Атомска тежина или релативна атомска маса је број који показује колико пута један репрезентативни атом одређеног хемијског елемента има већу масу од 1/12 атома изотопа 12-{C}-, при чему се под појмом репрезентативни атом мисли на атом средње тежине пропорционално измерен од свих стабилних изотопа датог елемента у односу на њихову распрострањеност.
Атомска маса није исто што и атомска тежина, мада су на планети Земљи оне нумерички једнаке. Атомска маса не зависи од гравитационог убрзања. Релативну атомску масу чини маса нуклеона. Релативна атомска маса се израчунава у односу на масу једног нуклеона.
Иначе, релативна атомска маса је број који се не може представити мерном јединицом и једнак је збиру броја протона и неутрона у атомском језгру. На пример: релативна атомска маса азота N је 7 + 7 = 14. Релативна атомска је број који има широку примену у стехијометријским израчунавањима, јер се помоћу њега може израчунати релативна молекулска маса једињења, моларна маса и маса атома у килограмима. Маса атома се рачуна тако што се релативна атомска маса помножи са унификованом атомском масом u=1,675 x 10-27 kg.
Тежина
Раније се ова тежина дефинисала у односу на тежину водониковог атома па на шеснаестину (1/16) кисеониковог атома (атомска тежина кисеоника је око 16). Стварна тежина атома је толико мала да би било врло незгодно користити се тим бројевима при разним израчунавањима. Тако, на пример, стварна тежина водониковог атома износи: 0,00000000000000000000000167 грама или другачије написано 1,67x10−24g
Тако је, на пример атомска тежина азота 14,00764, што значи да је атом азота 14,00764 пута тежи од 1/12 тежине атома угљениковог изотопа 12C .
Атомске тежине одговарају средњој вредности тежине атома присутних изотопа, што је један разлог да готово редовно атомске тежине хемијских елемената нису цели бројеви. Други разлог је дефект масе.
Израчунавање За израчунавање стварне (апсолутне) тежине атома полази се од чињенице да грам атоми свих елемената садрже једнак број атома, иако су у питању различите тежинске количине елемената.
Број атома који се налази у једном грам атому било ког елемента износи 6,023x1023атома. Овај број се обележава са N и назива се Авогадров број. Помоћу Авогадровог броја се може израчунати стварна тежина било ког атома, тако што се подели тежина грам атома датог елемента са бројем N. Пример: Тежина кисеоника = грам атом кисеоника : N =
15,9994g : 6,022x1023 =
26,6x10−24g
Значи, кисеоник је тежак 26,6x10−24g
1993 Стандардне атомске тежине које препоручује IUPAC Број у округлој загради представља неизвесност на последњој цифри. Број у угластој загради је масени број најдуже живећег изотопа елемента који нема стабилних изотопа и за који стандардна атомска тежина не може да се дефинише.
Редни број Хемијски симболИмеАтомска тежина1HВодоник 1.00794(7)2HeХелијум 4.002602(2)3LiЛитијум 6.941(2)4BeБерилијум 9.012182(3)5BБор 10.811(5)6CУгљеник 12.011(1)7NАзот 14.00674(7)8OКисеоник 15.9994(3)9FФлуор 18.9984032(9)10NeНеон 20.1797(6)11NaНатријум 22.989768(6)12MgМагнезијум 24.3050(6)13AlАлуминијум 26.981539(5)14SiСилицијум 28.0855(3)15PФосфор 30.973762(4)16SСумпор 32.066(6)17ClХлор 35.4527(9)18ArАргон 39.948(1)19KКалијум 39.0983(1)20CaКалцијум 40.078(4)21ScСкандијум 44.955910(9)22TiТитанијум 47.867(1)23VВанадијум 50.9415(1)24CrХром 51.9961(6)25MnМанган 54.93805(1)26FeГвожђе 55.845(2)27CoКобалт 58.93320(1)28NiНикл 58.6934(2)29CuБакар 63.546(3)30ZnЦинк 65.39(2)31GaГалијум 69.723(1)32GeГерманијум 72.61(2)33AsАрсен 74.92159(2)34SeСелен 78.96(3)35BrБром 79.904(1)36KrКриптон 83.80(1)37RbРубидијум 85.4678(3)38SrСтронцијум 87.62(1)39YИтријум 88.90585(2)40ZrЦирконијум 91.224(2)41NbНиобијум 92.90638(2)42MoМолибден 95.94(1)43TcТехницијум44RuРутенијум 101.07(2)45RhРодијум 102.90550(3)46PdПаладијум 106.42(1)47AgСребро 107.8682(2)48CdКадмијум 112.411(8)49InИндијум 114.818(3)50SnКалај 118.710(7)51SbАнтимон 121.760(1)52TeТелур 127.60(3)53JЈод 126.90447(3)54XeКсенон 131.29(2)55CsЦезијум 132.90543(5)56BaБаријум 137.327(7)57LaЛантан 138.9055(2)58CeЦер 140.115(4)59PrПразеодијум 140.90765(3)60NdНеодијум 144.24(3)61PmПрометијум62SmСамаријум 150.36(3)63EuЕуропијум 151.965(9)64GdГадолинијум 157.25(3)65TbТербијум 158.92534(3)66DyДиспрозијум 162.50(3)67HoХолмијум 164.93032(3)68ErЕрбијум 167.26(3)69TmТулијум 168.93421(3)70YbИтербијум 173.04(3)71LuЛутецијум 174.967(1)72HfХафнијум 178.49(2)73TaТантал 180.9479(1)74WВолфрам 183.84(1)75ReРенијум 186.207(1)76OsОсмијум 190.23(3)77IrИридијум 192.217(3)78PtПлатина 195.08(3)79AuЗлато 196.96654(3)80HgЖива 200.59(2)81TlТалијум 204.3833(2)82PbОлово 207.2(1)83BiБизмут 208.98037(3)84PoПолонијум85AtАстат86RnРадон87FrФранцијум88RaРадијум89AcАктинијум90ThТоријум 232.0381(1)91PaПротактинијум 231.03588(2)92UУранијум 238.0289(1)93NpНептунијум94PuПлутонијум95AmАмерицијум96CmКиријум97BkБерклијум98CfКалифорнијум99EsАјнштајнијум100Fm Фермијум101MdМендељевијум102NoНобелијум103LrЛоренцијум104RfРадерфордијум105 HaДубнијум
Табела је извађена из извештаја IUPAC-а објављеног у часопису . 1997, IUPAC:104-[Rf] Rutherfordium; 105-[Db]Dubnium; 106-[Sg]Seaborgium;107-[Bh]Bohrium;108-[Hs]Hassium;109-[Mt]Meitnerium; 110-?
Референце
Спољашње везе -{IUPAC Commission on Isotopic Abundances and Atomic Weights}- -{NIST relative atomic masses of all isotopes and the standard atomic weights of the elements}-
атомска тежина Категорија:Маса Категорија:Хемијске особине Категорија:Маса