thumb|upright=1.5|Глобалне стопе раста и пада становништва (2021—2022); стопа раста становништва узима у обзир стопе наталитета, морталитета и миграција. Будуће пројекције се заснивају на Изгледима светског становништва Уједињених нација (од 1950. до 2100). thumb|upright=1.5|Мапа земаља према стопи укупног фертилитета (2022—2023), која се односи на просечан број деце коју жена роди током живота, према Популационом референтном бироу.
Фертилитет испод нивоа замене је стопа укупног фертилитета (СУФ) која (ако се одржи) доводи до тога да свака нова генерација буде мање бројна од старије, претходне генерације у датом подручју. Одељење Уједињених нација за становништво дефинише фертилитет испод нивоа замене као било коју стопу испод приближно 2,1 рођеног детета по жени у репродуктивном добу, али праг може бити чак 3,4 у неким земљама у развоју због виших стопа морталитета.. Introduction and Table 1, pp. 580 Гледано глобално, стопа укупног фертилитета на нивоу замене износила је 2,33 деце по жени 2003. године. Ово се може „превести” као 2 детета по жени да би се заменили родитељи, плус „трећина детета” да би се надокнадила већа вероватноћа рађања мушкараца и смртност пре краја плодног живота особе. Године 2023. глобална просечна стопа фертилитета била је око 2,2 рођеног детета по жени.
Фертилитет на нивоу замене у смислу нето стопе репродукције (НСР) је тачно један, јер НСР узима у обзир и стопе морталитета и однос полова при рођењу. Од 2010. године, око 48% (3,3 милијарде људи) светске популације живи у нацијама са фертилитетом испод нивоа замене."Figure 8: Population by Total Fertility (millions)" in World Population Prospects, the 2010 Revision. United Nations, Department of Economic and Social Affairs, Population Division (2011) Ипак, већина ових земаља и даље има растућу популацију због имиграције, популационог моментума и повећања очекиваног животног века. Ово укључује већину нација Европе, Канаду, Аустралију, Бразил, Русију, Иран, Тунис, Кину, Индију, Сједињене Америчке Државе и многе друге. Године 2016. све земље Европске уније имале су стопу фертилитета испод нивоа замене, у распону од најнижих 1,3 у Португалији, Пољској, Грчкој, Шпанији и на Кипру до највиших 2,0 у Француској. Земље или подручја која имају најнижи фертилитет налазе се у развијеним деловима источне и југоисточне Азије: Сингапур, Хонгконг и Јужна Кореја. Само неколико земаља је имало, за сада, довољно одржив фертилитет испод нивоа замене (понекад комбинован са другим популационим факторима као што је већа емиграција од имиграције) да би имале пад становништва, као што су Јапан, Немачка, Литванија и Украјина. Од 2020. године, стопа укупног фертилитета варирала је од 0,84 у Јужној Кореји до 7,0 у Нигеру.
Узроци
thumb|upright=1.5|Мапа времена када су европске стопе фертилитета пале испод нивоа замене thumb|upright=1.5|Мапа земаља према сировој стопи наталитета
Високо образовање thumb|left|Американци са дипломом или вишим степеном образовања по државама према Анкети америчке заједнице Бироа за попис становништва САД из 2019. Чињеница да више људи похађа колеџе и универзитете, и да раде на стицању више постдипломских диплома, заједно са растућим трошковима образовања, у великом броју случајева значајно су допринели одлагању брака, као и рађању деце уопште, или мањег броја деце. Такође, чињеница да се повећао број жена које стичу високо образовање допринела је томе да се мањи број њих удаје млађе, ако се уопште и удају. У САД, на пример, жене чине више од половине свих студената колеџа, што је преокрет у односу на пре неколико деценија.
