„Хиборијско доба” (), такође преведен под насловом „Хиборијанско доба”, есеј је америчког писца Роберта Е. Хауарда који се односи на истоимено измишљено доба у које су смештене његове приче о Конану Симеријанцу. Написан је тридесетих година 20. века, али није објављен за Хауардовог живота. Његова сврха била је да одржи доследност унутар његовог измишљеног света. Хауард есеј започиње речима: „Када сам пре неколико година почео да пишем приче о Конану, припремио сам ову ‘историју’ његовог доба и народа тог доба, како бих њему и његовим сагама дао већи осећај стварности.” .

Резиме Есеј детаљно излаже главне догађаје Хауардове измишљене праисторије, како у периоду пре, тако и после времена у којем се одвијају приче о Конану Симеријанцу. Описујући катаклизмички крај туријског доба, периода приказаног у његовим причама о Кулу, Хауард повезује обе групе прича у један заједнички универзум. Имена која даје својим разним народима и државама тог доба у великој мери су преузета из стварне историје и митологије.De Camp, L. Sprague, Lin Carter, and Björn Nyberg , . . Есеј такође излаже расно и географско наслеђе ових фиктивних ентитета, чинећи их прецима савремених народа. На пример, Хауард приказује Геле као потомке својих Симеријанаца.

Поред тога што служи као подлога за његове приче о Кулу и Конану, Хауард се на своју измишљену праисторију ослањао и у причама смештеним у каснија времена. Тако, на пример, „Краљеви ноћи” доводе краља Кула у будућност да се бори против римских легија, док „Прогонилац прстена”, смештен у савремено доба, користи један хиборијски артефакт.

Повезана дела Један ненасловљени Хауардов фрагмент, који је објавио Глен Лорд, приказује двојицу пљачкаша гробница, Алисона и Брила, који у египатској пустињи откривају грађевину старију и другачију од свега што су до тада срели., Ace Books, 1979, Брил износи претпоставку да је грађевина стигијска, а не египатска, и почиње да излаже историју Стигије готово истим речима као у „Хиборијском добу” — али без помињања хиборијских краљевстава северно од Стигије. Брилов извор за те податке је Unaussprechliche Kulte (Безимени култови), фиктивно дело аркане литературе Ктулу митова, које се помиње и у другим Хауардовим причама. Овај историјски преглед делује као ранија верзија, коју је Хауард касније знатно проширио и избацио оквирну причу о пљачкашима гробница.

Хауардова прича „Људи из сенки” садржи дугачак историјски наратив, сличан по стилу „Хиборијском добу”, али различит по детаљима. У часу змаја, једини роман о Конану који је Хауард написао, проширује историју света представљену у овом есеју уводећи ново древно царство под именом Ахерон, које је у прошлости владало хиборијским краљевствима.

Референце

Спољашње везе Илустрована верзија есеја на енглеском језику

Категорија:Есеји Категорија:Конан Варварин