Опрема за пењање по стени

мини|десно|Пењач са шлемом, појасом, ужетом, традиционалним „реком” уређаја за заштиту на појасу и додатном грудном гуртном, која садржи френдове, заглавке, трикаме и системе.|alt=Пењач носи своју опрему за пењање

Опрема за пењање по стени варира у зависности од специфичне врсте пењања коју пењач (или група) предузима. Болдеринг захтева најмање опреме: пењачице, магнезијум и опционе струњаче (енгл. crash pads). Спортско пењање додаје ужад, појасеве, справе за осигуравање и системе (комплете) који се каче у претходно избушене, трајно фиксиране спитове на стени. Традиционално пењање додаје потребу за ношењем „река” привремених и уклоњивих пасивних и активних уређаја за заштиту. Вишеужајно пењање, као и сродно пењање великих стена (енгл. big wall), додаје уређаје који помажу у успону и спуштању низ статичка фиксна ужад. Коначно, техничко пењање (енгл. aid climbing) користи јединствену опрему која пружа механичку помоћ пењачу у кретању нагоре (нпр. лествице).

Напредак у дизајну и производњи опреме за пењање кључни је део историје пењања, почевши од пењачког ужета. Модерни уређаји омогућавају пењачима да обављају задатке који су се раније радили ручно, али са већом контролом — у свим условима — и са мање напора. Примери таквих замена укључују појас (заменио везивање ужета око струка), карабинер (заменио многе чворове), десцендер/справа за спуштање (заменио Дилферов сид), асцендер (заменио Прусиков чвор), справу за осигуравање (заменила осигуравање телом) и заглавке/хексеве (који су заменили углављено камење).

Модерна опрема за пењање укључује динамичка ужад, алате за плиометријски тренинг, напредне механичке уређаје са опругом (SLCD/френдове) за заштиту, као и напредне уређаје за контролу ужета као што су самоблокирајући уређаји (SLD), уређаји за хватање напретка (PCD) и уређаји са потпомогнутим кочењем (ABD). Модерна опрема користи напредне материјале који су све издржљивији, јачи и лакши (нпр. спектра/дајнима и легуре алуминијума) од традиционалне опреме. Опрема мора задовољити специфичне квантитативне стандарде (нпр. стандарде UIAA) за чврстоћу, издржљивост и поузданост, и мора бити сертификована и тестирана према тим стандардима, при чему појединачни комади опреме носе такве ознаке сертификације.

Употреба и сертификација Врсте пењања Опрема за пењање по стени значајно варира у зависности од врсте пењања која се предузима. Почевши од врсте пењања која захтева најмање опреме, опште потребе су следеће:

Соло пењање (енгл. Free solo), и његова варијанта соло пењање изнад дубоке воде (енгл. deep-water soloing), захтевају најмање опреме јер се не користи никаква заштита нити ужад. Опрема је углавном ограничена на пењачице и магнезијум са врећицом за магнезијум. Болдеринг, и његова такмичарска варијанта, користи исту основну опрему као и соло пењање, али уз опциони додатак струњача (познатих и као crash pads). Пењање са горњим осигурањем (енгл. Top rope), и његова варијанта брзинско пењање, додаје уже, појас и справу за осигуравање. Уже се пре успона качи на сидришну тачку на врху, обично помоћу карабинера, гуртни или прусика. Спортско пењање, и његова варијанта тежинског такмичарског пењања (енгл. lead climbing), додаје системе (комплете) који се каче у претходно избушене спитове док пењач води смер. Није потребна додатна заштита. Традиционално пењање захтева већину опреме наведених дисциплина, али уз додатак опсежне опреме за заштиту (заглавци-чокови, хексеви и френдови/SLCD), коју пењач поставља док води смер. Тежина додатне заштите може захтевати јачи појас или грудну гуртну. Вишеужајно пењање, које се може изводити у спортском или традиционалном формату, захтева додатне уређаје за уже као што су асцендери и десцендери за кретање горе-доле по фиксним ужадима. Варијанта великих стена захтева уређаје за велика оптерећења за ношење веће количине опреме као што су порталеџи и залихе, које се носе у транспортним врећама. Соло пењање са ужетом се изводи у многим форматима (спортско, традиционално, вишеужајно) и захтева широк спектар уређаја за уже јер сваку дужину треба попети соло (користећи самоблочирајуће уређаје), спустити се назад (користећи десцендере) и затим поново попети (користећи асцендере). Једноставнија варијанта соло пењања са горњим осигурањем захтева само самоблочирајуће уређаје. Техничко пењање, и његова варијанта чисто техничко пењање, обично се изводи у традиционалном формату и вероватније на вишеужајним смеровима и великим стенама. Поред стандардне опреме, техничко пењање користи специјализовану опрему као што су лествице и дејзи чејн, као и чекиће за клинове и бакарне главе.

