мини|Фурмани- извлачење дрва с коњима на Горњој Кркачи, Дољани, Јабланица, БиХ Фурман (од ) је традиционално занимање људи који су уз помоћ коња извлачили дрва из шума. Фурмани у смислу професионалног занимања били су доста присутни све до 1970-их година у Републици Српској, нарочито у Сарајевско-романијској регији и Херцеговини. Са развојем механизације, овај посао је у константном одумирању, али су фурмани са својим коњима и даље присутни у извлачењу дрва, на оним локалитетима где механизација и даље тешко може да се пробије.

Историјат Током прошлог века, посебно од 1920-их до 1970-их година, фурмани су били незаобилазан део живота у Босни и Херцеговини. Ови врсни познаваоци шумских стаза користили су коње за извлачење дрва из неприступачних пред‌ела, а њихов рад био је кључан за дрвну индустрију и преживљавање многих породица.

Њихов мукотрпан рад био је више од посла – био је то начин живота који је осигуравао опстанак њихових породица и локалне заједнице. Свакодневно су се суочавали с изазовима неприступачних планинских пред‌ела, гд‌је су само снага коња и људска издржљивост могли извојевати победу над суровом природом.

Босанскохерцеговачке планине су богате шумом, а извоз дрвене грађе представљао је кључни привредни сегмент регије још од времена аустроугарске управе. Фурмани су неуморно извлачили трупце из густе шуме, осигуравајући драгоцени материјал за дрвну грађу и огрев. С обзиром на стрме и неприступачне терене, гд‌е механизација није могла допрети, њихови верни коњи остајали су незамењиви савезници у овом тешком, али часном занату.

Живот и рад мини|Фурмани (слика), Alexander Kubínyi - мађарски сликар Посао фурмана је идаље изузетно напоран и опасан. Они скоро свакодневно, уз помоћ снажних коња, извлаче изузетно велика дебла из шума, до места одакле се спрема за транспорт према пиланама и складиштима. Осим што морају бити вешти у управљању коњима, фурмани су одлични познаваоци сваког кута шумских путева. Такође морају препознати чврстоћу тла и предвид‌ети могуће опасности попут одрона или ломљења трупаца. Осим што је физички захтеван,овај посао је и изразито опасан. Свака непажња могла је значити озбиљну озљеду или чак смрт, како за човека, тако и за коња. Но, упркос свему, фурмани су увек с поносом обављали свој посао, често у тешким временским условима – од сурових зима до врућих лета.

Фурман се мора зближити са коњима. Давањем гласних команди он тера обично упарена два вучна коња који вуку изузетно велика стабла шумским тешко проходним путевима. Мора знати физички лимит коња, препознати њихов умор, водити стално рачуна о њиховим потребама и поткивати их редовно.

Самараши Слично занимање фурманима су и самараши— људи који уз помоћ специјално обучених коња преносе цепанице из шуме до шумских путева, одакле се даље транспортују до купаца. Разлика је у томе што самараши извлаче на метар исечена дрва у самарима коња. Ови „коњи самарице“ се крећу повезани канапом попут каравана, уходаном стазом, савлађујући велике нагибе. Најбоља раса за ову намену је босански брдски коњ или балкански брдски коњ, који спадају у групу понија, и својим малим растом и јаком грађом успешно пролази најнеприступачније терене. Док фурмани за рад користе велике и тешке вучне коње с обзиром да извлаче цела дебла тешка и по неколико тона.

Самараши као ретко занимање постоји у мањем броју и на југу Србије, и свега један на Фрушкој Гори. Овај посао на Озрену, Сврљишким планинама, Сувој планини обављају искусни самараши из Босне. Ови људи који су срасли са коњима често преносе ово занимање,на своје потомке, те је уједно и нека врста породичне традиције.

Штрапаријада Наслеђе фурманског посла је спортско такмичење штрапаријада. Штрапаријада је традиционално такмичење коња (самаца или парова) у вучи балвана одређене кубатуре на стази дужине око 100 метара. Ова манифестација је веома популарна у Србији, Босни и Херцеговини, Хрватској и другим деловима Балкана, а окупља велики број учесника и гледалаца, љубитеља коња и традиције.

Такмичења се обично одржавају у руралним подручјима и имају међународни карактер на неким локацијама. Сврха је да се покаже снага, издржљивост и обученост радних коња, најчешће хладнокрвних раса. Штрапаријаде су често део већих сеоских светковина или вашара, а за најбоље такмичаре обезбеђене су новчане награде и пехари.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Занимања

Категорија:Стари занати Категорија:Дрвна грађа