Песма о избавленију Сербије, познатија под именом Востани Сербије, српска је родољубива пјесма, првобитна пјесма коју је написао Доситеј Обрадовић у Бечу 1804, „пјесна на инсурекцију сербијанов, сербији и храбријеја витезовом и чадом и богопомагајему их војеводи господину Георгију Петровићу посвећена” на почетку Првог српског устанка који се претворио у револуцију против Османског царства. Обрадовић је овом пјесмом одушевљено, искрено и радосно поздравио српски устанак овом посебном, родољубивом пјесмом. Обрадовић је опсежно користио концепт Мајке Србије у својим дјелима, укључујући и ову пјесму. Од свих његових пјесама, Востани Сербије је најродољубивија. У њој се позива на нову Србију, са наглашеним сјећањем на Српско царство које је давно нестало. Обрадовић је постао први министар образовања у Кнежевини Србији.
мини|лево|Доситеј Обрадовић
Боже правде је била химна Кнежевине Србије и Краљевине Србије до 1918, када је основано Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца, и делимично је била химна Краљевине Југославије до периода Другог свјетског рата. Востани Сербије и Марш на Дрину су 1992. предложене за химну Србије, заједно са Боже правде. Востани Сербије има три музичке верзије, које су писали Варткес Баронијан, Златан Вауда и Љуба Манасијевић.Iz licnog ugla , Приступљено 5. април 2013.
Референце
Категорија:Српске химне Категорија:Први српски устанак Категорија:Српске патриотске песме