Kognitivna internost (ili internost) je sklonost osobe da ishode događaja najčešće objašnjava onim što ona sama radi - svojim odlukama, trudom i sposobnostima. U psihologiji se internost često povezuje sa pojmom lokusa kontrole, koji govori o tome da li osoba veruje da ima uticaj na rezultat ili da sve zavisi od spoljašnjih okolnosti. Kada se kaže „kognitivna”, naglasak je na tome kako osoba razmišlja i tumači uzroke, a ne samo na ponašanju. Internost može biti opšta (za život u celini) ili vezana za jednu oblast, na primer školu, posao ili zdravlje. Pojam se koristi u istraživanjima ličnosti i učenja, ali se uvek posmatra zajedno sa realnim uslovima u kojima osoba živi.
Teorijski okvir Internost je povezana sa idejom da ljudi kroz iskustvo stvaraju očekivanja o tome koliko njihov izbor menja ishod. Ta očekivanja utiču na to da li će osoba pokušati ponovo, odustati brzo ili istrajati kada je teško. U okviru pristupa kao što je Teorija socijalnog učenja, ljudi uče i iz posledica, ali i posmatrajući druge. Osoba sa jačom internosti često lakše vidi vezu između truda i rezultata, pa joj je lakše da planira i drži rutinu. Ipak, internost ne znači da je “sve u našim rukama”, jer okruženje i prepreke takođe imaju važnu ulogu.
Veza sa socijalnim učenjem U okviru socijalnog učenja, ljudi često uče posmatranjem i oponašanjem modela, što se naziva i Učenje po modelu. Kada osoba ima izraženiju internost, ona češće veruje da može da “izvuče pouku” i promeni pristup sledeći put. To može povećati istrajnost i spremnost da se uči iz grešaka. Ipak, internost ne znači da osoba ignoriše uticaj drugih ljudi i okolnosti - već samo da prvo traži svoj deo uticaja u priči.
Razlika u odnosu na srodne pojmove Internost se često meša sa samoučinkovitošću, ali nisu isto: samoučinkovitost je osećaj “mogu ovo da uradim”, dok internost više govori “od čega rezultat zavisi”. Internost se razlikuje i od optimizma, jer neko može biti realističan ili čak skeptičan, a ipak verovati da trud pravi razliku. U okviru tema kao što je atribucija, internost je bliska “unutrašnjim objašnjenjima”, ali lokus kontrole više opisuje opšte uverenje o kontroli, a ne “krivicu”. Zato se u literaturi naglašava da se pojmovi koriste precizno, u skladu sa time šta se meri.
Merenje Kognitivna internost se najčešće procenjuje upitnicima koji ispituju kako ljudi objašnjavaju uspeh i neuspeh. Jedan od klasičnih pristupa je Rotterova skala lokusa kontrole, koja ispituje da li osoba češće očekuje da će ishod zavisiti od nje ili od spoljašnjih faktora. U nekim oblastima koriste se posebne mere, na primer za zdravlje, gde se razlikuje “lični uticaj” od uticaja slučaja i drugih ljudi. Takve skale pomažu da se vidi u kom domenu osoba oseća kontrolu, a u kom ne. Rezultati se tumače pažljivo, jer internost zavisi i od kulture, iskustva i realnih mogućnosti kontrole.
Značaj i primene U školi, internost se često povezuje sa većom istrajnošću, jer učenik češće veruje da se trud isplati. Na poslu, internost može doprineti proaktivnosti i preuzimanju odgovornosti, ali može doneti i stres ako osoba preuzme krivicu za stvari koje realno ne može da promeni. U zdravlju, internost ponekad pomaže u održavanju navika (npr. rutina, terapija), ali efekat zavisi i od podrške i dostupnosti usluga. U praksi je često najkorisnija “fleksibilna internost” - kada osoba vidi svoj uticaj, ali ne negira realne prepreke. Zbog toga se internost posmatra kao nešto što može biti korisno, ali samo ako je usklađeno sa stvarnošću.
Reference
Категорија:Психологија мотивације Категорија:Психологија Категорија:Воља