Три златна детета (енгл. The Three Golden Children) односи се на низ народних бајки повезаних са мотивом оклеветане супруге, који је заведен под бројем K2110.1 у Индексу мотива народне књижевности. Име се односи на циклус прича у којима жена рађа децу чудесног изгледа, али јој их одузимају љубоморни рођаци или свекрва, док њу муж кажњава на суров начин. Тек годинама касније, породица се поново окупља, а љубоморни рођаци бивају кажњени.. Према фолклористи Ститу Томпсону, ова прича је „један од осам или десет најпознатијих заплета на свету”.
Алтернативни називи за овај тип бајке су „Три златна сина” (The Three Golden Sons), „Птица истине” (The Bird of Truth), португалски („Дечаци са звездицом на челу”), руски („Чудесна деца”) или мађарски („Златокоси близанци”).
Преглед Следећи сажетак заснован је на реконструкцији бајке Џозефа Џејкобса у његовој књизи Europa's Fairy Book, на општим анализама које је урадио Артур Бернард Кук у свом делу Zeus, a Study in Ancient Religion, као и на опису типа бајке у Арне—Томпсон—Утер класификацији народних бајки.
thumb|left|Цар прислушкује разговор три сестре. Илустрација са насловне стране књиге Violet Fairy Book Ендруа Ланга, аутор Х. Џ. Форд (1906).
Краљ пролази поред куће или другог места где три сестре оговарају или разговарају, а најмлађа каже да би му, ако би је краљ оженио, родила „чудесну децу” (њихов необичан изглед варира, али су обично повезани са астрономским мотивима на неком делу тела, попут Сунца, Месеца или звезда). (Encyclopedia of Fairy Tales). Edited by Rolf Wilhelm Brednich, Heidrun Alzheimer, Hermann Bausinger, Wolfgang Brückner, Daniel Drascek, Helge Gerndt, Ines Köhler-Zülch, Klaus Roth and Hans-Jörg Uther. Berlin, Boston: De Gruyter, 2016 . . https://www.degruyter.com/database/EMO/entry/emo.12.183/html Краљ чује њихов разговор и жени се најмлађом сестром, на завист старијих сестара или на негодовање баке. Љубоморни рођаци одузимају мајци новорођену децу (у неким бајкама то су близанци или тројке, или три узастопна порођаја, при чему је дечак обично прворођени, а девојчица најмлађа),El-Shamy, Hasan. "Individuation. Motif J1030.1§". In: Jane Garry and Hasan El-Shamy (eds.). . Armonk / London: M.E. Sharpe, замењујући их животињама или оптужујући мајку да их је појела. Мајка бива протерана из краљевства или строго кажњена (затворена у тамницу или кавез; узидана; закопана до појаса). У међувремену, децу или сакрива дворски слуга (баштован, кувар, месар) или их бацају у воду, али их проналази и одгаја хранитељска породица без деце (рибар, млинар, итд.) далеко од очевог дома.. In: Presses Univ de Bordeaux . Garona - Cahiers du CECAES n° 18. Presses Universitaires de Bordeaux, déc. 2007. . .
Годинама касније, када деца одрасту, магични помагач (вила, или Девица Марија у религиознијим варијантама) даје им средства за преживљавање у свету. Убрзо се деца досељавају близу палате где живи краљ. Тетке или бака схватају да су њихови нећаци/унуци живи и шаљу бабицу (или слушкињу, вештицу, робињу) или се саме прерушавају како би рекле сестри да њеној кући недостају неки чудесни предмети, подстичући девојку да убеди брата (или браћу) да крену у (опасну) потрагу. Предмети такође варирају, али у многим верзијама постоје три блага:Goldberg, Christine. "Söhne: Die drei goldenen Söhne (AaTh/ATU 707)" In: . Edited by Rolf Wilhelm Brednich, Heidrun Alzheimer, Hermann Bausinger, Wolfgang Brückner, Daniel Drascek, Helge Gerndt, Ines Köhler-Zülch, Klaus Roth and Hans-Jörg Uther. Berlin, Boston: De Gruyter, 2016. . https://www.degruyter.com/database/EMO/entry/emo.12.183/html. Folklore Fellows Communications FFC no. , 1841961. . (1) вода, или неки извор воде (нпр. врело, фонтана, море, поток) са фантастичним својствима (нпр. златна фонтана или течност за подмлађивање); (2) магично дрво (или грана, или цвет, или воће – обично јабуке) са чудним моћима (нпр. ствара музику или пева); и (3) чудесна птица која говори истину, зна многе језике и/или претвара људе у камен.
thumb|right|Краљ моли своју жену за опроштај након што се истина открије. Илустрација Џона Батена за књигу Europa's Fairy Book (1916) Џозефа Џејкобса.
