Јункерс Ju 160 је немачки путнички авион пројектован као једномоторни нискокрилни моноплан, производила га је компанија -{Junkers Flugzeugwerk AG}-. Свој први лет је обавио 30. јануар 1934. године. Пројектовање и развој мини|десно|290п|Мотор BMW 132 авиона Јункерс Ju 160 мини|десно|290п|Aвион Јункерс Ju 160 на писти мини|десно|290п|Aвион Јункерс Ju 160 у лету Луфтханза после тестирања није прихватила Јункерсов Ju 60 пре свега што није испунио захтев у погледу брзине авиона и затражила његово побољшање. Иако су Јункерсови инжењери већ код трупа авиона Ju 60 напустили облогу од валовитог лима то није било довољно, па су одлучили су да потпуно напусте употребу валовитог лима, и тако је нови Ju 160 постао први Јункерсов авион са глатким аеродинамичким површинамаhttps://www.airwar.ru/enc/cw1/ju160.html.

При пројектовању новог авиона примењене су све предности уочене код Ju 60, типична Јункерсове двокрилна крила, појачан радијални мотор BMW 132, који је био прекривен NACA прстеном који је побољшао хлађење мотора и смањио чеони отпор авиона. Поред тога примењена је стреласта предње ивицa крила у циљу повећања брзине. Да би се добила глатка аеродинамичка површина авиона избегнута су сва испупчења: кваке, шарке, оквири прозора и врата чак су у производњи за спајање облоге и носеће конструкције коришћене закивци са упуштеном главом. Ово је уродило плодом јер је авион на пробном лету постигао брзину од 340 -{km/h}-. Пројектантски тим овог пројекта водио је тандем Јункерсових инжењера Херман Полман и Ернст Циндел.

Технички опис Труп авиона је облог (елиптичног) попречног пресека. Конструкција трупа је била монокок. Носећа структура је решеткаста, направљена од дуралуминијумских профила. Оплата је носећа од глатког дуралуминијумског лима. У кљуну авиона се налазио мотор, а затим затворена пилотска кабина са удвојеним управљачким механизмом и потребном инструментаријумом за контролу лета и рада мотора. Иза пилотске кабине се налази путничка кабина са шест путничких седишта. Путничка кабина је изнутра била тапацирана и имала је осветљење, санитарни чвор и пртљажни простор. Са обе стране је имала по три велика стаклена прозора и на крају кабине према репу са леве стране била су улазна врата. У кабину се улазило помоћу приручних мердевина.

Погонска група се састојала од деветоцилиндричног радијалног ваздухом хлађеног мотора BMW 132 A-2 снаге 485 kW и двокраке металне вучне елисе. Мотор је био обложен лименом капотажом (NACA прстен) која обезбеђује боље хлађење радијалних мотора, нагонећи ваздушну струју да обструјава цилиндре мотора и тако их боље хлади, уједно овај прстен смњује чеони отпор авиона.

Крило је конзолно са дебелим профилом. То је решеткаста структура са девет цеви, без носача (рамењача). Оплата је направљена од танког глатког дуралуминијумског лима причвршћена закивцима са упуштеном главом за носећу структуру. Крило је троделно и састоји се од правоугаоног централног дела које је саставни део трупа (центроплан) и два спољна трапезоидна крила која су вијчаном везом причвршћена за центроплан. Предња ивица крила је стреласта док је задња ивиц нормална на осу трупа. Спољна крила су била опремљена крилцима и закрилцима "Јункерсово крило" (двокрилно крило). У шупљинама крила центроплана налазио се простор за смештај точкова за време лета а у осталим празнинама крила били су смештени резервоари за гориво и компримовани ваздух.

Репне површине:Репна пераја су била класичног облика, један вертикалан стабилизатор за кога су конзолно везана два хоризонталана стабилизатора, ослоњена подупирачима на труп авиона, потпуно металне структуре са глатком металном облогом. Кормила висине и правца имале су исту конструктивну структуру као и стабилизатори, рам од дуралуминијумских профила и облогу од глатког лима.

Стајни трап: је био увлачив у крила за време лета. Предње ноге се уз помоћ хидрауличних клипова увлаче од крила ка трупу а задњи (репни) точак уназад. Амортизација ударних оптерећења стајног трапа се обављала уљно пнеуматским амортизерима и нископритисним гумама. Оперативно коришћење Луфтханза је одмах након првих тестова 1934. наручила 20 авиона Ju 160, тако да је производња ових авиона отпочела већ 1935. године и сукцесивно испоручивани. Луфтханза их је користила за међуградске експресне линије. Убрзо је постало очигледно да, иако су Ju 160 били брзи и изузетно безбедни авиони, њихових шест путничких седишта једноставно није било довољно за све већи број путника. Луфтханза је 1935. године наручила још четрнаест авиона. Ови авиони су се углавном користили на домаћим, немачким линијама изузев линије за Цирих и Праг. Јапан је набавио три Ju 160 за ваздушни транспорт у окупираној Манџурији. Један Ju 160 је тестирала Луфтвафе као авион за извиђање дугог домета, али није задовољио њихове захтеве па је одбијен.

По избијању рата, неки од ових авиона су пребачени у војну службу, где су коришћени као авиони за везу и превоз особа из генерлитета. Преостали авиони су остали у служби Луфтханзе све док нису отписани због недостатка резервних делова.

У току 1935-36. године произведено је укупно 46 авиона Јункерс Ju 160 у четири серијеhttps://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Junkers+Ju+160-499. Земље у којима је коришћен овај авион

Референце

Литература

Schneider Helmut, Flugzeug-Typenbuch 1936, Leupzig, Herm. Beyer Verlag, 1936 Д. Лучић: Основи практичне аеродинамике са описима аероплана, Библиотека „Ваздухопловног Гласника“, Нови Сад, 1936,

Види још Хуго Јункерс Јункерс Ju 60 Јункерс F 13 Јункерс G 23 Јункерс G 24 Јункерс W 34 Јункерс W 33 Јункерс Ju 46 Спољашње везе http://www.artiklar.z-bok.se/Junkers.html http://hugojunkers.bplaced.net/junkers-ju60.html https://www.airwar.ru/enc/cw1/ju160.html https://www.aviastar.org/air/germany/ju-160.php https://fliegerweb.com/de/lexicon/Geschichte/Junkers+Ju+160-499 https://www.historyofwar.org/articles/weapons_junkers_ju160.html https://www.valka.cz/Junkers-Ju-160-t57669 https://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft26553.htm http://www.aviation-library.org/database/handbook-aircraft-types.pdf

Категорија:Јункерс авиони Категорија:Путнички авиони