thumb|300px|Приближни положаји неких германских народа које помињу грчко-римски аутори у 1. веку.

Ампсивари, које савремени аутори понекад наводе као Ампсиварији (поједностављење које извори не оправдавају), били су германско племе које помињу антички аутори. Њихова постојбина је првобитно била око средњег тока реке Емс, која се улива у Северно море на немачко-холандској граници. Највероватније су живели између Бруктера minores (смештених у делти реке Ајсел) и Бруктера maiores, који су живели јужније од њих, на горњем току Емса. Претпоставља се да је њихово име латинизована верзија германског „Ems-werer“, у значењу „људи са Емса“. Реконструкције положаја других племена у том подручју смештају Ампсиваре на доњи ток Емса. Имена најмање два савремена града одражавају назив реке и племена: Емден (у Немачкој) и Емен (у Холандији). Тацит Тацит у свом делу Анали објашњава да су Ампсивари одбили да подрже Арминија у његовом изненадном нападу на три римске легије у бици у Тевтобуршкој шуми 9. године, као и да је њихов вођа Бојокал био окован по Арминијевом наређењу. Након тога су их Хауци напали (у 58. години) и протерали са њихових земаља на Емсу. Постали су избеглице које су прихватала различита племена у западној Немачкој. У међувремену је римска војска очистила доњи ток Рајне, који је служио као „ничија земља“ између Германије и римске Галије. Принципат је одлучио да заустави царско ширење на Рајни. Ампсивари су потом покушали да добију ту земљу, подносећи молбу римском заповеднику у том подручју. Њихов поглавар Бојокал је притом подсећао на својих 50 година верности. Молба је пропала, али Тацит не разјашњава разлог. Римљани су инсистирали на meliorum imperia, „власти бољих“, што изгледа указује да су Ампсивари били позвани да се сврстају уз Римљане. Приватно, као успомену на педесетогодишње пријатељство, Бојокалу је обећана земља, али је осећао да мора да одбије јер би га то учинило издајником. Могуће је да његово келтско име одражава келтско порекло његове породице, па је питање издаје могло бити осетљиво; или је једноставно могло бити да је био познат по оданости Риму. Како год, римска понуда била је последња коју су Ампсивари добили. Затим су склопили одбрамбени савез са Тенктерима и Бруктерима, још два племена из којих ће касније настати Франци, али је овај на брзину склопљен однос био премало и прекасно. Римљани су ушли у земље Тенктера и запретили да ће их уништити. Оба савезника су се повукла из савеза, Римљани су се повукли из њихове земље, а Ампсивари су остали сами. Пошто у кључном тренутку нису изабрали ниједну страну, убрзо су имали све против себе. Кретали су се узводно Рајном, негде су били прихватани, негде одбијани, све док сви способни за борбу нису изгинули. Преживели су расподељени као praeda, плен, односно као робље, међу различита племена, па се њихов идентитет више није појављивао код Птолемеја. Сулпиције Александар Име из наслова припада историчару германских племена, Сулпицију Александру, чија су дела изгубљена, осим навода које је пренео Гргур Турски. У једном наводу Ампсивари се поново појављују неколико стотина година након што су код Тацита нестали из извора. Према том наводу, римски војсковођа франачког порекла, Арбогаст (умро 394), напао је Франке преко Рајне и нанео им велика разарања. На удаљеном брду уочена је војска Хата и Ампсивaра под Маркoмером, али до сукоба није дошло. Околности упућују да су неки Ампсивари нашли уточиште међу Хатима и задржали племенски идентитет.

Notitia Dignitatum

Недуго након смрти Арбогаста, цар Хонорије је имао мало времена да се бави Францима, јер су Готи пустошили Италију. Хонорије је цар који је на британски захтев за помоћ против англосаксонских освајача одговорио да се бране како најбоље могу. Notitia Dignitatum, која набраја римске јединице и њихову хералдику, указује да су Франци примљени као помоћне јединице у римску војску. Тамо се помиње и јединица Ампсивaра. Референце

Спољашње везе Book XIII Chapter 55: Events in the North. The Ampsivarii(AD 58) The Annals by P. Cornelius Tacitus

Категорија:Германска племена