Брат (или браћа) креће на пут, али оставља сестри знамен како би знала да је жив. На крају, браћа срећу лик (мудраца, џина, итд.) који их упозорава да не слушају птицу, иначе ће се скаменити (или претворити у со, или у мермерне стубове). Први брат не успева у потрази, као и следећи. Сестра, видевши да су знамења променила боју, схвата да су јој браћа у опасности и креће да заврши потрагу за чудесним предметима и спасе браћу.
Након тога, или браћа и сестра позивају краља, или краљ позива њих на гозбу у палати. Према упутствима птице, браћа и сестра показују своје манире током оброка (у неким верзијама предлажу да се позове и опорочена краљица; у другима дају свој затровани оброк псима). Тада птица открива целу истину, деца се поново сједињују са родитељима, а љубоморни рођаци бивају кажњени.
Мотиви Према Данијелу Аранди, овај тип бајке развија наратив у две ере: прича о оклеветаној супрузи као прва; и авантуре деце као друга, где мајка постаје објекат њихове потраге. Слично томе, француски фолклориста Мари-Луиз Тенез приметила је да се наратив одвија кроз две генерације: прва, коју представља оклеветана супруга/мајка („пасивни херој”), и друга, са њеном децом као „правим протагонистима” или „активним херојима”.
Прогоњена супруга и љубоморне сестре
Чарлс Филингем Коксвел је приметио да мајку чудесне деце могу прогонити њене старије сестре, пасторка (полусестра или маћеха) или свекрва. Француски компаратиста Емануел Коскен сугерисао је да су, у хипотетичком оригиналном облику бајке, све три сестре желеле да се удају за краља.. Tome I. Paris: Vieweg. Немачко-чилеански филолог Родолфо Ленц, допуњујући Коскенову студију, приметио је да старије сестре обећавају практичне ствари, попут кувања велике гозбе, ткања одеће за краља, шивења посебног комада одеће, итд. Слично томе, француски етнолог Камиј Лакост Дижарден, у вези са кабилском варијантом, приметила је да љубомора сестара проистиче из њихове перципиране неплодности, и да су им њихова обећања о великим подвизима у кућним пословима била од „капиталног значаја”. Ренато Априле је такође приметио да су у „скоро већини” варијанти три сестре кројачице.
Етнолог Веријер Елвин коментарисао је да је мотив љубоморних краљица, уместо љубоморних сестара, присутан у контексту полигамије: краљице замењују дете (децу) најмлађе краљице животињама или предметима и оптужују жену за неверство. Краљица бива протерана и приморана да ради понижавајући посао.. [London]: Pub. for Man in India by H. Milford У другим варијантама, оклеветана жена је закопана до појаса или узидана као казна за свој лажни злочин.
У истом смислу, француски етнолог Пол Отино, анализирајући сличне бајке са Мадагаскара, закључио је да љубомора старијих супарница у полигамном браку мотивише њихов напад на децу, и да, након што су деца враћена, супарнице бивају прописно кажњене, чиме се отвара пут за моногамну породичну заједницу са протераном краљицом.Ottino, Paul. "Le thème indo-malgache des enfants abandonnés aux eaux". In: Paul Ottino (ed.). . Saint Denis de la Réunion.
Чудесна деца Прича о рођењу чудесне деце може се наћи у делу средњовековног аутора Јоханеса де Алта Силве (око 1190), латинској верзији Седам мудраца Рима. (Elioxe ed. Mickel Jr., Béatrix ed. Nelson) Долопатос такође обухвата циклус прича о Витезу лабуду. Ова верзија бајке чува мотив чудесне деце, која су рођена „са златним ланцима око врата”, замену за животиње и деградацију мајке, али се стапа са бајком Шест лабудова, где браћу претворену у птице спасава сестра, што је Арне-Томпсон тип 451, „Дечаци или браћа претворени у птице”.
