Халафска култура или Халаф (понекад Халаф период) је археолошка култура или фаза у развоју материјалне културе северне Месопотамије и северне Сирије, која припада керамичком неолиту (раније халколиту). Генерално, датира се у крај 6. - почетак 5. миленијума пре нове ере; апсолутно датирање је непоуздано. Име потиче од локалитета Тел Халаф у Сирији, где су типични керамички фрагменти први пут откривени масовно. Развила се из ране керамичке неолитске културе северне Сирије, чије је трагове открио Петер М. М. Г. Акерманс на локалитету Тел Саби Абјад. На истоку је интераговала са другим керамичким културама Месопотамије - Хасуном и Самаром. У 5. миленијуму пре нове ере, Халаф култура је била под снажним утицајем Убаида, што је довело до прелазне халаф-убаидске традиције и, на крају, асимиловане културе северног Убаида. Халаф се одликовао изузетно елегантном (за своје време) керамиком, која се широко трговала широм Блиског истока, препознатљивим толос структурама и орнаментима са малтешким крстовима и букранијама (приказима биковских глава).

Историја открића Прве примере раније непознате халаф керамике открио је 1908. године Џон Гарстанг на локалитету Сакче Гозу. Касније је значајан број таквих крхотина открио барон Макс фон Опенхајм током ископавања између 1911. и 1927. године у арамејској палати у Тел Халафу (Северна Сирија); након овог локалитета, керамика је постала позната као халаф керамика. Право откриће халаф културе направио је Макс Малован 1930-их током својих ископавања у Тел Арпачији (Северни Ирак). На модерно разумевање халаф културе значајно је утицало истраживање холандског археолога Петера Акерманса, спроведено у долини реке Белих 1980-их.

Датирање и периодизација Апсолутна хронологија Халафа је непоуздана; Генерално, калибрисано датирање културе обухвата период од 5600. до 4500. године пре нове ере. Материјал из Тел Арпачије, где се налазио локални центар производње керамике (основа за релативно датирање), игра важну улогу у датирању. Разликује се неколико фаза еволуције материјалне културе:

прелазна фаза ка Халафу: рани керамички неолит Рани Халаф: 5600–5300. п. н. е. Средњи Халаф: 5300–4800. п. н. е. Касни Халаф: 4800–4500. п. н. е. Прелазни период Халаф-Убаид

Карактеристике

Порекло У претходним публикацијама доминирао је став да је становништво Халафа страни народ: веровало се да се њихова домовина предака налазила негде у суседним брдовитим и планинским регионима Анадолије и Јерменске висоравни. Ови ставови су касније ревидирани: током 1980-их, ископавања П. М. М. Г. Акерманса на северном сиријском локалитету Тел Саби Абјад открила су слојеве посебне прехалафске културе раног керамичког неолита.

Материјална култура Мала халафска насеља налазила су се у близини река и густо су била насељена једнособним кућама од блатњаве цигле у стилу толоса са суседним правоугаоним помоћним зградама, понекад са пећима и огњиштима (укључујући и она за печење керамике). Пољопривреда и сточарство били су главни ослонци економије. Пољопривреда се ослањала на природне падавине; наводњавање се није користило. Гајили су емер (врсту пшенице), јечам и лан. Пронађени су камени млинови за жито, аван, српови, печено зрно разних врста пшенице и јечма и кости домаћих животиња (крава, оваца, коза, паса итд.). Коштани алати су такође бројни.

Халафска грнчарија је била високог квалитета и била је широко распрострањена у северној Сирији, Месопотамији и деловима Анадолије. Облици су варирали, а орнаменти су били геометријски или наративни (слике животиња), обојени смеђом бојом на ружичастој или жућкастој позадини. Специфични орнаментални елементи укључивали су малтешки крст и букраније (прикази глава бикова); ово друго је навело ране истраживаче да претпоставе о специфичном култу бика међу Халафима (повезаном са идејама мушке плодности). Производила се и необојена и полирана керамика. Откривене су антропоморфне и зооморфне глинене фигурице; све антропоморфне фигурице Халафа приказују жене (обично згрчене, са преувеличаним грудима) и вероватно су повезане са идејама плодности. Налази бакра (укључујући и печат) су ретки; међутим, бакар се није користио за израду оруђа.

Халаф сахране су се састојале од сахрањивања у земљаним јамама у савијеном положају на боку. Кремације су такође биле познате. Одојчад су често сахрањивана у посудама испод подова зграда. Сахране су праћене поклонима у виду посуда (хране), накита, фигурица и других предмета.

У каснијим фазама, халаф култура је претрпела јак утицај Убаида, што је резултирало појавом мешовите северне Убаид традиције. На неким локалитетима (Тел Арпачија), прелаз из Халафа у Убаид обележен је траговима разарања.

Етничка припадност Етничка припадност Халафа је непозната: култура је нестала много пре него што су се појавили писани записи о најстаријим народима западне Азије.

Покушаји корелације народа Халаф са говорницима такозваних прото-еуфратијских језика – дела пре-сумерског супстрата који су реконструисали лингвисти. У релевантним публикацијама, потомци народа Халаф из историјских времена понекад су називани Субарејцима.

Гамкрелидзе-Ивановљева хипотеза, заснована на низу карактеристика (кремација итд.), корелира културу Халаф са прото-индоевропљанима.

Референце

Категорија:Месопотамија Категорија:Археолошке културе Блиског истока