мини|Тлоцрт цркве Сан Лоренцо ин Дамазо, базилике у Риму. Изграђена је у базиликалном стилу: правоугаона грађевина са главним бродом (наосом) оивиченим уздужним бочним бродовима. Базилике су католичке црквене грађевине које имају посебан статус и привилегије које им додељује папа. Базилике се разликују од осталих цркава ради церемонијалних сврха. Грађевина не мора нужно бити базилика у архитектонском смислу (правоугаона грађевина са централним бродом оивиченим са два или више уздужна брода). Базилике су или велике базилике (постоје четири, све у Римској бискупији) или мале базилике, којих је 2023. године било 1.924 широм света.

Многе базилике су значајна светилишта, која често примају ходочаснике, посебно међу онима које су саграђене изнад confessio (исповедаонице) или гробног места мученика; иако овај термин сада обично означава простор испред главног олтара који је спуштен ниже од нивоа главног пода (као што је случај у црквама Светог Петра и Светог Јована Латеранског у Риму) и који нуди непосреднији приступ гробним местима испод. Неке базилике су места хришћанског ходочашћа, која примају десетине милиона посетилаца годишње.Lester Meera, Sacred Travels, 2011, стр. 53

Цркве означене као папске базилике, посебно, поседују папски престо и папски главни олтар, за којим нико не сме да служи мису без папине дозволе.

Рангирање цркава десно|мини|Conopaeum (лево), тинтинабулум (десно) и папска столица (средина), једна од привилегија додељених базилици. Папске или велике базилике имају првенство над свим осталим црквама. Друга рангирања стављају катедралу (или кокатедралу) бискупа испред свих осталих цркава у истој дијецези, чак и ако имају титулу мале базилике. Ако је катедрала део суфраганске дијецезе, она уступа првенство катедрали митрополита. Катедрала примаса сматра се више рангираном од катедрале другог митрополита(а) у његовој јурисдикцији (обично садашњој или историјској држави). Остале класификације цркава укључују колегијатске цркве, које могу, али не морају бити и мале базилике.

Разлика између великих и малих базилика изгледа да је настала почетком 18. века. Најранији документ који бележи употребу термина „велика базилика” потиче из 1727. године. (Rome: Marianum 1976), 2.

Велике и папске базилике мини|лево|Архибазилика Светог Јована Латеранског мини|лево|Базилика Светог Петра

Велике базилике Постоје четири „велике базилике” у Риму, које поред других посебних одлика имају света врата и чија је посета увек прописана као један од услова за добијање опроста током Римског јубилеја. Само велике базилике имају префикс sacrosancta (најсветија). (Paris: Desclée & Socii, 1956), 232.

Свети Јован Латерански, такође названа Латеранска базилика. Будући да је то катедрала Римске бискупије, у традицији Католичке цркве има право на назив „Мајка свих цркава” света. Из тог разлога, Свети Јован Латерански је једина црква која је позната и као „архибазилика”. Базилика Светог Петра, такође названа Ватиканска базилика, главно је место ходочашћа, за које се верује да је изграђено изнад гробног места Апостола Петра. Свети Павле изван зидина, такође позната као Остијска базилика јер се налази на путу који је водио ка Остији, верује се да је изграђена изнад гробног места Апостола Павла. Санта Марија Мађоре (Света Марија Велика), такође названа Либеријанска базилика јер се оригинална грађевина приписивала папи Либерију, највећа је црква у Риму посвећена Марији, мајци Исусовој.

Папске базилике мини|Базилика Светог Павла изван зидина мини|Базилика Санта Марија Мађоре

Четири велике базилике, заједно са малом базиликом Светог Лоренца изван зидина, некада су биле познате као „патријархалне базилике” јер су биле повезане са пет древних патријаршијских седишта хришћанства. Након одрицања од титуле патријарха Запада 2006. године, папа Бенедикт XVI преименовао је ове базилике из патријархалних у „папске базилике”.

Свети Јован Латерански био је повезан са папом, бискупом Рима и патријархом Запада. Свети Петар био је повезан са патријархом Цариграда. Свети Павле изван зидина био је повезан са патријархом Александрије. Санта Марија Мађоре била је повезана са патријархом Антиохије. Свети Лоренцо изван зидина био је повезан са патријархом Јерусалима.

Номинално, одговарајући патријарси су могли користити смештај при базиликама ако би имали послова у Риму.Dictionnaire de droit canonique, vol. 2, s.v. "basilique", стр. 242 (1937). Ова додељивања су, међутим, сада чисто историјска. У неким случајевима, више од једног патријарха носи титулу за исту патријаршију.

Свака од пет папских базилика је такође једна од седам ходочасничких цркава Рима.

Мале базилике Прописе који регулишу мале базилике утврдила је Света конгрегација обреда декретом Domus Dei од 6. јуна 1968. године.Acta Apostolicae Sedis vol. 60 (1968), стр. 536-539. Папа Јован Павле II ревидирао је и допунио ове прописе у светлу искуства и нових литургијских захтева, које је одобрила и објавила Конгрегација за божански култ и дисциплину сакрамената декретом Domus Dei од 9. новембра 1989. године.Acta Apostolicae Sedis vol. 82 (1990), стр. 436-440. Сада је потребна молба бискупа дијецезе, као и nihil obstat (ништа не стоји на путу) националне бискупске конференције. Потребна је изјава о пореклу и историји цркве, њеном тренутном верском статусу, заједно са фотографијама здања. Мора се попунити и доставити детаљан упитник.

