Шпанско освајање Гватемале () био је дуготрајан сукоб током шпанске колонизације Америке, којим су шпански колонизатори постепено припојили територију која је постала модерна држава Гватемала колонијалном Вицекраљевству Нова Шпанија. Пре освајања, ова територија је обухватала бројна супротстављена мезоамеричка краљевства, од којих су већина били Маје. Многи конквистадори су Маје сматрали „неверницима” које је требало насилно преобратити и покорити, занемарујући достигнућа њихове цивилизације. Први контакт између Маја и европских истраживача догодио се почетком 16. века када је један шпански брод, пловећи од Панаме ка Санто Домингу (Хиспаниоли), доживео бродолом на источној обали полуострва Јукатан 1511. године. Неколико шпанских експедиција уследило је 1517. и 1519. године, искрцавајући се на различите делове обале Јукатана. Освајање Маја представљало је дуготрајан шпански подухват. Краљевства Маја су се опирала интеграцији у Шпанско царство са таквом упорношћу да је њихово коначно покоравање трајало скоро два века.Sharer and Traxler
Педро де Алварадо је стигао у Гватемалу из новоосвојеног Мексика почетком 1524. године, командујући мешовитим снагама шпанских конквистадора и домородачких савезника, углавном из Тласкале и Чолуле. Географска обележја широм Гватемале данас носе наватл називе због утицаја ових мексичких савезника, који су преводили за Шпанце. Какчикели су се у почетку удружиле са Шпанцима, али су се убрзо побуниле због претераних захтева за данак и нису се коначно предале све до 1530. године. У међувремену, остала велика мајанска краљевства у висоравнима била су поражена једно за другим од стране Шпанаца и савезничких ратника из Мексика и већ покорених мајанских краљевстава у Гватемали. Са народом Ица Маје и другим групама у низијама у Петенског басена први пут је у контакт ступио Ернан Кортес 1525. године, али су остали независни и непријатељски настројени према надирућим Шпанцима све до 1697. године, када је организовани шпански напад предвођен Мартином де Урсуом и Аризмендијем коначно поразио последње независно краљевство Маја.
Шпанска и домородачка тактика и технологија су се веома разликовале. Шпанц су сматрали узимање заробљеника препреком за потпуну победу, док су Маје давале приоритет хватању живих заробљеника и плена. Домородачки народи Гватемале нису имали кључне елементе технологије Старог света попут точка, коња, гвожђа, челика и барута. Такође су били изузетно подложни болестима Старог света, на које нису имали отпорност. Маје су више волеле препаде и заседе него ратовање великих размера, користећи копља, стреле и дрвене мачеве са уметнутим сечивима од опсидијана. Шинка народ са јужне пацифичке равнице користио је отров на својим стрелама. Као одговор на употребу шпанске коњице, Маје са висоравни почеле су да копају јаме и облажу их дрвеним колцима.
Историјски извори thumb|left|Страница из „Лијенса де Тласкала” (), која приказује шпанског конквистадора у пратњи тласкаланских савезника и домородачког носача. Извори који описују шпанско освајање Гватемале укључују оне чији су аутори сами Шпанци, међу којима су два од четири писма која је конквистадор Педро де Алварадо написао Ернану Кортесу 1524. године, описујући почетну кампању за покоравање гватемалске висоравни. Ова писма су послата у Теночтитлан, адресирана на Кортеса, али са намером да буду представљена краљевској публици; два од ових писама су данас изгубљена.Restall and Asselbergs 2007, Гонзало де Алварадо и Чавез био је рођак Педра де Алварада; пратио га је у његовој првој кампањи у Гватемали, а 1525. године постао је главни полицајац (алгуасил) у Сантјаго де лос Кабаљерос де Гватемала, новооснованој шпанској престоници. Гонзало је написао извештај који углавном потврђује онај Педра де Алварада. Брат Педра де Алварада, Хорхе, написао је други извештај краљу Шпаније у којем је објаснио да је његова сопствена кампања 1527–1529. успоставила шпанску колонију.Restall and Asselbergs 2007, Бернал Дијаз дел Кастиљо написао је опширан извештај о освајању Мексика и суседних региона, Права историја освајања Нове Шпаније (Historia verdadera de la conquista de la Nueva España); његов опис освајања Гватемале генерално се слаже са описима породице Алварадо.Restall and Asselbergs 2007, Његов извештај завршен је око 1568. године, неких 40 година након кампања које описује.Díaz del Castillo 1632, 2005,
Ернан Кортес описао је своју експедицију у Хондурас у петом писму својих Cartas de Relación,Cortés 1844, 2005, стр. xxi. у којем детаљно описује свој прелазак преко онога што је данас гватемалски департман Петен. Доминикански фратар Бартоломе де лас Касас написао је веома критичан извештај о шпанском освајању Америке и укључио описе неких инцидената у Гватемали.Restall and Asselbergs 2007, Дело Кратак извештај о уништавању Индија (Brevísima Relación de la Destrucción de las Indias) први пут је објављено 1552. године у Севиљи.de Las Casas 1552, 1997,
Тласкалански савезници Шпанаца, који су их пратили у њиховој инвазији на Гватемалу, написали су сопствене извештаје о освајању; они су укључивали писмо шпанском краљу у којем су протестовали због лошег третмана након што је кампања завршена. Други извештаји били су у форми упитника на које се одговарало пред колонијалним судијама како би се уложио протест и регистровао захтев за надокнаду.Restall and Asselbergs 2007, Сачувана су два сликовна извештаја насликана у стилизованој домородачкој пиктографској традицији; то су Lienzo de Quauhquechollan, који је вероватно насликан у Сијудад Вијехи 1530-их година, и Историја Тласкале (), насликан у Тласкали.Restall and Asselbergs 2007,
Извештаји о освајању из угла поражених мајанских краљевстава са висоравни укључени су у бројне домородачке документе, укључујући Анали Какчикела, који садрже Хронику Ксахил (Xajil) која описује историју Какчикела од њиховог митског стварања па све до шпанског освајања и настављајући до 1619. године.Restall and Asselbergs 2007, Писмо пораженог племства Цутухилаца из Сантјаго Атитлана шпанском краљу, написано 1571. године, детаљно описује експлоатацију покорених народа.Restall and Asselbergs 2007,
Франсиско Антонио де Фуентес и Гузман био је колонијални гватемалски историчар шпанског порекла који је написао La Recordación Florida, такође названу Historia de Guatemala (Историја Гватемале). Књига је написана 1690. године и сматра се једним од најважнијих дела гватемалске историје, а уједно је и прва таква књига коју је написао креолски аутор.Lara Figueroa 2000, Теренска истраживања углавном потврђују процене величине домородачког становништва и војске које је дао Фуентес и Гузман.