Сертификација мини|лево|Двострука ужад са UIAA сертификатом|alt=Двострука ужад сертификована од стране UIAA Опрема за пењање је широко класификована као Лична заштитна опрема (ЛЗО/PPE). Међународна унија планинарских асоцијација (позната као UIAA) била је важно рано тело — и једино тело пре 1995. године — у постављању стандарда за опрему за пењање. Комисија за безбедност UIAA наставља да игра централну светску улогу у овој области. Европски комитет за стандардизацију (CEN) је такође важно регулаторно тело за ЛЗО, које блиско сарађује са Комисијом за безбедност UIAA кроз своју радну групу за планинарску опрему.

Северна Америка има мање специфичних прописа јер опрема за пењање није класификована као војна или професионална ЛЗО и стога не потпада под прописе америчке Управе за безбедност и здравље на раду (OSHA); у суштини, UIAA и CEN су постали најважнија тела за постављање стандарда и регулисање опреме за пењање широм света, а већина великих произвођача и дистрибутера производи опрему сертификовану и означену са UIAA и CE ознакама. Након што је Уједињено Краљевство напустило Европску унију, усвојило је UKCA сертификацију уместо CEN-а.

Ужад и гуртне

Ужад мини|Попречни пресек кернмантл динамичког ужета од 10,7 mm.|alt=Попречни пресек динамичког ужета Модерна пењачка ужад су дужине — дуже верзије су за вишеужајно пењање — и имају кернмантл конструкцију која се састоји од језгра (керн) упредених влакана од најлона и спољашњег омотача (мантл) од тканих обојених грубих најлонских влакана. Она су или динамичка ужад, која се могу истегнути да апсорбују енергију пењача при паду, или јефтинија, али издржљивија статичка ужад, која су намењена само за ситуације са константним оптерећењем као што су спуштање (нпр. абзајл) и пењање уз уже (нпр. жимарење).

Неки пењачи користе једноструко уже пуне дебљине са пречником од приближно , док неки користе двоструку ужад (или „полу-ужад”) како би смањили трење ужета (нпр. једно уже се качи у једно сидриште или тачку заштите), која имају смањену дебљину од приближно ради смањења тежине додатног ужета. Близаначка ужад користе два тања ужета, обично дебљине , која се оба каче у сваку тачку заштите. Близаначка ужад се не користе за смањење трења, већ као резервно уже на дугим успонима.

Гуртне мини|Сетови шивених гуртни.|alt=Сетови шивених гуртни Модерне траке су направљене од јаког цевастог најлона или још јачег спектра/дајнима материјала. Пењачи користе траке које су ушивене према сертификованом стандарду ојачаним шавовима у затворене петље различитих дужина које се називају „гуртне”. Могу се користити у широком спектру ситуација, укључујући обавијање око делова стене за абзајл, прављење сидришта, или као пасивна заштита, или везане за другу опрему — често преко карабинера — да би се направила дужа верзија система или импровизована лонжа.

Гуртне се могу претворити у сложеније делове опреме као што је дејзи чејн, који се користи у техничком пењању, и систем за лично сидрење, који се користи за осигуравање пењача за фиксну сидришну тачку.