Привилегије везане за статус мале базилике, који се додељује папским бревеом, укључују одређено првенство испред других цркава, право на conopaeum (балдахин који личи на кишобран; такође назван umbraculum, ombrellino, papilio или sinicchio) и звоно (тинтинабулум), који се носе једно поред другог у процесији на челу свештенства у свечаним приликама, као и cappa magna коју носе каноници или секуларни чланови колегијалног капитула када помажу при Божанском официју. У случају великих базилика, ови umbraculae су направљени од златног платна и црвеног сомота, док су код малих базилика направљени од жуте и црвене свиле – боја које су традиционално повезане и са Папском столицом и са градом Римом.

Што се тиче малих базилика, користе се и термини „папска мала базилика”, „понтификална мала базилика” и „патријархална мала базилика”.

мини|Проглашење Катедрале Светог Јована Крститеља у Савани (Џорџија) за малу базилику.|десно

Папске мале базилике Постоје три „папске мале базилике”, једна у Риму, Базилика Светог Лоренца изван зидина, и две у Асизију повезане са Фрањом Асишким које се налазе у или близу његовог родног града.

Понтификалне мале базилике Постоји пет „понтификалних малих базилика” у свету (реч „понтификална” односи се на титулу „понтифа” бискупа, а посебно бискупа Рима):

Понтификална базилика Госпе од Розарија, Помпеја Понтификална базилика Светог Николе, Бари Понтификална базилика Светог Антонија, Падова Понтификална базилика Свете куће, Лорето Понтификална базилика Светог Михаила, Мадрид

Патријархалне мале базилике Постоје две „патријархалне мале базилике” повезане са надбискупима који имају титулу патријарха – Патријархална катедрална базилика Светог Марка у Венецији и Патријархална базилика у Аквилеји.

Нису све патријархалне катедрале мале базилике. Патријархална катедрала Санта Марија Мађоре (у Лисабону, Португал) и Патријархална катедрала Свете Катарине (у Старој Гои, Индија) то нису.

Остале базилике и ходочашћа мини|Базилика Божанског милосрђа, изграђена 2002. у Кракову, Пољска, примила је два милиона ходочасника 2011. године. У новије време, титула мале базилике приписује се важним ходочасничким црквама и националним центрима вере. Године 1999. бискуп Франческо Ђођа изјавио је да је Базилика Госпе од Гвадалупе у Мексико Ситију (изграђена у 20. веку) најпосећеније католичко светилиште на свету, а следе Сан Ђовани Ротондо и Базилика националног светилишта Госпе од Апаресиде у Бразилу. Милиони ходочасника посећују светилишта Госпе од Лурда и Госпе од Фатиме. Ходочасничке базилике настављају да привлаче преко 30 милиона ходочасника годишње. Ирска има две ходочасничке базилике: Светилиште Нок и Чистилиште Светог Патрика (Лох Дерг).

Сваке године, 13. маја и 13. октобра, на значајне датуме указања у Фатими, ходочасници испуњавају сеоски пут који води ка Светилишту Госпе од Фатиме у масама које се приближавају милиону сваког дана. У децембру 2009. године, Базилика Госпе од Гвадалупе поставила је нови рекорд са 6,1 милионом ходочасника током петка и суботе за годишњицу Госпе од Гвадалупе.

Црквене базилике по регионима Закључно са 31. децембром 2020. године, постоји 1.881 католичка црква која носи титулу базилике.

+РегионБазиликеЗападна Европа1.116Источна Европа244Северна Америка152Централна Америка26Јужна Америка240Јужна и Источна Азија59Централна и Југозападна Азија12Океанија8Западна и Северна Африка14Источна и Централна Африка9Јужна Африка1Укупно1.881

Катедрала Свете Марије у Ернакуламу (Индија) је епископско седиште Сиро-малабарске католичке цркве. Катедралу је на статус базилике уздигао папа Павле VI 20. марта 1974. године. Црква Светог Ђорђа у Ангамалију, такође сиро-малабарског обреда, уздигнута је на статус базилике 24. јуна 2009. од стране папе Бенедикта XVI.

Дана 10. маја 1997. године, папа Јован Павле II посетио је Базилику Госпе од Либана у Хариси, Либан. Базилика је под управом Маронитске католичке патријаршије. Базилика и национално светилиште Госпе од Либана у Норт Џексону, Охајо, под јурисдикцијом је Епархије Госпе од Либана. Светилиште је на статус мале базилике уздигао папа Фрања 8. јула 2014. године.

Галерија малих базилика широм света

Види још Катедрала Католичка црква Дуомо

Напомене

Референце

Литература

Спољашње везе

Категорија:Базилике (Католичка црква) Категорија:Католичке цркве