Декларација о независности Азербејџана () је декларација коју је усвојило Азербејџанско национално веће на састанку у Тбилису 28. маја 1918, којом се проглашава независност Азербејџанске Демократске Републике.
Након једног века живота под руском царском влашћу, а касније и под утицајем европских идеја национализма, Азербејџанци су формирали свој национални идентитет и националне покрете. Након пада царске владе у Русији као резултат Октобарске револуције, кавкаски народи, укључујући Азербејџанце, формирали су Специјални комитет, након чега је уследио Комесаријат и, коначно, независна Закавкаска Демократска Федеративна Република. Нова федерација је трајала само шест недеља пре него што је Грузија прогласила независност од ње. Јерменија и Азербејџан су следиле два дана касније, 28. маја 1918. године.
Азербејџанска Демократска Република трајала је само 23 месеца и распала се у априлу 1920. године након совјетске инвазије Азербејџана. Уместо ње, као део Совјетског Савеза, формирана је Азербејџанска Совјетска Социјалистичка Република. Након распада СССР-а 18. октобра 1991. године, Народна скупштина Азербејџана, ослањајући се на Декларацију о независности из 1918, усвојио је Уставни закон О државној независности Републике Азербејџан.
Оригинални примерци Декларације о независности, написани арапским писмом азербејџанског језика и француским писмом, чувају се у Народном музеју историје Азербејџана у Бакуу. Дан усвајања Декларације, 28. мај, слави се као Дан независности у Азербејџану и сматра се нерадним даном.
Азербејџан Категорија:Азербејџан у 1918.