Руска пропаганда у образовном систему је наменска државна политика која користи образовне институције, од вртића до универзитета, за идеолошку обраду млађе генерације и формирање лојалности актуелном политичком режиму. Након почетка руске инвазије на Украјину 2022. године, овај процес је постао свеобухватан и системски.
У политичким системима са особинама ауторитаризма, образовни систем се често користи као средство пропаганде и јачања режима. У савременој Русији под председником Владимиром Путином, образовна политика ставља снажан нагласак на државни патриотизам и формирање лојалности властима.
Вртићи Од почетка 2022. године, проратне акције које користе симболе војних акција (посебно слово Z) уведене су у државне вртиће Руске Федерације. Иницијација се одвијала кроз флеш мобове, који су укључивали формирање деце у облику наведеног симбола. Накнадно, активности су постале систематске: образовни процес је укључивао сусрете са војним особљем, прављење поклона за борце, учење тематских песама и гледање идеолошки оријентисаног анимираног садржаја. Обично управа вртића не тражи сагласност родитеља за такве активности. Постоје случајеви где су родитељи позвани на административну одговорност због неслагања са таквим праксама.
Школе Године 2003. руски председник Владимир Путин говорио је о потреби стварања уџбеника историје који би садржали „чињенице које код младих људи подстичу осећај поноса према својој земљи”. У мају 2009. године основана је Председничка комисија за супротстављање покушајима фалсификовања историје на штету интереса Русије. Године 2012. Путин је, примећујући велики број и различит ниво квалитета наставних средстава, заговарао стандардизацију у овој области, наглашавајући важност формирања заједничких приступа проучавању историје и других хуманистичких дисциплина.
Године 2015. Министарство просвете и науке Руске Федерације најавило је увођење јединствене линије уџбеника историје, развијене на основу претходно усвојеног историјско-културног стандарда. Истовремено, бројни наставници и историчари критиковали су ове уџбенике, називајући их пропагандом. Посебно, у уџбеницима за 10. и 11. разред, догађаји у Украјини 2014. године описани су као долазак на власт националиста, случај „Јукос” назван је „резултатом борбе за благовремени и потпуни пријем пореза”, а однос између владе и цркве назван је „жељом за оживљавањем величине Русије”. Поред тога, као резултат реформе, готово целокупно тржиште уџбеника стављено је под контролу структура блиских Путиновом пријатељу Аркадију Ротенбергу.
Образовне институције и образовна литература су један од канала за ширење званичног државног става. Примери укључују коришћење наставних материјала са песмама посвећеним председнику, постављање његових портрета у школама, као и одржавање такмичења у писању есеја и цртању у образовним институцијама током изборних кампања. Током председничких избора 2012. године, родитељи ученика у бројним регионалним школама били су незаконито испитивани да ли верују да би „субверзивна шпијунажа Американаца могла поткопати интегритет земље”. Према речима школараца, наставници могу отворено наметати своје гледиште.
Како истиче Хелга Пирогова, бивша заменица из Новосибирска и чланица „Савеза учитеља”, у интервјуу за пројекат ЛРТ, прекретница у јачању државне пропаганде и милитаризацији образовног процеса била је 2014. година, након анексије Крима, када су власти почеле систематски да јачају идеолошку контролу над школама.
Руске школе одржавају политичке и патриотске скупове, а школарци су приморани да учествују у пропагандним догађајима и флеш мобовима. Након масовних привођења средњошколаца током протеста у марту 2017. године, на интернету се појавио велики број видео снимака који приказују застрашивање или притисак на младе. На пример, на једном снимку, наставник у школи у Томску отворено је назвао своје ученике фашистима и „робовима Англосаксонаца” због критиковања владе. Да би успоставиле директан контакт са младима, власти су одржале неколико медијских догађаја: директну линију за средњошколце и „отворени час” са председником.
Након почетка руске инвазије на Украјину, активности усмерене на патриотско васпитање младих и објашњавање званичног државног става интензивиране су у образовним институцијама Руске Федерације. Конкретно, школама и универзитетима су послате методолошке препоруке за одржавање часова посвећених спољнополитичком курсу земље. Наставницима друштвених наука у разредима 7-11 наложено је да спроведу тематске лекције, у оквиру којих су ученици требали бити упознати са садржајем говора руског председника Владимира Путина о разлозима и циљевима „специјалне војне операције”. Током ових часова, ученици су обавештени да су оружане снаге Руске Федерације усмерене на извршавање војних задатака уз минимизирање жртава међу цивилним становништвом. Ове препоруке су такође укључивале савете за осуду позива на учешће у неодобреним јавним акцијама.
У марту 2022. године, у свим школама широм земље одржан је сведржавни отворени час под називом „Браниоци мира”. Његов садржај био је посвећен „ослободилачкој мисији” у Украјини. Током часа је тврђено да је узрок војне акције „пет таласа ширења НАТО-а”, а циљ инвазије наведен је као одбрана Русије од хипотетичког напада који би се могао догодити за неколико година.
Разредне старешине су спроводиле тематске лекције на основу достављених методолошких смерница. Било је извештаја о случајевима где су наставници отпуштени због одбијања да учествују у таквим догађајима. Управе неких школа препоручиле су наставницима да користе симболе, укључујући Георгијевске ленте стилизоване као слово Z. У марту 2022. године организован је састанак за разредне старешине школа у главном граду са главном уредницом РТ Маргаритом Симоњан и портпаролком руског Министарства спољних послова Маријом Захаровом, током којег се разговарало о питањима супротстављања дезинформацијама (лажним вестима) у ратним условима.
