-{The Binding of Isaac}- (на српском Жртвовање Исака) је независна видео-игра из жанра роуглајк акционе авантуре коју су развили Едмунд Мeкмилен и Флоријан Химсл. Игра је првобитно објављена 2011. године за "Microsoft Windows", а касније је портована и на "macOS" и "Linux". Позната је по мрачној симболици, религијским мотивима и великој поновљивости, што ју је учинило једним од најзначајнијих наслова у оквиру независне гејминг сцене. Наслов и заплет игре су инспирисани библијском причом о жртвовању Исака. У игри, Исакова мајка прима поруку од гласа, за који она мисли да је бог, који од ње захтева да жртвује живот свог сина као доказ своје вере. Исак, који то чује и види кроз рупу у вратима, плашећи се за сопствени живот, бежи у подрум куће који је испуњен чудовиштима, где мора да се бори да би преживео. Играч управља исаком или једним од других ликова који се откључавају током игре, пролазећи кроз процедурално генерисане тамнице у роуглајк стилу, инспирисане серијалом "The Legend Of Zelda". Током игре, играчи у реалном времену побеђују чудовишта, прикупљају предмете који дају појачања како би савладали главне непријатеље и на крају се суочили са Исаковом мајком.

Игра је настала као резултат недељног „гејм џема“ у којем су учествовали МекМилен и Химсл, са циљем да развију роуглајк инспирисан серијалом Легенда о Зелди, који је МекМилену омогућио да прикаже своја осећања према позитивним и негативним аспектима религије. Ова осећања произишла су из конфликта између његових чланова породице који су били католици и „поново рођени“ хришћани током његовог одрастања. МекМилен је сматрао да је избор назива ризик, али ризик који је могао да преузме након финансијског успеха игре "Super Meat Boy", и игру је у септембру 2011. године објавио на платформи "Steam" без већег промотивног напора, не очекујући значајан број продаја. Игра је убрзо стекла популарност, делимично захваљујући бројним „Let's Play“ видео снимцима. МекМилен и Химсл су у мају 2012. објавили додатак под називом „Wrath of the Lamb“, али су били ограничени у даљем развоју због техничких ограничења Флеш платформе. Они су почели сарадњу са компанијом Нинтендо 2012. године ради издавања верзије за 3DS, али је Нинтендо касније одустао од уговора, наводећи контроверзије око религијских тема игре.

Поновно прављење и обнављање игре где је додато много додатних механика је довело до тога да је многи зову најбољом игром роуглајк жанра.

МекМилен је касније сарађивао са Џејмсом Идом на развоју игре "The Legend of Bum-bo", која служи као преднаставак игре "The Binding of Isaac". мини|Едмунд МекМилен, главни девелопер "The Binding of Isaac" је добила позитивне критике, при чему су рецензери похвалили роуглајк природу игре која подстиче више понављања играња. До јула 2014. године МекМилен је известио да је продато више од 3 милиона копија. Игра се такође сматра једним од фактора који су допринели обновљеном интересовању за жанр роуглајка, како међу играчима, тако и међу програмерима.

Увод "The Binding of Isaac" комбинује елементе класичних акционих авантура са насумично генерисаним нивоима и системом сталне смрти, карактеристичним за роуглајк жанр. Игра истражује теме религије, породичне трауме, кривице и одрастања, користећи алегорију и визуелни симболизам. Због оваквог приступа, игра је често била предмет анализа и дискусија међу критичарима и играчима.

Радња Радња игре прати дечака по имену Исак који живи са својом религиозно опседнутом мајком. Након што она чује глас за који верује да је Божији, почиње да уклања све свете ствари из куће. Када јој глас нареди да жртвује сопствено дете, Исак бежи у подрум куће.

Подрум представља физичку и психолошку манифестацију Исакових страхова. Играч пролази кроз различите спратове, од подрума до дубљих, све изопаченијих подручја, где се кроз окружење и непријатеље симболично приказују теме злостављања, изолације и унутрашњег конфликта. Крајеви игре варирају и постепено откривају целокупну причу.