Веза између високог образовања и рађања деце варира од земље до земље: на пример, у Швајцарској до 40. године, бездетност међу женама које су завршиле терцијарно образовање износи 40%, док је у Француској само 15%. У неким земљама бездетност има дужу традицију и била је уобичајена чак и пре него што су се нивои образовања повећали, али у другима, као што су јужноевропске земље, то је недавни феномен; на пример, у Шпанији је стопа бездетности за жене старости 40–44 године у 2011. била 21,60%, али историјски током 20. века била је око 10%. Не показују све земље везу између ниског фертилитета и образовања: у Чешкој, међу женама рођеним 1961–1965, ниже образоване жене су чешће биле без деце него високо образоване жене. У Сједињеним Државама 2022. године, жене између 15 и 50 година са дипломом постдипломских или професионалних студија имале су највишу стопу наталитета (62 рођења на 1.000 жена), док су жене између 15 и 50 година са мање од завршене средње школе имале најнижу стопу наталитета (32 рођења на 1.000 жена) међу свим нивоима образовања мајке.
Општи компромис thumbnail|Стопе смртности одојчади, испод 1. године, у 2013. Субсахарска Африка има највишу стопу смртности одојчади, као и највиши СУФ. Људи су у савременом друштву склонији да снажно улажу у потребе своје деце, као што су пружање најбољег образовања, склоништа (соба само за дете), путовања, културних активности итд. У прошлости, када је дечја смртност била висока, људи су имали више деце, али су мање улагали у њих. Данас родитељи обично имају много мање сумње да ли ће дете доживети одрасло доба, па су склонији да снажно улажу у то дете. Али снажно улагање у свако дете чини ирационалним имати велики број деце — ово је „компромис квантитета и квалитета” — при чему је образовање најважнија таква квалитативна инвестиција.
Економске флуктуације
Раст богатства и људског развоја повезани су са фертилитетом испод нивоа замене, иако нагли пад животних услова, као што је Велика депресија, такође може смањити фертилитет.
У источноевропским земљама, пад комунизма праћен је економским колапсом у многим од ових земаља 1990-их. Неке земље, попут оних које су искусиле насилне сукобе 1990-их, биле су тешко погођене. Велики број људи изгубио је посао, а масовна незапосленост, недостатак послова ван великих градова и економска неизвесност обесхрабрују људе да имају децу. На пример, у Босни и Херцеговини, стопа укупног фертилитета 2016. године била је само 1,28 деце по жени.
Финансијски изазови као што су повећане цене становања, забринутост око сигурности посла, трошкови подизања деце (чување деце, трошкови образовања) такође утичу на СУФ.Society at a Glance 2024: OECD Social Indicators OECD, 20 June 2024
Урбанизација Неки сматрају да је пораст урбанизације широм света главни узрок. У новије време, становници урбаних подручја имају тенденцију да имају мање деце него људи у руралним подручјима. Потреба за додатном радном снагом деце на фармама не односи се на становнике градова. Градови обично имају више цене некретнина, што велику породицу чини скупљом, посебно у оним друштвима где се сада очекује да свако дете има своју спаваћу собу, уместо да је дели са браћом и сестрама као што је био случај донедавно. Рурална подручја такође имају тенденцију да буду конзервативнија, са мање контрацепције и абортуса него урбана подручја.
Смањење дечјег рада thumb|200px|left|Дечји рад је уобичајен у многим деловима света. Земље које имају високу стопу фертилитета обично су мање развијене земље, где се породице ослањају на децу да им помогну, радом као што је пољопривредни рад, чување стоке или чак плаћени рад. У таквим земљама дечји рад је прилично чест, при чему деца доносе новац кући или директно подржавају породицу кроз физички рад. Насупрот томе, у нацијама са високим приходима, дечји рад је готово универзално забрањен, а од родитеља се очекује да интензивно улажу у своју децу.
Ставови о „идеалној” породици Иако се стопе фертилитета често разматрају у смислу државних политика (нпр. финансијске бенефиције, усклађивање рада и породице итд.), дубоко укорењени друштвени ставови о томе шта чини „идеалну” породицу могу играти кључну улогу: ако родитељи не виде велике породице на позитиван начин, тешко их је „убедити” да имају много деце. У том погледу, постоје велике разлике између европских земаља: док 50,23% жена старости 15–39 година наводи да „идеална” породица има 3 или више деце у Естонији, и 46,43% то каже у Финској; само 11,3% то каже у Чешкој, и 11,39% у Бугарској.
