Алшосентмартон () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у шиклошком срезу.Историјски подаци о селу
Географија Јужно од Доњег Мартина (Alsósentmárton) налази се неколико остатака рукаваца који су некада били део дравског завоја. Од њих, само Речко језеро, на граници Прстенасте равнице, има отворену водену површину. Иза дравског насипа протеже се широка плавна равница реке, обрасла густом шумом.
Алшосентмартон се налази на дравској равници, 3,5 km од хрватске границе (јужни део њене административне границе поклапа се са државном границом). Суседна насеља су: Мати на западу, Еђхазашарасти на североистоку, Олд на истоку (свако удаљено 3–3,5 km). До два оближња мала града даље на северу: Шиклоша и Харкања може се доћи заобилазним путем од 12 и 17 km. Најближи град у Хрватској је Доњи Михољац у Славонији, до ког се може доћи главним путем 58 према Маћ–Гордиши, преко Дравског моста повезаног са међународним граничним прелазом у Дравасаболчу.
Историја Село се први пут помиње у краљевској повељи из 1332. године, под именом Св. Мартино. Овде се некада налазила опатија Васкасентмартон. У 18. веку се звала Дравасентмартон и била је власништво породице Естерхази, а затим опатије Вака. До друге половине 20. века насељавали су га претежно Шокци (мађарски Хрвати), али су овде живели и Швабе и Мађари.
Након Тријанона 1920. године, а затим и после Другог светског рата, јужнословенски староседеоци села су се у све већем броју доселили у Југославију. Преостали Шокци су напустили село 1975–76. године. У року од неколико година, њихове празне куће заузело је око хиљаду румунских РомаAz első cigányfalu. MTV Pécsi Regionális Stúdió, 1981 из „Мунтенске“ (мунтенске) подгрупе Бањаша (познатих и као текнеши (teknős), тј. резбари корњача), који говоре архаичним румунским дијалектом бењашког језика. Тако је, до почетка 1980-их, Алшосентмартон постао етнички готово хомогено ромско насеље.
Село је константно било на листи најсиромашнијих насеља у земљи током 2010-их. Према статистичким подацима из децембра 2017. године, незапосленост у селу је износила 27,3%. Године 2019, Алшосентмартон је постао једна од мета „стратегије интеграције Рома“ развијене по моделу Малтешке добротворне службе.
Демографија мини|лево|230px|Алшосентмартонова хронологија (на основу података из 2001. године) На попису из 2011. године, 97,6% становништва се изјаснило као Мађари, 98,6% као Роми; 0,8% се није изјаснило (због двојног идентитета, укупан број је већи од 100%). Верска расподела: римокатолици 95,2%, неконфесионално 1,7%; 2,9% се није изјаснило.Alsószentmárton Helységnévtár
У 2022. години, 93,8% становништва се изјаснило као Мађари, 77,9% као Роми, 0,4% као Хрвати, 0,3% као Бугари, 0,2% као Пољаци, 0,1–0,1% као Грци, Румуни, Украјинци или Српи, 0,1% као друге, недомаће националности; 4,9% се није изјаснило (због двојног идентитета, укупан број је већи од 100%). Верски распоред: 89,1% римокатолици, 0,8% гркокатолици, 0,1% реформисти, 0,1% остали хришћани, 1,2% остали католици, 1,1% без деноминације; 7,2% није одговорило.Alsószentmárton Helységnévtár
Референце
Спољашње везе Веб страница села Local statistics Alsószentmárton на веб страници Via Sancti Martini A Tan Kapuja Buddhista Gimnázium és Általános Iskola Alsószentmárton község címere
Категорија:Насељена места у жупанији Барања