Током међусцена игре, које се појављују након нивоа, односно спрата, Исак је приказан како је склупчан и плаче. Његове мисли су приказане на екрану и обухватају осећај одбачености од стране мајке, понижење од вршњака, као и сценарио који укључује његову смрт. мини|Жртвовање Исака, главна инспирација за видео игру Прича је инспирисана библијском причом "Жртвовање Исака".

Начин играња и механике игре Начин играња је представљен из перспективе одозго. Играч контролише Исака или друге откључане ликове док се креће кроз насумично генерисане просторије пуне непријатеља и препрека.

Основне механике Исаков основни напад су сузе које функционишу као пројектили. Играч мора да избегава нападе непријатеља, управља ресурсима и тактички користи простор. Сваки спрат се завршава борбом против главног непријатеља, након чега играч добија појачање.

Предмети и појачања Један од кључних елемената игре је велики број предмета и појачања. Они могу значајно изменити статистике лика или увести потпуно нове механике. Комбинације предмета често доводе до неочекиваних резултата, што доприноси јединственом искуству сваког проласка кроз игру.

Ликови Поред Исака, игра садржи и више откључивих ликова, од којих сваки има јединствене почетне способности и статистике. Ови ликови често представљају различите аспекте Исакове личности или симболичне концепте.

Развој и Издање "The Binding of Isaac" је развијен након објављивања игре "Super Meat Boy", коју је МекМилен сматрао значајним ризиком и пројектом који захтева велики труд и време. Када је "Super Meat Boy" објављен и добио критичко признање уз снажну продају, МекМилен је осећао да више не мора да брине о последицама ризика, јер су његове финансије подржане приходима од продаје. Такође је сматрао да сада може да преузме додатни ризик са концептом нове игре.

Планирао је да сарађује са Томмијем Рефенесом, ко-развојним програмером "Super Meat Boy"-а, на њиховој следећој игри "Mewgenics", али пошто је Рефенес узео одређено време одмора, МекМилен је тражио да развије нешто што би сматрао „ниско стресним“ пројектом са минималним очекивањима, као што је игра у Адобе Flеш-у.

Главни концепт игре "The Binding of Isaac" резултат је недељног „гејм џема“ који је МекМилен одржао са Флоријаном Химслом; у то време његов сарадник на "Super Meat Boy"-у, Томми Рефенес, био је на одмору. Концепт који је МекМилен имао био је двострук: да развије роуглајк игру засновану на структури тамница из прве игре "The Legend of Zelda", и да развије игру која се бави МекМиленовим размишљањима о религији.

МекМилен је био инспирисан Шигеру Мијамотом, дизајнером оригиналних Zelda игара. Он је препознао потенцијал процедуралне генерације карактера у роуглајк играма, укључујући "Spelunky" и "Desktop Dungeons", и сматрао да рад на процедуралној генерацији може помоћи у развоју његове планиране игре Mewgenics. МекМилен пореди контроле Исакове игре са контролама у игри "Smash TV".

Сваки спрат тамнице је креиран случајним избором соба, при чему је из библиотеке од 200 претходно направљених распореда одабрано десет до двадесет соба, у које су додата чудовишта, предмети и друге карактеристике. Такође су укључене фиксне собе које се појављују на сваком спрату, као што су соба са главним непријатељем и соба са благом.

При проширивању игре, МекМилен је користио структуру тамница из Зелда игара како би осмислио напредовање играча кроз игру. Према МекМилену, у типичној Зелда тамници играч добија нови предмет који му омогућава даље напредовање у игри; он је користио исту инспирацију како би осигурао да сваки ниво у Исак-у укључује бар један предмет и један бонус предмет након пораза босa, који повећава атрибуте лика. МекМилен је такође желео да охрабри играче да експериментишу и уче како ствари функционишу у Исак-у, што огледа приступ Шигеруа Мијамота у оригиналној Зелда игри. Он је осмислио напредовање нивоа тако да изазовност расте са напредовањем играча, као и да додатни садржај постане доступан након завршетка игре, како би игра деловала дугачко. МекМилен је осмислио четири изабрана лика на основу главних класа из "Dungeons & Dragons" - борац, лопов, свештеник и чаробњак.

