Башал () је село у Мађарској, у крајње јужном делу државе. Село се налази у региону Јужне Трансданубије, у барањској жупанији, у сигетварском срезу.Основни подаци и поштански број села
Географија Село се налази северно од Сигетвара, тачније 6 километара од њега и 40 километара од Печуја. Башал је џепно насеље, јер иако пут 6607 између Сигетвара и Кадаркута пролази кроз западну ивицу његовог административног подручја, до његових насељених подручја може се доћи само путем 66 123, који се од њега одваја на исток и дуг је 1,6 километара.
Историја Име насеља Башал се први пут помиње у сачуваним документима 1217. године. Башал је тада био родовски посед клана Ђер, који је стекао Ендесов син Петар, али је Јеха, ћерка Ендесовог брата Петра, такође имала део имања у насељу, која је продала свој део свом зету, сину Макара Монослаија пре 1231. године. Клан Ђер је изгубио своје Башал поседе након татарске инвазије, које је стекао клан Ратот, али су их 1302. године наследник Ендесовог сина Петра, Ласло Сенжетшебети, син Абрани, и његов нећак, Сеген, син Ђерђа, повратили од пастошке гране клана Ратот. Године 1350, Ласлов наследник, Абранијев син, Јанош, син Пала Сенжетшебетија, поседовао га је.Кратка историја Башала
Године 1360, 1448. и 1453. припадао је трговачком граду Пата. Године 1455, Јанош Марчалај га је завештао павлинским монасима из Толда, али је 1464. поново био део властелинства Пата.
Током турског похода 1556. године, Али-паша је поставио логор у липовој шуми близу села након битака код Бабоче, затим га је одатле напао, али није успео да заузме Сигетварски замак, па је напустио опсаду и повукао се. Село није опустело ни током турског времена, његови становници су и даље били Мађари.
Према десетинском регистру надбискупа Панонхалме из 1660. године, било је власништво кустоса Секешфехервара и Ласла Кубињија, а 1692. године Петер Грабарич је био газда. Године 1715. пописано је 9 домаћинстава. У то време, било је власништво Иштвана Акаија, а између 1773. и 1776. године припадало је Шандору Кубињију. Међу члановима породице Кубињи, Алберт Кубињи је био власник села до 1860. године.
У 18. веку, хрватске, а затим немачке породице су се доселиле у насеље у 19. веку.
Реорганизацијом жупаније 1950. године, насеље, које је раније припадало жупанији Шомођ, припојено је Барањи као део сигетварског среза.
Демографија На попису из 2011. године, 97,7% становништва се изјаснило као Мађари, 0,6% као Роми и 0,6% као Хрвати (2,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Верска расподела је била следећа: римокатолици 57,7%, реформисти 28,6%, лутерани 0,6%, неконфесионални 6,3% (6,9% се није изјаснило).Башал Helységnévtár
У 2022. години, 93,2% становништва се изјаснило као Мађари, 5,8% као Роми, 0,5% као Хрвати и 1,6% као друга, недомаћа националност (6,3% се није изјаснило; због двоструког идентитета, укупан број може бити већи од 100%). Према својој вероисповести, 21,5% су били римокатолици, 12% калвинисти, 1,6% остали хришћани, 2,6% остали католици, 23,6% неконфесионални (38,7% није одговорило).
Референце
Спољашње везе Веб-сајт локалне самоуправе Башал на fallingrain.com Регионални атлас – Жупаније, срезови и насеља
Категорија:Насељена места у жупанији Барања