Граматика француског одликује то не садржи ни један падеж и и да поседује 2 рода (мушки и женски).

Слова

A À Â Æ B C Ç D E É È Ë F G H I Î Ï J K L M N O Ô Œ P Q R S T U Ù Û Ü V W X Y Ÿ Z

Ü се исто чита као и U, Ù, Û, јер углавном служи да направе одвојене самогласнике.

Читање и фонетика

Самогласници a, à, â: [a] an, en, am, em, in, im: [ã] (назални глас) au, eau: [o] e, ë, ê, ai, ei, é, ed, ez, er: [e] e: [ə⁠] на крају речи од једног слова è: [ɛ] e, es: [-] не читaју се уопште када су на крају речи ain, ein, aim, eim, in (уопштено неки самогласник (или чак ништа + in): [ẽ] (назални глас) eu: [ø] (или мукло е), каже се е, само се скупе усне у круг као да ће се рећи о i, y, ï: [i] o, ô: [ɔ] on, om: [ɔ̃] (назални глас) œ: [œ] сличан је као глас [ø], само је отворенији ou: [u] u, ü, û: [y] (или фућкајуће и), каже се и, само се скупе усне у круг као да ће се рећи у ue: [-] не читa се уопште када je на крају речи

[õ] и [ã] јако слично звуче, само је разлика између [õ] и [ã] у томе да су код првог усне заокружене, као код правог о, а код другог развучене као у а, али у брзом говору се то неће опазити.

a, o и œ имају 2 верзије отворенију и затворенију, али се на то мање-више не обраћа нека пажња.

Ако су случајно n или m двоструко нпр. Vienne онда глас није назал и чита се нормално [vjen]. Ако иза n или m постоји други самогласник, глас није назал и чита се нормално нпр. ananas [anana]. Глаголи у трећем лицу презента добијају наставак –ent, који се уопште не чита (изузетак).

Треба рећи да се крајње е никада не чита, осим ако е нема акут ´.

Специјалне комбинације ai: [ɛ] (нпр. -{français [fʁɑ̃sɛ]}-) er: [e] на крају речи (нпр. -{évier [evje]}-) i + самогласник: [j] (нпр. ie=je) oi: [wa] (нпр. -{moi [mwa]}-) ou+i: [wi] (нпр. -{oui [wi]}-) ui: [ɥi] (нпр. -{huit [ɥit]}-)

Комбинација [аu] се чита као -{ai+i}-, дакле еј. Уопштено -{u}- је као 2 и (али то некада не дође до изражаја). Ако су на самогласнику 2 тачкице, комбинација самогласника се не чита, већ се читају одвојено, нпр. -{noël [no.el]}-

Сугласници ch: [ʃ] c: [s] (испред e, i & y) c: [k] у осталим случајевима f, ph: [f] g: [ʒ] (испред e, i & y) g: [g] у осталим случајевима gn: [ɲ] h: [-] не чита се уопште j: [ʒ] qu, k: [k] r: [χ] после безвучног сугласника и на крају речи r: [ʁ] или [ʀ] у осталим случајевима. Слично звуче и оба настају код грла s, ç: [s] s (када се нађе између самогласника), z: [z]

Двострука слова се читају као и да је само једно написано.

Специјалне комбинације ail, eil, eille, aille, ille, il: [aj], [ɛj] (нпр. -{chandail}- [ʃɑ̃.dɛj], -{vermeil}- [vɛʁ.mɛj], -{grisaille}- [ɡʁi.zaj], -{vieillard}- [vjɛ.jaʁ], -{Versailles}- [vɛʁ.saj], -{soleil}- [sɔ.lɛj]) ss: [s] између самогласника ti+on, ti+al, ti+el, ti+eux: [si], [se] (нпр. -{station [stasiõ], nation [nasiõ], démocratie [demokχasi], impartial [ãpaʁsial], potentiel [potensiel], ambitieux [ãbisiøz]}-) x: [ks] (мање-више) x: [gz] (међу самогласницима) нпр. -{example [egzãpl]}- x: [s] (некад)

На крају речи која има више од једног слога последњи сугласник (осим ако нису -{c, r, f или l}- (енглеско -{CaReFuL:}-) се не чита. Ако следећа реч почиње са самогласником (или са -{h}-) неки се сугласници онда додају тој речи, а речи се спајају, нпр. -{nous avons [nuzavɔ̃]}-. То се зове лијезон, франц.: liason [ljɛzɔ̃].

Гласови на крају речи или читају се као: s: [z] x: [z] d: [t]

Именице Француски је инфлекијски језик - што значи да се односи међу реченичким елементима исказују променом речи, односно додавањем наставака (наставци за број, наставци за време за глаголе ...).

