Град Прњавор је град у Републици Српској, БиХ. Сједиште града је насељено мјесто Прњавор. По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Прњавор је живјело 34.357 лица.Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА Некадашња општина Прњавор добила је статус града 14. априла 2023. године.
Географија мини|Поглед на Прњавор и околину са Орловског Виса на Љубићу
Град Прњавор налази се у сливу ријеке Укрине. Град се налази на надморској висини од 185 метара. Површина територије града је око 631 km2, а сам град Прњавор се простире на површини од око 5,5 km2. У близини града Прњавора се налази бања Кулаши, позната по свом љековитом, природном врелу минералне воде. На подручју општине се налазе планина Вучијак и језеро Дренова.
Насељена мјеста мини|Мапа насељених места општине Прњавор
Територију града Прњавор чине насељена мјеста: Бабановци, Брезик, Велика Илова, Вршани, Гајеви, Гаљиповци, Горња Илова, Горња Мравица, Горњи Вијачани (дио), Горњи Гаљиповци, Горњи Палачковци, Горњи Смртићи, Горњи Штрпци, Грабик Илова, Гусак, Долине, Доња Илова, Доња Мравица, Доњи Вијачани, Доњи Гаљиповци, Доњи Палачковци, Доњи Смртићи, Доњи Штрпци, Дренова, Јадовица, Јасик, Кокори, Коњуховци, Караћ, Кремна, Кулаши, Лишња, Лужани, Маћино Брдо, Мравица, Мрачај, Мујинци, Насеобина Бабановци, Насеобина Лишња, Насеобина Хрваћани, Ново Село, Околица, Орашје, Отпочиваљка, Парамије, Печенег Илова, Поповићи, Поточани, Прњавор, Просјек, Пураћи, Ралутинац, Ратковац, Скакавци, Срповци, Хрваћани, Црквена, Чивчије, Чорле, Шаринци, Шерег Илова, Шибовска и Штивор.Општина Прњавор: Статут
Пријератна општина Прњавор у цјелини је у саставу Републике Српске од њеног настанка.
Историја Неколико археолошких локалитета који се налазе на територији града Прњавор сведоче да је ова област била насељена још у праисторији. У близини села Кулаши, на брежуљку Лушчић налазе се остаци насеља из времена крапинског човека, а у селима Горњи и Доњи Штрпци и Поповићи су пронађени артефакти који показују присуство Homo sapiensа.
Први пут се Прњавор помиње 1834. године, када се у шематизму Епархије бањалучке овим именом означава постојећа црквена парохија. Аустроугарска је 1878. године окупирала Босну и Херцеговину. Захваљујући политици Аустроугарске крајем XIX века у град се досељава велики број припадника различитих нација: Италијана, Украјинаца, Чеха, Словака, Немаца, Мађара, Јевреја, Рома и других народа што је до већег привредног развоја града. Крајем XIX и почетком XX века у Прњавору је живело 19 различитих нација, па је овај крај по томе добио назив „Мала Европа”.
Након Првог светског рата Прњавор улази у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а касније Краљевине Југославије. Када су формиране бановине 1929. године Прњавор је постао део Врбаске бановине. Овај период карактерише привредни и урбани развој, а Прњавор постаје средиште среза и административно, културно и образовно средиште овог краја. Након Другог светског рата улази у састав социјалистичке федеративне републике Југославије, а Прњавор добија функцију општинског административног центра.
Култура На подручју града у мјесту Горњи Вијачани се налази Манастир Ступље.
Културна друштва СПКД "Просвјета" ГКУД "Пронија" Градски хор Дома културе
Спорт Фудбал: Љубић Кошарка: Младост '76 и ОКК Прњавор Рукомет: РК Слога Одбојка: ОК Укрина Тенис: ТК Бонито
Политичко уређење
Градска администрација Градоначелник представља и заступа град и врши извршну функцију у Прњавору. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Градску администрацију, поред начелника, чини и скупштина града. Институционални центар града Прњавор је насеље Прњавор, гдје су смјештени сви општински органи.
