Капет Силвије (лат. Capetus Silvius) — митски краљ Албе Лонге. Према једној од верзија, епоним је Капитолинског брда у Риму.

Биографија Према предању, Алба Лонга је основана од стране Асканија као колонија Лавинијума. Град је био престоница Латинског савеза и важан религијски центар. Албом Лонгом су владали краљеви из рода Силвија, потомци Асканијевог брата или сина. Из ове династије, по мајчиној линији, потицали су близанци Ромул и Рем — оснивачи Рима. Француски историчар XVIII века Луј де Бофор први је изнео мишљење о вештачкој природи овог списка. Ову хипотезу су подржали каснији научници и она остаје општеприхваћена. Сматра се да је списак служио за попуњавање тристагодишње празнине између пада Троје и оснивања Рима. Археолошка открића XX века омогућавају закључак да је списак саставио Квинт Фабије Пиктор или неко од његових претходника. Према мишљењу класичара Александра Грандазија, првобитни списак је настао средином IV века п. н. е.

Капет у римској митологији био је потомак Енеје и осми краљ Албе Лонге. Наследио је свог оца, Каписа Силвија. Наследник Капета био је његов син, Тиберин Силвије. Према Дионисију из Халикарнаса, Капет Силвије је владао 13 година. Класичар Р. Ларош сматра да је овај број вештачки, указујући на магијско значење броја 13. Истраживач такође примећује да је владавина четири краља — Атиса, Каписа, Капета и Тиберина — укупно трајала 75 година, што тачно одговара два и по генерације по тридесет годинаДионисий Галикарнасский, 2005, I, 71.4..

Етимологија имена Тит Ливије, Овидије у Метаморфозама и „Први ватикански митограф“ називају краља Капет. Дионисије из Халикарнаса, Диодор са Сицилије и Овидије у Фастима наводе другу варијанту имена — Каплет. У каснијим радовима јављају се и облици Карпентис (Хроника Јевсевија), Карпентиј (Chronographeion Syntomon), Кампеј (Хронограф 354. године) и Циден (Excerpta Latina Barbari). Дион Касије га не помиње.

Име Капета јавља се у свим древним списковима албанских краљева. Изношено је много различитих теорија о пореклу његовог имена. К. Трибер је повезивао Капета/Каплета са римским родом Калпурнија, из којег је потицала трећа жена Гаја Јулија Цезара. Према другој верзији, у Капету се види персонификација Капитолинског брда, слично као што Тиберин Силвије и Авентин Силвије персонификују друге топониме Рима. Још један топоним са којим се повезује Капет Силвије су Капенска врата. мини|Капитолско брдо, пре изградње храма, према представи савременог уметника. А. Грандази сматра да је лик Капета Силвија настао као резултат грешке неког римског историчара, настале приликом рада са изворима на старогрчком језику. Према његовој претпоставци, првобитни грчки текст био је сличан тексту који је наведен у делу Диона Касија:

Латин, чији је син био Капис, а Каписов син био Тиберин.

Римски историчар, који је лоше познавао грчки језик, могао је да тумачи старогрчку реч Κάπητος као име још једног краља. Р. Хард истиче да се ово име у старогрчкој митологији помиње само једном. Према поеми Велики Еои, таквог имена био је седми муж Хиподамије, кога је убио Еномај VI, 21, 10..

Натпис Статуa Капета Силвија била је постављена на Форуму Августа заједно са статуама осталих краљева Алба-Лонге. Током ископавања Форума пронађен је фрагмент натписа са постоља те статуе. Текст натписа је реконструисан на основу анализе свих пронађених фрагмената. Претпоставља се да је изгледао овако:

[Калпет Силвије]

[Каписов син Силвије] мини|Фрагмент натписа са постоља статуе Капета Силвија. [владар Албе 13 година]

[девети латински краљ].

Референце

Литература

Дионисије из Халикарнаса. Римске древности / Превод са старогрчког Н. Г. Мајорове (гл. I—IX), И. Л. Мајак (гл. X—XC). Одговорни уредник И. Л. Мајак. — Москва : Издавачки дом „Рубежи XXI“, 2005. — Т. I. Паусаније. / Превод С. П. Кондратјева под редакцијом Е. В. Никитјук. Одговорни уредник проф. Е. Д. Фролов. — Санкт Петербург : Алетeја, 1996. Дион Касије. Римска историја : [енгл.] / Преводиоци: Ернест Кери, Херберт Болдвин Фостер. — New York : The Macmillan Co., 1914. : [енгл.]. — BRILL, 2008. — 240 стр. — (Mnemosyne, Supplements, History and Archaeology of Classical Antiquity). : [фр.]. — École française de Rome, 2008. — 988 стр. Robin Hard, H. J. Rose. : [енгл.]. — Psychology Press, 2004. — 753 стр. : [енгл.] // Historia: Zeitschrift für Alte Geschichte. — 1982. — . — . : [енгл.]. — Walton & Maberly, 1854. — Том 1. — . . — 1894. — . — .

Категорија:Римска митологија