Контрацепција Промене у контрацепцији су такође важан узрок, и један који је доживео драматичне промене у последњих неколико генерација. Легализација и широко прихватање контрацепције у развијеном свету велики је фактор у смањењу нивоа фертилитета; међутим, на пример у европском контексту где је њена распрострањеност увек била веома висока у модерној ери, чини се да стопе фертилитета нису значајно под утицајем доступности контрацепције.
Иако контрацепција може смањити број нежељених рођења и допринети мањој идеалној величини породице, контрацепција не покреће смањење фертилитета нити суштински утиче на његову величину, при чему се то приписује другим факторима.Leridon, H., 2006. Demographic effects of the introduction of steroid contraception in developed countries. Human Reproduction Update, .
Асистирана репродуктивна технологија Доступност асистиране репродуктивне технологије (АРТ) може подстаћи одлагање рађања, јер многи парови мисле да она може решити све будуће проблеме са плодношћу. Њен ефекат на стопу укупног фертилитета је изузетно мали, али државна подршка за њу је корисна за породице.
Индекс људског развоја thumb|Оквирни Индекс људског развоја за сваку земљу. За детаљније податке, погледајте списак земаља по индексу људског развоја.
Индекс људског развоја (HDI) је сложена статистика показатеља очекиваног животног века, образовања и прихода по глави становника, који се користе за рангирање земаља у четири нивоа људског развоја. Земља има виши HDI када је животни век дужи, ниво образовања виши, а БДП по становнику виши. Постоји јака обрнута корелација између HDI-ја и стопе фертилитета становништва: што је виши HDI, то је нижа стопа фертилитета. Од 2016. године, земље са највишом стопом фертилитета су Бурунди, Мали, Сомалија, Уганда, Буркина Фасо, Замбија, Малави, Ангола и Авганистан; док већина земаља са високим приходима има стопе фертилитета испод нивоа замене. Ово је део парадокса фертилитет-приход, јер су ове земље са високим фертилитетом веома сиромашне, и може изгледати контраинтуитивно да породице тамо имају толико деце. Обрнута веза између прихода и фертилитета названа је демографско-економским „парадоксом” због идеје да би већа средства требало да омогуће производњу више потомака, како је сугерисао утицајни Томас Малтус.
Владине политике thumb|left|Огласна табла за јавне послове села Нонгчанг у Даншану, провинција Сичуан, у септембру 2005. године забележила је да се дугује 25.000 РМБ у накнадама за социјалну компензацију у 2005. години, због кршења политике једног детета. До тада је прикупљено 11.500 РМБ, тако да је требало прикупити још 13.500 РМБ. Неке владе су покренуле програме за смањење стопа фертилитета и сузбијање раста становништва. Народна Република Кина је спроводила политику једног детета 35 година (од 1979. до 2015); ово је ублажено на политику два детета 2016. године и даље ублажено на политику три детета 2021. године. Иако данас Сингапур има ниску стопу фертилитета, а влада подстиче родитеље да имају више деце јер су стопе наталитета пале испод стопе замене, 1970-их ситуација је била обрнута: влада је желела да успори и преокрене бум у рађању који је почео након Другог светског рата.
Могућност избора На стопу укупног фертилитета такође утиче могућност избора какву породицу имати, да ли и када имати децу, као и број деце — без принуде, притиска или мешања заједнице, шире породице, државе или цркве. Ово укључује забрану пракси као што су дечји брак, присилни брак или цена невесте. У неким културама, на пример, плаћање цене невесте ствара обавезу за жену да има децу, а неуспех у томе често резултира претњама и насиљем. PDF. Земље са високим приходима имају знатно ниже стопе фертилитета и повећану бездетност, јер је мања вероватноћа да ће људи који остану без деце или имају мале породице бити стигматизовани. У многим културама жене без деце трпе дискриминацију, стигму, остракизам и друштвену изолацију.