Шарски крш је археолошки локалитет код села Шаре у општини Сјеница, на којем је пронађен вредан археолошки материјал из праисторијског и античког доба.

У оквиру кампање за заштиту археолошких налазишта, Завод за заштиту споменика културе из Kраљева, спроводио је у јулу 2007. године, археолошка истраживања, током којих су се резултати поклапали са налазима претходних истраживања рађених 1983. године, употпуњујући сагледавање живота племена ауторијата на овим просторима. Другу фазу, у октобру 2007. године, завршила је археолошка екипа новопазарског Музеја Рас.

Током актуелних истраживања, пронађени су предмети који потичу из праисторијског и касноантичког периода. Међу налазима заступљен је велики проценат разноликих облика праисторијске керамике, камено оруђе (праисторијска сечива и ножеви) изузетне обраде, што представља врхунске експонате који ће се наћи у музејским витринама, затим низ металних предмета различите намене, од делова накита преко стрелица које су се користиле приликом опсаде утврђења до ножева и других металних алатки.

Шарски крш као локалитет се у литератури први пут помиње 1951. године, а прва сондажна археолошка истраживања рађена су 1983. године, када је утврђено да се ради о изузетно значајном археолошком локалитету. За овај локалитет су карактеристичне неколике фазе живљења. Пре свега, праисторијска фаза, која се односи на период петог и четвртог века пре нове ере, а то је време када су ово подручје насељавала Илирска племена, и веома значајна фаза трећег и четвртог века, односно период касне антике на Пештерској висоравни. Ово је била источна тачка римске провинције Далмације у периоду касне антике и преко овог доминантног узвишења пролазиле су главне комуникације од запада према истоку.

На Шарском кршу развијало се насеље, односно утврђење које је директно било везано за рударење у овом крају. Али, поред изузетног научног значаја, локалитет је доживео тешку судбину од наших савременика. Девастиран је годинама уназад. Од педесетих година 20. века па до данас. Око шездесет до седамдесет одсто локалитета, уништено је бесправним радовима, пре свега, каменоломима који су били форсирани у овом делу, чиме је уништена читава зона северног и делом јужног платоа. Као што је и оператер овде поставио свој предајник и урадио приступне стазе. Том приликом су уништени остаци античких бедема, па нажалост, ни након ових истраживања, не може се јасно дефинисати траса, јер је две трећине бедема уништено разноразним интервенцијама, које су вршене без сагласности Завода за заштиту споменика културе.

Види још Списак археолошких налазишта у Србији

Референце

Спољашње везе

Категорија:Археолошка налазишта у Србији Категорија:Историја Сјенице