Славко Јекнић (Крња Јела, 4. јануар 1962) је српски народни гуслар, писац и епски песник.

Био је првак Србије и Савеза српских гуслара. Звање народни гуслар, добио је 1996. године. По образовању је дипломирани економиста. Живи и ствара у Београду.

Биографија Гуслањем и певањем уз гусле бави се од најранијег детињства, где су гусле породично наслеђе. Гуслари у породици били су Славков отац Радослав – Пилета, стриц Милинко, ујак Славков, Микица Булатовић, који се истицао лепим изворним певањем и разноврсним гуслањем. Славков прађед, чувени горњоморачки јунак Глигор Мучалица, био је врстан гуслар, који је певао на двору црногорског суверена и краља Николе Петровића. Такође, Славков старији син Никола, наставио је породичну традицију и припада групи најбољих младих српских гуслара.

Славко је већ са четрнаест година почео да наступа као гуслар, на школским приредбама, свечаностима и саборима у Боану, Шавнику и Жабљаку.

Године 1981. Славко је као војник ЈНА у Ријеци, наступао у неколико ТВ емисија, као члан војничког клуба и војног оркестра. Након одслужења војног рока долази на студије у Београд. Учланио се у гусларско друштво „Вук Караџић” у Београду. У то време, са најјачим гусларским друштвом у Југославији, имао је мноштво концерата и наступа широм земље.

На Фестивалу гуслара Југославије, одржаном 1984. године у Београду, био је члан победничке екипе која је заузела Прво место на такмичењу.

Године 1985. снимио је своју прву гусларску плочу за РТБ која је остварила значајан успех. Исте године одабран је као млади гуслар за учешће у популарној ТВ серији „Вук Караџић” у којој је поред певања уз гусле имао и мању улогу, у лику Милошевог војводе Хајдука Стојана.

Од 1986. године наступао је у неколико позоришних представа, које су приказиване у више градова Југославије, Србије и Црне Горе. То су представе „Горски Вијенац”, „Буна на дахије”, „Кад се дели срећа и несрећа” итд.

Више пута био је учесник Вуковог сабора у Тршићу и Лозници, као и културним манифестацијама као што су Вишњићеви дани, Мермер и звуци, Опленачка берба, Мишићеви дани и др.

Славко је 2000. године победио на Фестивалу гуслара Србије, одржаном у Обреновцу и 2008. године на Фестивалу Савеза српских гуслара одржаном у Краљеву. Такође, Славко је био више пута вицепрвак на гусларским такмичењима или међу тројицом првопласираних гуслара.

Славко је снимио на носаче звука, (грамофонске плоче, касете, ЦД, видео касете и др) преко педесет издања и преко сто епских народних песама уз гусле.

Објавио је 2017. године књигу „Гусле наше свете” која је својеврсна ода гуслама и народној епској поезији, у којој је аутор сабрао своје вишедеценијско искуство у области традиције и гусала. Ова књига је објављена у неколико издања и побудила изузетну пажњу свих љубитеља епске поезије и гусала. Рецензију за ову књигу је написао проф. др. Љубомир Зуковић. Његови радови су објављени у више стручних књига и часописа који се баве традиционалним и духовним вредностима српског народа.

Објавио је две запажене збирке песама епске поезије: „Слободарска здравица” и „Јуначки поменик” са преко 20.000 својих стихова у осмерцу у десетерцу. Учествовао је у многим хуманитарним активностима и заједно са осталим гусларима подржао многе акције, за помоћ од природних непогода, земљотреса и поплава у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

Учесник је и документарног филма „Црна Гора – Међа истине и лажи”, снимљеног 2021. године у више градова Црне Горе, Србије и Републике Српске.

Године 2022. био је један од учесника у представи, која је јединствена епска поема „Књаз Данило и Кадићи”. Такође, учесник је и истоименог документарног филма који је у завршној фази.

Радни век провео је у Министарству унутрашњих послова Републике Србије, где је радио на одговорним пословима и задацима. Пензионисан је у чину пуковника полиције, односно главног полицијског саветника.

Члан је Српске књижевне задруге и Клуба писаца „Чукарица“. Председник је гусларског друштва „Филип Вишњић” из Београда, председник Савеза српских гуслара и професор у Музичкој школи „Мокрањац” у Београду, за предмет Гусле и епско певање.

Био је, такође и председник завичајних Удружења Дурмитораца у Београду и Удружења Ускока „Боан” у Београду.

Дела Његови књижевни радови објављени су у бројним зборницима и часописима. Пише поезију и прозу. Снови и синова Илије Ћирова, роман, Свет књиге: Петро-фарм, 1997. Чигоја штампа, Београд, 1997. Крст Глигора Мучалице, роман, Свет књиге: Петро-фарм, 1997. Чигоја штампа, Београд, 2000. Шапат ускочких трава, збирка песама, Стручна књига, Београд, 2002. Посвета братству Јекнића, 2003. Слободарска здравица, збирка песама, Гусларско друштво „Филип Вишњић”, Бирографика, Београд, 2005. Планинске тајне, романсиране приче, Гусларско друштво „Филип Вишњић” (Лозница : Младост Груп), Београд 2008. Мелодије срца, збирка песама, Гусларско друштво „Филип Вишњић” (Лозница : Младост Груп), Београд 2008. Горштачки кодекс части, збирка песама, Запис, Лито арт, Београд 2014. Родослов здувача, роман, Свет књиге (Београд : Литхоарт), Београд 2014. Гусле наше свете, монографија, Гусларско друштво „Филип Вишњић”, Београд, 2017. Господар ријечи, збирка песама, Свет књиге Београд, 2019. Јуначки поменик, збирка песама, Свет књиге Београд, 2022. Дробњачки војвода, роман, Свет књиге Београд, 2025.

Такође, приредио је две књиге из заоставштине свог покојног oца, учитеља Радослава Пилете Јекнића и то: У вихору живота, збирка песама, 2003. Снови горштака, збирка песама, 2022.

Референце

Спољашње везе

Категорија:Рођени 1962. Категорија:Шавничани Категорија:Срби у Црној Гори Категорија:Српски књижевници Категорија:Српски песници Категорија:Гуслари