thumb|Моргана ле Феј, слика Фредерика Сендиса (1864)

Моргана ле Феј (; велшки и корнишки: Morgen; савремени француски: Fée Morgane; при чему le Fay на средњефранцуском значи „вила”, па стога њено име значи „Моргана Вила”), позната и као Морган, Морген, Моргент, Моргејн и Моргe (између осталих имена и правописа), јесте моћна чаробница из легенди о краљу Артуру, у којима су она и Артур најчешће брат и сестра.

У раним појављивањима у артуријанској књижевности, Морганин лик није детаљно разрађен изван њене улоге као божанства, виле, вештице или чаробнице — углавном добронамерне, која је повезана са Артуром као његова чаробна спаситељка и заштитница. Њен значај је растао како се легенда о Артуру временом развијала, као и њена морална двосмисленост; у неким текстовима јавља се еволутивна трансформација њеног лика у Артурову противницу, нарочито у цикличној прози као што су Ланселот–Грал и Поствулгатски циклус. Значајан аспект у многим средњовековним и каснијим верзијама Моргане јесте непредвидљива двојност њене природе, са потенцијалом и за добро и за зло.

Њен лик можда потиче из велшке митологије, као и из других древних и средњовековних митова и историјских личности. Најранији документовани извор, дело Џефрија од Монмута Vita Merlini (Житије Мерлиново, написано око 1150), повезује Моргану са Острвом јабука (Авалоном), на које је Артур однесен након што је смртно рањен у бици код Камлана, и представља је као вођу девет магичних сестара које нису у сродству с Артуром. У том делу, као и у раним витешким романсама Кретјена де Троа и других, Морганина главна улога јесте улога велике исцелитељке. Више од бројних, често неименованих ликова вила-господарица и девојака-заводница које се јављају у артуријанском романескном жанру, може се сматрати појавама Моргане у њеним различитим аспектима.

Аутори романси са краја 12. века установили су Моргану као Артурову старију сестру са натприодним моћима. У прозним циклусима 13. века — и каснијим делима насталим на њима, укључујући утицајну Смрт Артурову — она се обично описује као најмлађа ћерка Артурове мајке Игрејне и њеног првог мужа Горлоиса. Артур, син Игрејне и Утера Пендрагона, тако је Морганин полубрат, а њене рођене сестре су Елејн и Моргауза, Мордредова мајка и краљица Оркнија. Млада Моргана се несрећно удаје за Уријена, с којим добија сина Ивена. Она постаје Мерлинова ученица и хировита и осветољубива противница неких витезова Округлог стола, док у исто време гаји посебну мржњу према Артуровој жени Гиневри. У овој традицији, она је и сексуално активна, па чак и предаторска, узимајући бројне љубавнике међу којима могу бити и Мерлин и Аколон, а при томе неузвраћено воли Ланселота. Према овим причама, Моргана је највећи Артуров непријатељ, стално смишљајући завере да му отме престо и посредно постаје оруђе његове смрти. Ипак, она се на крају помирује са Артуром и задржава своју првобитну улогу — да га одведе на његово последње путовање у Авалон.

Многе друге средњовековне и ренесансне приче настављају збивања након Камлана, а у њима се Моргана јавља као бесмртна краљица Авалона у артуријанским и неартуријанским причама, понекад заједно са Артуром. После периода у којем ју је савремена култура готово заборавила, Морганин лик поново добија на значају у 20. и 21. веку, појављујући се у широком спектру улога и тумачења. Њен савремени лик често се поистовећује са ликом њене сестре, краљице Оркнија, чиме Моргана постаје мајка Артуровог сина и заклетог непријатеља Мордреда.

Референце

Категорија:Артуријанске легенде