Aphanomyces astaci је водена плесан која инфицира ракове, а најпознатији је европски астакус (Astacus astacus) који угине у року од неколико недеља након инфекције. Експериментално је утврђено да су врсте из Аустралије, Нове Гвинеје и Јапана такође подложне инфекцији.

Морфологија Куга ракова напада ткиво хифама. Хифе развијају спорангије које ослобађају амебоидне примарне споре, које се након енцистације развијају у флагелиране секундарне зооспоре. Секундарне зооспоре имају по две флагеле и могу се више пута енцистирати пре него што коначно стигну до домаћина, причврсте се и проклијају.

Историјат Куга ракова је први пут стигла у Европу, у Италију, 1859. године, било са увезеним раковима из Северне Америке, или испуштањем баластних вода. Након првобитног уношења у Италију 1860. године, брзо се проширила Европом и откривена је у Шведској 1907. године, у Шпанији 1972. године, у Норвешкој 1971. године, у Великој Британији 1981. године, у Турској 1984. године и у Ирској 1987. године.

Године 1959, како би се подстакле све мање залихе аутохтоних ракова, сигнални рак је уведен у Шведску. Познато је да је сигнални рак отпоран и у то време није било препознато да је преносилац болести. Године 2015, након 150 година контакта, није откривена отпорност код аутохтоних европских ракова. Али током каснијих година откривене су неке популације које су очигледно постигле различите нивое отпорности.

Ову врсту је проучавао и именовао немачки миколог Фридрих Шикора (1859–1932), на основу типичног примерка у Немачкој 1906. године.

Трансмисија Транспорт сигналних ракова, црвених мочварних ракова и заражених аутохтоних европских слатководних ракова између вода је главни узрок контаминације, мада се болест може ширити и путем предмета који су били у контакту са контаминираном водом, као што су риболовни прибор или обућа. Споре су осетљиве на високе или ниске температуре. Већина власти има локална правила и прописе како би се минимизирало кретање воде између различитих водених површина (на пример, у чамцу) и препоручује да ракови који се користе као мамац треба да потичу из исте воде као и она у којој се лови или да се замрзну на најмање -10 °C један дан пре употребе, ако постоји ризик од контаминације. Споре рачије куге нестају из зараженог воденог система (повезаних језера и река) у року од неколико недеља након што се уклони последњи заражени рак. Поновно увођење је тада могуће, све док заражене воде нису у контакту са језером.

Знаци Инфекција са Aphanomyces astaci прати мало знакова у раним фазама, а први показатељ инфекције може бити смртност. У каснијим фазама, мишићи репа могу изгледати побелели или смеђе-црвени тамо где су крвне ћелије инкапсулирале хифе. Ефекти неуротоксина у оомицети могу укључивати појаву током дана (ракови су обично ноћни) и недостатак координације.

Галерија

Референце

Спољашње везе https://www.gbif.org/species/3202936 https://www.inaturalist.org/taxa/209110-Aphanomyces-astaci Категорија:Aphanomyces