У марту и априлу 2022. године, образовним институцијама је наложено да спроведу посебне часове друштвених наука који објашњавају узроке и суштину „антируских санкција”. Препоручени материјали представљали су санкције које су увеле западне земље као одговор на инвазију Русије, која је наводно изазвана „неопходношћу заштите становништва Донбаса”.
Од 2022. године, школарци се подстичу да учествују у радионицама за прављење „рововских свећа” — аутономних извора светлости и топлоте. Ова активност је у државним медијима покривена као друштвено користан подухват.
Од 1. септембра 2022. године, недељна серија ваннаставних часова под називом „Разговори о важном” укључена је у обавезни програм свих општеобразовних институција у Руској Федерацији. Према званичним документима, циљ ових сесија је формирање вредносних оријентација код ученика, укључујући љубав према отаџбини, понос на своју земљу и патриотизам. Иако ови часови формално нису део основног наставног плана и програма, у низу случајева одбијање присуства „Разговорима о важном” школске управе су сматрале дисциплинским прекршајем, што је могло довести до дисциплинских мера против ученика.
Поред тога, обновљена је пракса одржавања свечаних зборова понедељком уз подизање руске државне заставе. Почетна верзија методолошких материјала које је развило Министарство просвете Руске Федерације укључивала је одељак посвећен „специјалној војној операцији” у Украјини, представљајући је у контексту заштите цивила и историјског јединства. Касније, због незадовољства родитеља ученика, теме лекција су прилагођене, а референце на Украјину су уклоњене из јавно доступних методолошких смерница.
Од септембра 2022. године, свечана церемонија подизања државне заставе и извођења државне химне одржава се недељно у свим државним школама у Русији. Иницијатива, коју је предложио Путин 2021. године, спроводи се у оквиру одобреног стандарда и финансира из државног буџета.
Током истог периода, у позадини најаве мобилизације, рад у школама на подршци учесницима руске инвазије на Украјину је интензивиран. Ова активност укључује кампање писања писама и прикупљања хуманитарних пакета за војно особље. Образовне институције су такође почеле да позивају појединце који су учествовали у борбеним операцијама, укључујући представнике добровољачких формација попут Вагнер групе, да се састану са ученицима. У знак сећања на пале дипломце, у неким школама се постављају меморијалне „Клупе хероја”.
Организовани су патриотски флеш мобови широм земље, током којих су ученици формирали облике слова Z и V.
Као део јачања патриотског васпитања младих у Русији, поред већ постојећег покрета „Јунармија”, 2022. године основан је нови сведржавни покрет за децу и омладину под називом „Покрет првих”. Штавише, од нове академске године, курс основне војне обуке, који је био уклоњен из обавезног наставног плана и програма након 1991. године, поново се уводи у школски програм. Према речима министра просвете Руске Федерације, Сергеја Кравцова, овај курс могу предавати, између осталих, и учесници рата.
У децембру 2022. године одобрене су измене савезних државних образовних стандарда. „Основна војна обука” интегрисана је у курс Основи безбедности живота (ОБЖ) за средњошколце. Истовремено, тематски блок посвећен догађајима везаним за рат у Украјини укључен је у школски програм историје. У неким наставним материјалима за историју почело је уклањање помена Кијевске Русије. Патриотски оријентисан текст укључен је у пробне материјале за Јединствени државни испит (ЕГЕ) из руског језика. То је уметнички опис борбене епизоде у Маријупољу, током које руске војна јединица под командом борца са позивним знаком „Мангуш” спроводи операцију чишћења. Заплет описује дизање оклопних возила у ваздух на мини, непријатељски отпор и накнадну успешну евакуацију људства.
У оквиру предмета ОБЖ, који се трансформише у „Основе безбедности и заштите отаџбине”, деца се уче да копају ровове, раде са дроновима и плету маскирне мреже. Ратни ветерани се активно позивају у школе, чије приче, према речима Хелге Пирогове, романтизују насиље. Државна политика, како се тврди, има за циљ неговање „послушних грађана” који не постављају питања. Отпор овом тренду од стране наставника отежан је атмосфером денунцијација, а масовни одлазак просветних радника (193.000 у 2023. години) погоршава кадровску кризу и доприноси даљој деградацији образовног окружења. Све то, према оцени Пирогове, води ка психолошкој трауматизацији генерација и има дубоке деструктивне последице за будућност руског друштва.
Од 2022. године, руска пракса спровођења закона у вези са малолетницима бележи случајеве њиховог позивања на одговорност због изражавања ставова који су у супротности са званичном државном линијом. Према информацијама организације за људска права „ОВД-Инфо”, најмање 565 привођења малолетника документовано је између фебруара 2022. и априла 2023. године. Нека од ових привођења укључивала су одвођење малолетника у полицијске станице на испитивање или разговор без присуства њихових законских заступника, што, према мишљењу бројних заговорника људских права, можда није у складу са утврђеним процедурама. На основу медијских извештаја и података група за људска права, ове акције су предузете као одговор на објаве на интернету о антиратним скуповима, дистрибуцију летака против мобилизације, учешће у појединачним протестима, изјаве дате у образовним институцијама, као и ношење одеће са натписима који критикују војне акције.
Почевши од 2022. године, у Русији је покренуто покретање високопрофилних административних и кривичних поступака у вези са јавном критиком инвазије, који укључују малолетнике. Један такав случај тиче се Маше Москаљове, малолетне девојчице из породице у Тулској области. Њен отац, Алексеј Москаљов, оптужен је по члану о „дискредитацији Оружаних снага Русије”, што је резултирало пресудом. Маша, која је била под његовим старатељством, привремено је смештена у установу за социјалну заштиту.