Помоћна ужад мини|Поређење дебљина ужета (два лево) и помоћног ужета (два десно).|alt=Поређење дебљина ужета и помоћног ужета Док се дужине траке могу везати чвором, као што је чвор траке, да би се направиле петље прилагођене дужине уместо унапред ушивених фиксних гуртни, њихова носивост може бити значајно смањена, чинећи их мање безбедним. Пењачи уместо тога користе помоћно уже (или „прусик”), које је тање статичко кернмантл уже од приближно , везано двоструким рибарским чвором у затворене петље било које величине.

Петље од помоћног ужета служе за широк спектар функција у пењању по стени. Употребе укључују прављење фрикционих Прусикових чворова за пењање или хватање фиксних ужади, обично користећи тање уже од око , или за качење на и изједначавање сила преко више фиксних сидришних тачака, као што је при постављању сидришта за абзајл или осигуравање на вишеужајним смеровима, обично користећи дебље уже од око .

Конектори Неколико модерних делова опреме за повезивање помаже пењачима да безбедно причврсте предмете за пењачко уже, као што су они сами преко модерног пењачког појаса, или њихови различити уређаји за заштиту преко модерних карабинера и система. Пре проналаска ових делова опреме, пењачи су користили алтернативне технике као што је обавијање ужета око тела уместо појаса (нпр. осигуравање телом) и обавијање ужета око различитих стена као облик заштите. Поред ових раних техника, пењачи су такође користили различите пењачке чворове за везивање ужади и сидришних тачака, који су сада замењени опремом за повезивање као што су карабинери.

Карабинери мини|Карабинери без закључавања (горе) и са закључавањем (доле).|alt=Различити типови карабинера Карабинери су затворене металне копче са опружним вратима које се користе као конектори између ужета и различитих уређаја. Модерни карабинери су направљени од лагане, али јаке легуре алуминијума која може да издржи оптерећење пада. Карабинери долазе у различитим облицима, при чему је асиметрични/офсет Д-облик најчешћи, и са различитим стиловима врата (нпр. равна врата или закривљена врата). Посебна варијација је да ли су врата са закључавањем (матицом), што даје додатну сигурност при осигуравању, али чини карабинер тежим и мало тежим за укопчавање, или без закључавања, што је најлакше за укопчавање и ископчавање, на пример, при вођењу спортског смера, али са ризиком да се врата могу ненамерно отворити.

Појасеви Пењачки појасеви се користе за повезивање ужета са пењачем преко „gurtne za osiguravanje” (belay loop) на појасу. Појасеви су направљени од јаких материјала према специфичним смерницама за чврстоћу које могу издржати оптерећење великог пада. Постоји много врста дизајна и материјала појасева који се користе у зависности од врсте пењања. Примери укључују минималне „седеће” појасеве за спортско пењање јер захтевају мало петљи за ношење опреме, лагане појасеве са одвојивим ножним петљама за алпинизам који стају преко кабасте зимске одеће, постављене појасеве за пењање великих стена који пружају удобност за висећа сидришта и абзајле, и грудне/целе појасеве за децу или ношење тешких терета.

Лонже мини|Пецлов „via ferrata сет” са прикаченим „апсорбером енергије”.|alt=Лонжа за употребу на виа ферати Лонже (или „траке за самоосигурање”, „via ferrata сет”) су много дуже верзије система које се каче од појаса до ужета (или других сидришних тачака, као што је метална сајла). Разлика је у томе што су лонже много јаче од система и способне су да издрже факторе пада од 2 какви се налазе на виа фератама или на вишеужајним смеровима. Често су направљене од материјала који могу да апсорбују динамичку енергију и често долазе са додатним опционим уређајима за апсорпцију енергије пада, а лонже које су претрпеле тешке падове често се морају бацити. Лонже су такође конструисане да буду довољно флексибилне да се одупру увртању.

Систем за лично сидрење Подкласа лонжи је систем за лично сидрење (PAS), који је део ужета или међусобно повезаних ланаца гуртни, који се користе за везивање појаса за сидришну тачку као што је штан. Традиционално, пењачи би везивали свој појас за сидришта користећи део пењачког ужета; међутим, PAS је постао популаран као начин да се избегне смањење ефективне дужине пењачког ужета и да се користи једноставнија веза.

Системи