадао (од 1843. године) католичком реду Милосрдних сестара Светог Винсента од Паула.

Унутрашњост Ентеријер кафеа Цвет од златног папира може се описати као колекција куриозитета, представљајући неку врсту „временске капсуле“ боемске прошлости. Зидови и просторије препуне су разноликих предмета: старих слика, фотографија, текстова, плаката, новинских исечака, антиквитета, афоризама, као и уметничких реплика, што доприноси утиску боемског, уметничког простора. Један од од Ван Бруенових афоризама написаних на зиду изнад довратка гласи: „Сваки човек има право на двадесет четири сата слободе дневно“ (). Ту су и фотографије: творца стрипова Ержеа, белгијског сликара Жана Бруселманса (; 1884 — 1953), белгијског песника, филмског ствараоца и визуелног уметника Мерсела Бродтерса (; 1924 — 1976), као и афоризми Герта Ван Бруена (написани директно на зидовима), укупно око 418 еклектичних предмета. Фотографија Ержеа, са пивом у руци, постављена је изнад шанка, тачно преко пута места где је снимљена, док на улазним вратима стоји дело за које се верује да су ране скице Ренеа Магрита. Све заједно, то је „благо“ које је сакупио оснивач Герт Ван Бруен (или су му поклонили посетиоци и пријатељи кафеa). Унутрашњост је украшена и стилски разноврсним намештајем који делују као да потиче из различитих временских периода. Стари дрвени столови и столице различитих висина, тапете, подови са керамичким плочицама, старинска пећ, дрвени елементи и ретро украсни предмети, доприносе осећају аутентичног боемског бара-музеја у коме се чини да је време стало. Од маја 2011. године, унутрашње двориште кафеа краси и мурал са стрип мотивима који су креирали стрип аутори Марк Данијелс, познат као Де Марк (; 1959 — 2021) и Рик Де Вулф, познат као Де Вулф (; 1958 — ). Међутим када је после 2022. године ново руководство преузело дужност, мурал је прекривен завесом зато што је сматран сексистичким и видљив је само на лични захтев. Зграда кафеа Цвет од златног папира и унутрашњост са декором, је званично заштићено место од 1997. године, при чему је ентеријер документован, тако да је сваки од предмета (као и намештаја) уврштен у инвентар културног наслеђа, што онемогућава „модернизацију“ које би угрозиле оригинални карактер.

Кафе данас Кафе Цвет од златног папира представља једну од ретких преосталих живих легенди културног и уметничког живота Брисела, са непрекидном, али бурном историјом. Од куће из 17. века, преко уметничког кабареа, до звучног имена митске репутације, уметничког и литерарног центра. Његов ентеријер, као „жив музеј“, носи дух прошлих времена. Његова судбина је често била на ивици пропасти, али је због вредне: музичке, ликовне и културне традиције увек добијао шансу за обнову. Цвет од златног папира је више од обичног кафића, деценијама је заузимао посебно место у културном животу Брисела. Ван Бруенеова колекција уметничких дела, фотографија и других предмета, било да их је сам створио или су их поклонили бројни уметници који су посећивали кафе, остала је нетакнута на зидовима од када је кафе класификован као заштићена зграда 1997. године. Пажљиво рестауриран, постао је „боемски споменик“ времена када је био стециште уметника. И поред тога, патина старих зидова и намештаја је сачувана, као и осећај старог, аутентичног, уметничког простора. Тако белгијски посетиоци и људи свих националности могу да уживају у поновном откривању дружељубиве атмосфере од пре 70 година. Уметничке и књижевне личности нису можда више тако чести посетиоци, али Цвет од златног папира је и даље домаћин позоришних представа, читања поезије, концерата и вечери комедије. Поред програма културних дешавања данас нуди и локална пива и традиционалне белгијске напитке, што кафе чини живим наслеђем прошлости, али и модерним местом окупљања. Тако Цвет од златног папира остаје значајан репер за боемску, уметничку и културну сцену Брисела. У 2025. години је, према веб сајту Водич кроз европске барове (), проглашен за један од најбољих барова у Европи. Галерија

Види још Француско-белгијска школа стрипа

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе Кафе Цвет од златног папира Слике Брисела, Барови и кафеи, Кафе Цвет од златног папира

Категорија:Грађевине у Белгији Категорија:Брисел