Глаголи Француски глаголи се мењају према:

једној од две конјугације, слабој и јакој. Постоји око 300-400 глагола који се неправилно мењају. три лица: првом, другом и трећем два броја: једнини и множини четири начина: индикатив, субјунктив, кондиционал и императив два рода: актив и пасив; пасив се дели на статички и повратни. четири проста времена (présent, imparfait, futur simple и passé simple (не користи се у говорном језику)) и 4 сложена времена (passé composé, plus-que-parfait, futur intérieur и futur antérieur (не користи се у говорном језику))

У француском се, за разлику од већине других романских језика, не може избацити субјекат.

Постоје три групе глагола у инфинитиву. То су они који се завршавају на -er, -ir и -re.

Помоћни глаголи Помоћни глаголи у француском су: avoir (имати) и être (бити).

Партицип садашњи Партицип садашњи је облик који се користи за описивање радње која се дешава истовремено са радњом која се прича у реченици. Може такође имати улогу придева или прилога (као глаголски прилог). Гради се искључиво суфиксом -ant.

Пример глагола који се завршава на -er aimer (волети): aim- + -ant = aimant

Пример глагола који се завршава на -ir finir (завршити): fini- + ss + -ant = finissant

Пример глагола који се завршава на -re prendre (узети): pren- + -ant = prenant

Пример реченице са функцијом придева: Une personne charmante (шармантна особа).

Пример реченице са функцијом прилога: Il parle en marchant (говори ходајући).

Неправилни облици Глагол être (бити): étant

Глагол avoir (имати): ayant

Прогресивни облик Прогресивни облик је облик где се користи партицип и један глагол у презенту. Може и да се користи облик презента сличном енглеском present continuous-у, где иду помоћни глагол être, реченица en train d(е) и инфинитив глагола, па онда партицип.

Пример реченице без en train d(е): Il écrit en mangeant (он пише док једе).

Пример реченице са en train d(е): Il est en train d'écrire tout en mangeant (он пише док једе) (дословно: он је у процесу писања док једе).

Партицип прошли Партицип прошли је облик који се користи за грађење прошлог времена (перфекта и плусквамперфекта), футура II, као и пасива. Уједно представља и глаголски придев трпни. Када се налази после глагола avoir, онда његов облик остаје исти. Међутим, ако се налаи испред глагола être, онда постоје родови: мушки и женски. Постоји уједно и множина. Стандарни облик је у мушком роду једнине.

Мушки род

Једнина (стандардни облик) Пример глагола који се завршава на -er aimer (волети): aim- + -é = aimé

Пример глагола који се завршава на -ir finir (завршити): fini- + -i = fini

Пример глагола који се завршава на -re vendre (узети): vend- + -u = vendu

Множина Пример глагола који се завршава на -er aimer (волети): aim- + -és = aimés

Пример глагола који се завршава на -ir finir (завршити): fini- + -is = finis

Пример глагола који се завршава на -re vendre (узети): vend- + -us = vendus

Женски род

Једнина Пример глагола који се завршава на -er aimer (волети): aim- + -ée = aimée

Пример глагола који се завршава на -ir finir (завршити): fini- + -ie = finie

Пример глагола који се завршава на -re vendre (узети): vend- + -ue = vendue

Множина Пример глагола који се завршава на -er aimer (волети): aim- + -ées = aimées

Пример глагола који се завршава на -ir finir (завршити): fini- + -ies = finies

Пример глагола који се завршава на -re vendre (узети): vend- + -ues = vendues

Пасив

Повратни За повратни пасив се употребљава рефлексивни глагол у одговарајућем времену.

Le livre se vend bien (Књига се добро продаје).

Статички За статички пасив се употребљава помоћни глагол être (бити) и партицип прошли.

Le livre est lu par Marie (Књига је прочитана од стране Марије).

Индикатив

Презент

-Er група Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -er: parler (говорити): Лицеједнинамножина1. лицеje parlenous parlons2. лицеtu parlesvous/Vous parlez3. лицеil/elle parleils/elles parlent

-Ir група Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -ir: finir (завршити): Лицеједнинамножина1. лицеje finisnous finissons2. лицеtu finisvous/Vous finissez3. лицеil/elle finitils/elles finissent

-Re група Пример мењања правилних глагола на инфитивној основи -re: vendre (продати): Лицеједнинамножина1. лицеje vendsnous vendons2. лицеtu vendsvous vendez3. лицеil/elle vendils/elles vendent

Референце

Спољашње везе

Категорија:Граматика Категорија:Француски језик