Олас () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у бољском срезу.Folia onomastica croatica 14/2005. Živko Mandić: Hrvatska imena naseljenih mjesta u Madžarskoj, (pdf)
Географија Олас се налази у барањској жупанији, око 20 километара југоисточно од Печуја и око 10 километара северозападно од Боља. Општина се налази у оквиру јужног Подунавља у Мађарској. Раније је била део Мохачког подрегија, али је током стварања округа 2013. године постала део бољског среза.
Историја Име Олас се први пут помиње у документима 1181. године као Улоз (Uloz), 1295. године као Олози (Olozy), а 1316. године као Олаз (Olaz). Основали су га Валонци који су се овде населили у 12. веку. Године 1295. био је посед Конрада Оварија из клана Ђер. Касније га је заузео Јанош, син Хенрика из клана Хедер. Године 1316. краљ Карло Роберт вратио га је Конрадовим унуцима, а њихов је био 1330. године. Овде, на извору Сентага близу Оласија, Хашађа и Хедера, некада се око 1295. године налазио манастир Светог Ласла павлинског реда из Печуја. Село насељено Мађарима није се исцрпело ни током турске окупације, али је његов манастир уништен.
У 18. веку, овде су се населили католички Јужни Словени и Немци, а касније и Мађари. Олас је био посед породице Баћани. Године 1913, тада мала општина је имала 130 кућа и 631 становника на површини од 1193 катастарска јарма.
Године 1950. суседно село Хидор је такође припојено насељу. Почетком 20. века, Оласи су припадали печварадском срезу у барањској жупанији.
Демографија На попису из 1910. године, имао је 631 становника, од којих је 126 било Мађара, 388 Немаца и 213 Шокаца, од којих је 626 било римокатолика. На попису из 1990. године, имао је 633 становника, 615 2001. године и 635 1. јануара 2008. године. 2001. године, 17% становништва били су Немци.
На попису из 2011. године, 87,4% становника се изјаснило као Мађари, 1,4% као Роми, 8,8% као Хрвати, 29% као Немци и 0,5% као Срби (12,4% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 62,3%, калвинисти 3,5%, евангелисти 0,5%, гркокатолици 0,3%, неконфесионални 11,5% (21,5% се није изјаснило).Olasz Helységnévtár
У 2022. години, 90,4% становништва се изјаснило као мађарско, 20,8% као немско, 5% као хрватско, 0,7% као ромско, 0,3% као српско, 1,5% као друго, недомаће националности (8,9% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 45,5% су били римокатолици, 5,8% калвинисти, 0,3% лутерани, 0,3% гркокатолици, 0,2% православци, 0,9% остали католици, 13,2% неконфесионални (33,7% није одговорило).
Референце
Спољашње везе
Street map
Категорија:Насељена места у жупанији Барања