У кратком сажетку: господар сусреће мистериозну жену (јасно лабудица-девојка или вила) док се купа, држећи златну огрлицу; они се венчају и она рађа седморке, шест дечака и једну девојчицу, са златним ланцима око врата. Али њена зла свекрва замењује новорођенчад са седам штенаца. Слуга који је добио наређење да убије децу у шуми само их напушта испод дрвета. Зла мајка говори младом господару да је његова невеста родила легло штенаца, а он је кажњава закопавањем до врата на седам година. Неко време касније, млади господар током лова наилази на децу у шуми, и лаж зле мајке почиње да се разоткрива. Слуга је послат да их тражи и проналази дечаке како се купају у облику лабудова, док њихова сестра чува њихове златне ланце. Слуга краде ланце дечака, спречавајући их да се врате у људски облик, а ланци се односе златару да се истопе и направи пехар. Дечаци-лабудови слећу у језеро младог господара, а њихова сестра, која још увек може да се претвара у људски облик помоћу свог ланца, одлази у дворац да набави хлеб за своју браћу. На крају, млади господар тражи њену причу, те истина излази на видело. Златар заправо није могао да истопи ланце и задржао их је за себе. Они су сада враћени шесторици дечака, и они поново добијају своје моћи, осим једног, чији је ланац ковач оштетио у покушају. Тако он једини остаје заробљен у облику лабуда. Дело даље наговештава да је то лабуд у причи о Витезу лабуду, тачније, да је то био лабуд „ ('који је златним ланцем вукао наоружаног витеза у чамцу')”.
Мотив хероине коју краљица прогони под лажним изговорима такође се јавља у , римованој причи типа ATU 706 (Девојка без руку).
Ауторка рођена у Индији, Мејв Стоукс, сугерисала је у напоменама уз индијску верзију коју је сакупила, да је мотив „сребрних ланаца” код деце у причи Долопатос паралелан астрономским мотивима на телима деце.
Мајчино предсказање Француски научник Жедеон Ие коментарисао је мотив у причи Долопатос: на почетку приче, након што води љубав са људским господаром под велом ноћи, чудна девојка (названа nympha у латинском тексту) унапред зна да ће родити седморо деце, шест дечака и једну девојчицу. По Иеовом мишљењу, ово предвиђање може се приписати њеној надљудској мудрости, пошто је она fée (натприродна жена, у општем смислу). XXXIV, 1905. . Ие је такође закључио да је овај детаљ о предвиђању виле морао потећи из раније књижевне верзије.
Професорка Ен Е. Даган приметила је да у неким бајкама типа 707 мајка (трећа сестра) предвиђа број деце коју ће имати, као и чудесне особине које ће она носити.. Armonk / London: M.E. Sharpe, 2005. . У истом смислу, бугарска истраживачица Вања Матејева скренула је пажњу на порекло деце: човек племенитог рода и жена ниског друштвеног статуса која је, упркос свом скромном статусу, способна да роди децу са посебним белезима.
Судбина чудесне деце
Када љубоморне сестре или љубоморне супарнице замене краљевску децу животињама и предметима, оне или закопавају децу у башти (близанци постају дрвеће) у неким варијантама, или стављају браћу и сестре у кутију и бацају их у воду (реку, поток).
Плутајући ковчег thumb|right|Краљевско дете је бачено у воду у корпи. Илустрација Џона Батена (1915).
Француски етнолог Пол Отино приметио је да мотив бацања деце у воду нејасно подсећа на библијску причу о Мојсију, али, у овим причама, деца се бацају у кутији како би страдала у опасним водама., . Saint Denis de la Réunion,
Слично томе, Емануел Коскен је навео да мотив „coffre flottant” („плутајући ковчег”). Accessed April 04, 2021. http://j.ctt17xx5hc.7. показује паралеле са митолошким приказима: муслимански/јавански Раден Паку, асирско-сумерски краљ Саргон, хиндуистички епски херој Карна. . In: Cosquin, Emmnanuel. É. Champion, Израел Леви, у чланку у Revue des Études Juives, допуњује Коскенову анализу примерима истог мотива у Мојсијевом наративу, у различитим традицијама.
Животиња као хранитељ thumb|left|Хранитељка (кошута) брине о чудесној деци. Илустрација Џона Батена за Џејкобсову књигу Europa's Fairy Book (1916).