Мађарсек () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у комлошком срезу.Основни подаци и поштански број села

Географија Село се налази на 20 километара северно од Печуја и око 10 километара западно од Комлоа.

Главни пут 66 између Печуја–Шашда–Капошвара пролази кроз његов центар и насеље Кишхертеленд, које је мало северније од њега. Мађарсек је повезан са окрузима Мечекпелешке и Комло, који су његови источни суседи, где се стиже путем 6542, а са западним суседима путем 6602. Од његове јужне границе, пут 65 183 се одваја ка истоку према одмаралиштима Шиконда, а одатле, споредни пут 65 182 води до села Лигет, које се налази североисточно од њега и може се сматрати селом, одатле (тачније са источне ивице Кишертеленда).

Од домаћих, мађарских, железничких пруга, насеље додирује железничка линија 47 Годиша–Комло Мађарских државних железница (MÁV), која овде има стајалиште, стајалиште Мађарсек.

Историја Село, у данашњем облику је настало око 1930. године уједињењем Мађарсека, Немечека и Кишхертеленда и може се сматрати капијом Барања-Хеђхате. Континуирано је насељено од средњег века. У 18. веку, немачки становници су стигли и почели да формирају посебно насеље (Немечек). Кишхертелендпуста је изграђена у исто време. Добро одржаване капије и карактеристичне штале насеља указују на његово немачко порекло становништва.

Насеље се није увек звало Мађарсек. Његово име се први пут појављује 1332. године у облику Зек (Zeek). Народна етимологија каже да се „у временима после Светог Стефана, овде одржавао сешки суд“.

Важан унутрашњи римски пут који је повезивао Сопијане са Арабоном и/или Бригециом, Горсијумом, Трићаном и могуће Аквинкумом, пролазио је кроз подручје Мађарсека, у долини Барањског канала. Током изградње пута у Мађарсеку, откривени су остаци римског пута који је водио кроз Манфан и Мађарсек према Орошлу. На пољима је пронађен и надгробни споменик римског војника. Надгробни споменик се данас налази на зиду римокатоличке цркве.

Има индикација да је постојала густа мрежа насеља, из доба Арпадоваца, која се састојала од веома малих села на ободу данашњег Мађарсека. Бивша црква из доба Арпадоваца, средњовековни Сек је стајала у близини села, испод или у његовој непосредној близини.

Први писани помен Мађарсека датира из прве трећине 14. века, тј. знатно након оснивања села, најмање два века након првих трагова насеља у доба Арпадоваца, када се насеље више није могло сматрати малим селом. Сек у папским десетинским регистрима је од 1333. године. Ставка Петрус де Зек солвит II. пенса. (RCPH 266.) Мађарсек је постојао пре 1332. године и у том периоду се сматрао великим селом. Према документу из 1397. године, Сек је већ био посед печујског каптола. Писмо из 1620. године доказује да је католички црквени живот у Секу и његовој околини опстао чак и након Петнаестогодишњег рата, вероватно током целог периода турске окупације. Сек је у томе играо централну, контролну улогу, јер је имао четири филијале парохије (Хертеленд, Баратур, Пелешке и Манфа).

Попис из 1698. године већ даје тачне податке о становништву Сека, имена његових становника, економске показатеље и друге важне податке: 1. Место се налази једну миљу северно од Печуја. 2. Има 80 хектара угара, брдовитог обрадивог земљишта, 7,5 хектара обрађених винограда и 20 хектара необрађеног земљишта. Има 13 ливада сена. Укупно 6 ливада сена су жбунасте. У том подручју постоје шуме жира у кругу од 3 сата вожње. 3. 6 ненасељених парцела, 4 напуштене. 5. Млин. 8. Сви становници овог села су католици.

Село је стога већ имало млин, који је морао да ради на Барањском каналу.

Године 1714. према Печујском синоду из 1721. године, у селу је већ постојао парохијски свештеник. Стара црква је уништена, ово је записано у visitatio canonica из 1721: „... Црква је описана као у рушевинама у једној трећини, што је морало бити веома лепо у прошлости, а њена врата су направљена од полираног камена и украшена фигурама у стара времена, које, попут сличних прозора, сведоче о старом сјају...“ „Ова стара црква је саграђена у част Светог Стефана, и иако је тада поправљена, касније је морала бити саграђена нова, која је освећена у част Светих Анђела 1758...“Németh, é.n., 504.

Током турског времена и након ратова за поновно освајање, у средњој трећини 18. века, тамо су се населили Немци. Тако је настало село Немечек. У 18. веку, мале породице које су говориле немачки су се населиле у подручју пусте која припада Мађархертеленду око 1780. Ово је касније формирало посебно село под називом Кишхертеленд. Данашње село је настало 1930. године спајањем горе наведена три села и тада се звало Барањасек.Жолт Галина: Древна прошлост Мађарсека

Демографија На попису из 2011. године, 86,7% становништва се изјаснило као Мађари, 8,9% као Немци и 4,2% као Роми (13,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 56,6%, реформисти 5,8%, лутерани 0,5%, гркокатолици 0,9%, неконфесионални 13,6% (21,9% се није изјаснило).Мађарсек Helységnévtár

У 2022. години, 89,4% становништва се изјаснило као Мађари, 7,8% као Роми, 7,4% као Немци, 0,6% као Хрвати, 0,3% као Грци, 0,2% као Бугари, 0,2% као Пољаци, 0,1-0,1% као Јермени, Румуни и Словаци, 2,5% као друга, недомаћа националност (10% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 40,4% су били римокатолици, 4% калвинисти, 0,5% гркокатолици, 0,2% лутерани, 0,1% Израелити, 1,3% остали хришћани, 0,6% остали католици, 16,6% неконфесионално (35,7% није одговорило).

Референце

Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Мађарсек на fallingrain.com Мађарсек место у пансиону

Категорија:Насељена места у жупанији Барања