Што се тиче приче, МекМилен је објаснио да је религиозни тон игре заснован на његовим личним искуствима са породицом, подељеном између католика и „поново рођених“ хришћана. МекМилен је навео да, иако обе стране црпе веру из исте Библије, њихови ставови су били различити: неке католичке ритуале које је породица практиковала сматрао је инспиративним, док су друга уверења осуђивала неке његове активности из детињства, попут игре Тамнице и Змајеви.

Из те двојности је црпео инспирацију за стварање Исаковог наратива, показујући како религија може истовремено изазивати штетна осећања и стимулисати мрачну креативност. МекМилен је такође разматрао страховања која је користила хришћанска десница осуђујући популарне медије осамдесетих, као што су хеви метал и видео-игре. Он је указао на то како су многи пропагандни филмови тог периода приказивали сатанистичке култове који жртвују децу, и напоменуо да многе библијске приче одражавају сличне концепте, што је касније користио као основу за радњу игре. МекМилен је навео и да је волео „заиста чудне ствари“ које се тичу хумора о тоалету и сличног неконвенционалног хумора, који није био прихватљив за његову породицу, а који је истраживао и у претходним играма пре "Super Meat Boy".

Док је "Super Meat Boy" помогао у стварању његове репутације (укључујући и појављивање у документарцу Indie Game: The Movie), МекМилен је сматрао да је та игра била „сигурна“ у смислу његовог омиљеног типа хумора, те је "The Binding of Isaac" користио да се врати том облику изражавања, свестан да игра може бити „каријерско самоубиство“, али да би истовремено пружила јасну поруку о томе шта заиста жели да ради.

Музика Дени Барановски, композитор игре, који је раније сарађивао са МекМиленом на "Super Meat Boy"-у, био је укључен у пројекат рано, убрзо након завршетка првог прототипа. МекМилен и Барановски су сарађивали уз интеракцију „напред-назад“, при чему је МекМилен обезбеђивао уметничке радове из игре, а Барановски је развијао музичке теме на основу тих радова; често је то доводило до тога да МекМилен креира додатну уметност како би подржао напредовање музике.

Барановски је био привучен "The Binding of Isaac"-ом јер је, како је навео, игра постављала мрачан тон, али са прилично смешном нијансом, коју он није сматрао превише озбиљном. Неке од песама инспирисане су класичном хорском музиком, али прилагођене теми игре, док су друге композиције биле инспирисане песмама за борбе са главним непријатељима које је компоновао Нобуо Уематсу за серију Final Fantasy. Барановски је такође имао додатно време након завршетка главних песама да направи кратке додатне нумере које су коришћене за специјалне собе, као што су продавнице и тајне области.

Тhe Binding Of Isaac: Rebirth Неколико месеци након објављивања "The Binding of Isaac" 2012. године МекМилену се обратио Тајрон Родригез из компаније Nicalis, питајући га да ли је заинтересован да игру донесе на конзоле. МекМилен је био заинтересован, али је инсистирао да игра мора бити препрограмирана како би се заобишла ограничења Флеш платформе и укључио додатак Wrath of the Lamb и други планирани експанзијски пакет, при чему би графика игре била преобликована у 16-битну уместо векторске Флеш графике. Поред тога, МекМилен није желео да учествује у пословним аспектима игре, имајући у виду потешкоће са којима се суочио током управљања "Super Meat Boy"-ом. Nicalis је прихватио ове услове и почео са радом 2012. године на верзији која ће постати "The Binding of Isaac: Rebirth", побољшаној верзији оригинала. Игра је објављена 4. новембра 2014. године за "Microsoft Windows", "OS X", "Linux", "PlayStation 4" и "PlayStation Vita", док су верзије за "Wii U", нови Нинтендо 3DS и "Xbox One" објављене 23. јула 2015. године.