Cynaeus angustus (LeConte, 1851) је врста инсекта из породице Tenebrionidae и реда Coleoptera (тврдокрилци). Врсту је првобитно описао Леконт (1851–1852) као Platydema angustum, док је опис ларве и лутке дао Спилман (1984).
Порекло и распрострањење Неарктичка врста пореклом из југозападног дела Сједињених Америчких Држава и Мексика, тачније из Сонорске пустиње (Barak et al., 1981; Dunkel et al., 1982). Овај детритиворни инсект (Denux & Zagatti, 2010) и добро позната северноамеричка штеточина знатно је проширио свој ареал у последњих неколико деценија, највероватније због међународне трговине. У Србији ова врста је алохтона, може се наћи у низијским подручјима.
Опис У Севереној Америци врста је повезана са следећим биљкама домаћинима: Carnegiea gigantea (Engelm.) Britton & Rose (Hubbard, 1899), Agave parryi (Engelm.), Yucca brevifolia (Engelm.), Hesperoyucca whipplei (Torr.) Trel., Fouquieria columnaris (Kellogg) Kellogg exCurran, Adenostoma fasciculatum (Hook. &Arn.), Ficus sp., Pinus banksiana (Lamb.), Populus tremuloides Michx.(Dunkel et al., 1982), Ferocactus wislizeni (Engelm.) Britton & Rose (Ferro et al., 2013) и Dasylirion wheeleri (S. Watson ex Rothr.; GBIF, 2022). У Европи забележна је на Pinus sp. (Wikars, 2014; GBIF, 2022); Populus sp. (Roosileht, 2015; Kadej et al., 2019; Królik, 2019; Pintilioaie & Teodorescu 2021; UkrBIN, 2022; GBIF, 2022); Ulmus sp. (Kovalenko et al., 2016); Fagus sp. (Ruta et al., 2017); Malus sp. (Kadej et al., 2019); Pleurotus ostreatus (Jacq.) P. Kumm. (Królik, 2019); Betula sp., Tilia sp., Fraxinus excelsior L. и Cerioporus squamosus (Huds.) Quél. (GBIF, 2022).
Циклус развића Животни циклус обично траје 6–10 недеља, али под повољним условима може се завршити за 4 недеље (Ikin et al., 1999). Одрасле јединке живе 6–12 месеци (Ikin et al., 1999) и континуирано се размножавају на оптималној температури (~30°C), док је процењена плодност 360 до 450 јаја по женки (Krall & Decker, 1946). Штавише, ова врста је такође способна да издржи прилично дуге периоде неактивности на умерено ниским температурама, како у ларвалном тако и у одраслом стадијуму (Krall & Decker, 1946). Записи показују да су одрасле јединке ноћне животиње и прилично јаки летачи (Krall & Decker, 1946; Reibnitz & Schawaller, 2006; Nansen et al., 2008). Такође их привлачи светлост, а могућност да се раштркају на велике удаљености омогућава им понекад да нападају јавне и приватне зграде, постајући сметња (Кралл & Децкер, 1946; Дункел ет ал., 1982; Моррисон & Дункел, 1983;Дунфорд & Иоунг, 2004; Оппертетал., 2006; Нансенет ал., 2008; Кохлер & Кохлер, 2009; Роосилехт, 2015; Дрогваленко & Коновалов, 2016; Коваленко и сар., 2016; Еицхлер & Путз, 2017; Новак и др., 2019; Хрон, 2020; Меркл & Сзалоки, 2020; Новак & Ришанек, 2020; Телнов ет ал., 2020).
Штета Хеч (1939, 1940) је први пријавио заразу C. angustus у складиштеним производима, а убрзо након тога врста је постала штеточина од економског значаја у разним производима у Сједињеним Америчким Државама (Barak et al., 1981; Dunkel et al., 1982). На крају, постала је успешна космополитска штеточина због свог полифагног понашања и широке толеранције на животну средину (Sinha, 1973). Заправо, врста се приближава истом нивоу уништења као и неке штеточине, ноћних лептира, као што је Plodia interpunctella (Hübner, ), узрокујући и енергетске и економске губитке (Barak & Harein, 1981; White & Sinha, 1987). Инфестација се обично јавља током прве сезоне складиштења и повећава се током времена (Decker, 1941; Barak et al., 1981; Barak & Harein, 1981). Афинитет ове штеточине према складиштеном кукурузу је добро дефинисан, али се редовно налази у широком спектру складиштених производа (Krall & Decker, 1946; Dunkel et al., 1982) на пример: пшеница, јечам, овас, сирак, пиринач, соја, различите врсте брашна, сушено воће, орашасти плодови, дуван, усеви на пољу, остаци жетве, кромпир (трули), сточна храна (Hatch, 1940; Krall & Decker, 1946; Barak et al., 1981; Dunkel et al., 1982; Semple, 1986; Dunford & Young, 2004; Reibnitz & Schawaller, 2006; Nansen et al., 2008; Hagstrum et al., 2013; Hong & Yun, 2017; Kadej et al., 2019; Pütz, 2020; GBIF, 2022). Штавише, ларве су такође у стању да сваре веома широк спектар хране уз подршку протеиназа из серинске, цистеинске и аспарагинске класе (Oppert et al., 2006).
Галерија
Референце
Спољашње везе https://www.gbif.org/species/8220829 https://bugguide.net/node/view/113370/bgimage
Категорија:Тврдокрилци