Менди (чешће познато као мехнди, енгл. mehndi) представља традиционални обред украшавања коже каном, присутан вековима у културама Јужне Азије, Блиског истока и Северне Африке. Обичај има снажну ритуалну, симболичку и естетску улогу и најчешће је повезан са венчањима, празницима и обредима прелаза.
Реч mehndi потиче из хиндустанског и урду језика, а основа обичаја везана је за биљку кана (Lawsonia inermis), чији се листови суше, мељу у прах и користе за бојење коже. У неким изворима и језицима овај обред се означава као менди, што представља једноставну транскрипцију термина. Употреба кане за украшавање тела позната је више од 5.000 година, а археолошки и текстуални извори указују на њену примену у старом Египту, древној Персији, Индијском потконтиненту, као и у арапском и берберском културном просторуWestermarck, Edward. Ritual and Belief in Morocco. Macmillan, 1926.Gittinger, Mattiebelle. Splendid Symbols: Textiles and Tradition in Indonesia. Oxford University Press, 1979.. Током векова менди је прешао из практичне употребе — хлађења тела и заштите коже — у уметнички и ритуализовани облик, са сложеним симболичким значењем.
У традиционалним јужноазијским заједницама украшавање руку и стопала младе пре венчања има дубоко значење. На церемонији менди, која се често одржава дане пре венчања, орнаменти служе као симбол плодности, заштите од злих сила и благостања у браку. Верује се да дубина и трајност боје кане могу да одражавају наклоност или љубав супружника, као и блискост породице. Обичај је присутан и у другим културама, укључујући исламске и берберске заједнице Северне Африке, где украшавање коже такође прати важне друштвене и религијске обредеCartwright-Jones, Catherine. Henna: The Complete Guide. TapDancing Lizard Publishing, 2003..
Техника мендија подразумева наношење пасте од кане на кожу конусом, шприцем или четкицом, при чему уметник ствара сложене геометријске, цветне и калиграфске мотиве. Дизајни могу укључивати и апстрактне облике, паунове мотиве, лозе и друге симболичке елементе. Првобитно наранџаста, боја кане потамни у смеђу или црвену нијансу након оксидације, што се у традиционалној пракси тумачи као показатељ снаге симболике или утицаја ритуалаGittinger, Mattiebelle..
Менди није ограничен на једну религију, већ се користи у хиндуистичким, муслиманским и јеврејским заједницама, као и у појединим хришћанским заједницама на Индијском потконтиненту. Овај обичај представља пример културне праксе која превазилази верске границе, јер служи као друштвени ритуал који повезује породице и заједнице. У савременом добу менди је постао и глобални декоративни тренд, присутан на фестивалима, модним ревијама и у популарној култури, али у традиционалним заједницама и даље задржава своју ритуалну и симболичку улогуEncyclopaedia Britannica. “Mehndi.” https://www.britannica.com/art/mehndi ..
Иако природна кана углавном не изазива здравствене проблеме, савремене варијанте, попут, како је зову, „црне кане“, која садржи хемијске адитиве, могу изазвати алергијске реакције и друге здравствене ризике. Због тога стручни органи препоручују опрез при употреби оваквих производаWHO. “Temporary Tattoos and Health Risks.” World Health Organization..
Види још
Кана Обреди прелаза Тело у ритуалу Народна уметност
Референце
Категорија:Ритуали