Локалитет „Градиште" у Вишевцу је археолошко налазиште на територији Општине Рача, откривено 2023. године, приликом припрема за изградњу ауто-пута "Карађорђе". Том приликом је пронађено неолитско насеље старо 5000 година.

Археолошко налазиште Градиште у Рачи Вишевац је првенствено познат као место рођења устаничког вође и једног од ствараоца модерне Србије, Вожда Карађорђа, који је баш на тој локацији рођен током седме деценије 18. века. На тој истом месту је одавно позната локација Градиште, за коју је народ имао предања да је митски град Голубан, за коју је Феликс Каниц претпостављао да је још једна од локација римских насеља, међутим новим истраживањима се показује да се ради о огромном праисторијском утврђењу које захвата шест хектара. До открића и установљења локалитета Вишевац „Градиште" се дошло током прве две фазе археолошких истраживања, у склопу припрема за изградњу ауто-пута "Карађорђе".

Налази са локалитета На територији општине Рача, археолошки међународни тим Центра за археологију „Драгослав Срејовић“ Универзитета у Крагујевцу, Универзитета у Питсбургу, САД и Универзитета Нортвест из Сијана, НР Кина, а у сарадњи са Коридорима Србије и предузећем Хидропројект саобраћај, обавља археолошка истраживања у склопу припрема за изградњу аутопута „Карађорђе“. Нова археолошка открића на територији општине Рача показала су скривени систем насеља стар 5.000 година. Истраживања обављена на локалитетима „Вишевац", „Градиште" и „Ђурева Главица", коришћењем насавременијих метода укључујући и ласерско скенирање из ваздуха, показала су присуство значајних радова на одбрамбеном систему у виду подизања камених бедема и сечења стенске подлоге.

Артефакти пронађени на локалитету укључују велики број алата за обраду текстила и коже, указују на специјализацију ка производњи тог веома вредног ресурса у праисторији. Украси на посудама указују да је популација тог насеља била позната као Вучедолска култура. Само на територији општине Рача забележно је више од 50 археолошких локалитета на веома малом простору, укључујући старчевачке локалитете - најстарије земљорадничке културе на овим просторима, који се јављају између седмог и шестог миленијума пре нове ере, укључујући локалитете већих димензија попут локалитета у Борцима.Током прве две фазе истраживања дошло се до изузетних резултата на простору територије Рача, где је из густих шумадијских шума храста и липе кренула да се помаља мрежа праисторијских насеља из бакарног, бронзаног, гвозденог доба“

„На самом насељу откривена је велика количина украшене керамике, као и метални предмети који су нађени површинском проспекцијом, укључујучи остатке прераде метала, али и готове производе попут бронзаних секира. То све овај локалитет датује у време које се пружа од 2. миленијума пре нове ере до дубоко у 1. миленијум пре нове ере. Тренутно се припремају узорци за лабораторијска датовања ових локалитета у сарадњи са партнериме из Сједињених Држава"

рекао је др Мирослав Кочић управник Центра за археологију „Драгослав Срејовић“.

Опис налазишта За градњу су коришћени материјали типични за праисторијски период. Конструкција је од дрвета, а подови су били од набијене земље и премазани су фино обрађеном глином. Темељне основе грађевина су од ломљеног камена и керамике. Археолози су пронашли и много делова керамичких посуда, као и лонаца већих димензија који су се користили за чување хране. Од металних предмета пронађена је једна фрагментована секира од бронзе која потиче из гвозденог периода. Међутим, на основу ових првих налаза не може се са сигурношћу рећи да су откривена здања била намењена становању. Њихова функција остаје отворено питање за археологе. Судећи по кружном облику грађевина могуће је да је ту било неко култно место, али то су за сада само нагађања, каже Бранка Зорбић., руководилац ископавања Не може прецизно говорити ни о етничкој припадности житеља Градишта у гвозденом добу, пошто у том периоду још није дошло до поделе на племена и народе. Према речима речима, Трибали су били прво балканско племе које се везује за територију Шумадије и Поморавља.

"Помињу се први пут у 5. веку старе ере, али је ово старији период, па можемо да кажемо да је то неки етно супстрат из којег су се издвојили Трибали", прича Бранка Зорбић.

Археолошко налазиште „Ђурђева Главица" Локалитет на Ђурђевој Главици  је прелиминарно истраживао академик Никола Тасић, педесетих година двадесетог века. Он је потврдио постојање слојева из енеолитског (бакарног) периода.  Тренутним  систематским истраживањима показало се да овај локалитет заправо представља утврђење, са значајним земљаним радовима.

Популација древних људи која је ту живела пре 5.000 година је модификовала сам врх узвишења Ђурђева Главица сасецањем стенске подлоге, чинећи већ стрму падину још неприступачнијом. Ископавањем сектора који се налази управо на вештачки направљеној падини откривени су ровови за темеље и рупе за стубове, показујући да је цело насеље било опасано и палисадом као додатним одбрамбеним елементом“, рекао је Кочић.

Артефакти пронађени на локалитету, који укључују велики број алата за обраду текстила и коже, указују на специјализацију ка производњи тог веома вредног ресурса у праисторији. Богати украси на посудама указују да је популација тог насеља представљала популацију која је позната под именом Вучедолска култура. Вучедолска култура је цветала између 3100-2400. године пре нове ере, али са јаким присуством традиција истовремених култура из централне Европе – Баденске културе, као и културе Коцофени присутне у Румунији.

Спољашње везе

https://www.021.rs/info/srbija/365729/naselje-staro-5000-godina-otkriveno-na-teritoriji-race https://www.b92.net/o/zivot/vesti?nav_id=383746 https://infozija.rs/2024/01/23/otkrice-blizu-kragujevca-prave-auto-put-nasli-naselje-staro-5-000-godina/

Референце

Категорија:Историја Раче Категорија:Археолошка налазишта у Србији