Градоначелник Прњавора је Дарко Томаш испред СНСД, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2008. године. Састав скупштине града Прњавор је приказан у табели.
Становништво
По службеном попису становништва из 1991. године, општина Прњавор је имала 47.055 становника, распоређених у 63 насељена места.
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према коначним подацима за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику, у општини Прњавор је живјело 34.357 лица.
Националност 2013. 1991. 1981. 1971. Срби 29.478 (85,80%) 33.508 (71,21%) 34.699 (70,87%) 35.177 (75,27%) Муслимани 2.749 (8,00%) 7.143 (15,18%) 6.618 (13,51%) 6.143 (13,14%) Хрвати 423 (1,23%) 1.721 (3,65%) 2.060 (4,20%) 2.148 (4,59%) Југословени — 1.757 (3,73%) 2.291 (4,67%) 96 (0,20%)остали и непознато 1.707 (4,97%) 2.926 (6,21%) 3.288 (6,71%) 3.170 (6,78%) Укупно 34.357 47.055 48.956 46.734
Приказ кретања броја становника по насељеним мјестима између два пописа. Резултати по насељима за 2013. годину су коначни подаци за Републику Српску које је издао Републички завод за статистику.Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПО НАСЕЉЕНИМ МЈЕСТИМА
Насеље. 1991. г. 2013. г. 1 Бабановци 398 188 2 Брезик 304 125 3 Велика Илова 1041 699 4 Вршани 722 372 5 Гајеви 191 148 6 Гаљиповци 400 186 7 Горња Илова 1391 754 8 Горња Мравица 782 578 9 Горњи Вијачани 1074 621 10 Горњи Гаљиповци 339 250 11 Горњи Палачковци 1235 821 12 Горњи Смртићи 1443 1084 13 Горњи Штрпци 1356 1157 14 Грабик Илова 839 530 15 Гусак 237 179 16 Долине 193 167 17 Доња Илова 817 511 18 Доњи Вијачани 1700 1195 19 Доњи Гаљиповци 426 433 20 Доњи Палачковци 568 359 21 Доњи Смртићи 672 452 22 Доњи Штрпци 1516 1061 23 Дренова 864 446 24 Јадовица 93 63 25 Јасик 227 282 26 Караћ 96 111 27 Кокори 606 358 28 Коњуховци 1451 1029 29 Кремна 1155 847 30 Кулаши 1234 477 31 Лишња 1847 891 32 Лужани 179 209 33 Маћино Брдо 170 231 34 Мравица 548 288 35 Мрачај 219 135 36 Мујинци 260 181 37 Насеобина Бабановци 506 673 38 Насеобина Лишња 477 277 39 Насеобина Хрваћани 140 73 40 Ново Село 168 88 41 Околица 529 824 42 Орашје 363 169 43 Отпочиваљка 229 124 44 Парамије 289 175 45 Печенег Илова 1287 841 46 Поповићи 951 548 47 Поточани 597 842 48 Прњавор 8104 7651 49 Просјек 476 302 50 Пураћи 426 269 51 Ралутинац 94 48 52 Ратковац 349 598 53 Скакавци 365 227 54 Срповци 305 161 55 Хрваћани 670 405 56 Црквена 721 468 57 Чивчије 374 228 58 Чорле 632 395 59 Шаринци 862 510 60 Шерег Илова 449 306 61 Шибовска 249 232 62 Штивор 402 119
Познате личности Вељко Миланковић Рада Врањешевић Цвјетко Поповић Вид Њежић Марко Тодоровић Синиша Гатарић Дарко Томаш Златан Клокић Драго Калабић Драган Мектић Немања Васић Миладин Станић Невен Суботић Влада Петрић
Види још Прњавор Вјерски објекти у Граду Прњавор
Напомене
Референце
Спољашње везе Званична страна града Прњавор Радио Прњавор Туристичка организација општине Прњавор Прњаворски информативни портал - www.prnjavor.infо (језик: српски) Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.", статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.