Позадина thumb|right|Руте шпанске експанзије на Карибима током раног 16. века Кристифор Колумбо открио је Нови свет за Краљевину Кастиљу и Леон 1492. године. Приватни авантуристи су након тога склапали уговоре са шпанском круном за освајање новооткривених земаља у замену за пореске приходе и моћ владања.Feldman 2000, стр. xix. У првим деценијама након открића нових земаља, Шпанци су колонизовали Карибе и успоставили центар операција на острву Куба. Чули су гласине о богатом царству Астека на копну на западу и, 1519. године, Ернан Кортес је испловио са једанаест бродова да истражи мексичку обалу.Smith 1996, 2003, До августа 1521. године, астечка престоница Теночтитлан је пала у руке Шпанаца и њихових савезника.Smith 1996, 2003, Један војник који је стигао у Мексико 1520. године носио је мале богиње и тако започео разорне епидемије које су харале домородачким популацијама Америке.Smith 1996, 2003, У року од три године од пада Теночтитлана, Шпанци су освојили велики део Мексика, проширивши се на југ до превлаке Тевантепек. Новоосвојена територија постала је Нова Шпанија, на чијем челу је био вицекраљ који је одговарао краљу Шпаније путем Савета Индија.Coe and Koontz Ернан Кортес је примио извештаје о богатим, насељеним земљама на југу и послао Педра де Алварада да истражи регион.
Припреме Уочи објаве да ће инвазионе снаге бити послате у Гватемалу, 10.000 Науа ратника већ је окупио астечки цар Кватемок да прате шпанску експедицију. Ратницима је наређено да се окупе из сваког од градова народа Мексика и Тласкалаца. Домородачки ратници су обезбедили своје оружје, укључујући мачеве, тољаге и лукове и стреле. Алварадова војска напустила је Теночтитлан почетком сушне сезоне, негде између друге половине новембра и децембра 1523. Када је Алварадо напустио астечку престоницу, предводио је око 400 Шпанаца и приближно 200 тласкаланских и чолуланских ратника и 100 Мексика, састајући се са окупљеним појачањима на путу. Када је војска напустила Мексичку долину, можда је укључивала чак 20.000 домородачких ратника из различитих краљевстава, иако су тачни бројеви спорни. До тренутка када је војска прешла превлаку Тевантепек, велики број домородачких ратника чинили су 800 из Тласкале, 400 из Уехоцинга, 1.600 из Тепеаке и још много других из бивших астечких територија. Додатни мезоамерички ратници регрутовани су из запотечких и миштечких провинција, уз додатак још Науа из астечког гарнизона у Соконуску.
Гватемала пре освајања thumb|right | Рељефна мапа Гватемале која приказује три широке географске области: јужне пацифичке низије, висоравни и северне низије Петена. Почетком 16. века територија која данас чини Гватемалу била је подељена на различите супарничке државе, од којих је свака била у непрестаној борби са својим суседима.Polo Sifontes 1986, Најважнији су били Киче, Какчикели, Цутухили, Чахома, Мам, Покомами и Пипили.Restall and Asselbergs 2007, Све су то биле групе Маја осим Пипила, који су били Науа група сродна Астецима; Пипили су имали бројне мале градове-државе дуж пацифичке обалне равнице јужне Гватемале и Ел Салвадора.Restall and Asselbergs 2007, Престоница Пипила у Гватемали била је Ицкуинтепек.Polo Sifontes 1981, Шинка народ је био још једна група која није припадала Мајама, а заузимала је југоисточну пацифичку обалну област.Restall and Asselbergs 2007, стр. 26. Jiménez 2006, стр. 1. n. 1. Маје никада нису биле уједињене у једно царство, али до тренутка када су Шпанци стигли, цивилизација Маја била је стара хиљадама година и већ је доживела успоне и падове великих градова.Restall and Asselbergs 2007,
Уочи освајања, висоравнима Гватемале доминирало је неколико моћних држава Маја.Sharer and Traxler У вековима који су претходили доласку Шпанаца, Киче су створили мало царство које је покривало велики део западне гватемалске висоравни и суседну пацифичку обалну равницу. Међутим, крајем 15. века, Какчикели су се побунили против својих бивших савезника Кичеа и основали ново краљевство на југоистоку са Ишимчеом као престоницом. У деценијама пре шпанске инвазије, краљевство Какчикела је стално нагризало краљевство Кичеа.Restall and Asselbergs 2007, Друге групе са висоравни укључивале су Цутухил око језера Атитлан, Мам у западним висоравнима и Покомам у источним висоравнима.