мини|Црква Светог Фрање Асишког у Бечу мини|Грчка православна црква Свете Тројице у Бечу Религија у Аустрији је претежно хришћанство, које се придржава 68,2% становништва земље, према националном истраживању из 2021. године које је спровео Завод за статистику Аустрије.Official census data provided by Statistics Austria: Међу хришћанима, 80,9% су били католици, 7,2% су били православни хришћани (углавном припадници Источне православне цркве), 5,6% су били протестанти, док је преосталих 6,2% били други хришћани, који припадају другим деноминацијама религије или нису повезани ни са једном деноминацијом. У истом попису, 8,3% Аустријанаца је изјавило да је њихова религија ислам, 1,2% је изјавило да верује у друге нехришћанске религије (укључујући будизам, хиндуизам, јудаизам и друге), а 22,4% је изјавило да не припада ниједној религији, деноминацији или верској заједници.
Према подацима о чланству у црквама, у 2024. години 49,6% становништва били су католици. Ово је био први пут да је мање од половине Аустријанаца било члан Католичке цркве.Austrian church statistics, katholisch.at Око 3% се придржавало протестантских цркава.Druids cut death toll with divine intervention. The Telegraph.
Аустрија је историјски била снажно католичка земља, будући да је била центар Хабзбуршке монархије (1273–1918) која је заступала католичанство. Иако су се у 16. веку многи Аустријанци преобратили на протестантизам, посебно на лутеранство, како се протестантска реформација (започета 1517) ширила Европом, Хабзбурговци су већ 1527. донели мере контрареформације и оштро сузбили аустријски протестантизам, иако је мањина Аустријанаца остала протестантска. Неколико деценија након пада Хабзбуршке монархије на крају Првог светског рата и трансформације Аустрије у федералну републику, барем од 1970-их дошло је до опадања хришћанства (са изузетком православних цркава) и ширења других религија, процес који је посебно изражен у главном граду Бечу.
Између пописа становништва из 1971. и 2021, хришћанство је опало са 93,8% на 68,2% аустријског становништва (католицизам са 87,4% на 55,2%, а протестантизам са 6% на 3,8%, док је православље порасло са 2,2% на 4,9% између 2001. и 2021). Током истог временског периода, ислам је порастао са 0,2% на 8,3% аустријског становништва, а удео људи који се не повезују нити припадају било којој религији порастао је са 4,3% на 22,4%. Демографија
Пописна статистика, 1951–2021 +Верске припадности у Аустрији, попис становништва 1951–2021*Религија1951196119711981199120012021Број%Број%Број%Број%Број%Број%Број%Хришћанство6,632,50095.76,763,40095.67,022,40093.86,821,30090.26,489,10083.26,485,70080.76,093,70068.2—Католицизам6,170,10089.06,295,10089.06,548,30087.46,372,60084.36,081,50078.05,915,40073.64,933,30055.2—Православље**––––––––––179,5002.2436,7004.9—Протестантизам429,5006.2438,7006.2447,1006.0423,2005.6388,7005.0376,2004.7340,3003.8—Старокатолицизам32,9000.529,6000.427,0000.425,5000.318,9000.214,6000.24,9000.1—Други хришћани––––––––––––378,5004.2Ислам**––––22,3000.376,9001.0158,8002.0339,0004.2745,6008.3Будизам***––––––––––10,4000.126,6000.3Хиндуизам***––––––––––3,6000.010,1000.1Јудаизам11,2000.29,0000.18,5000.17,1000.17,3000.18,1000.15,4000.1Друге религија23,1000.331,4000.474,4001.0118,9001.6197,4002.562,2000.962,1000.7Нерелигиозни264,0003.8266,0003.8321,2004.3452,0006.0672,3008.6963,30012.01,997,70022.4Неизјашњени3,1000.04,0000.142,8000.679,0001.0271,0003.5160,7002.0––Укупно6,933,9007,073,8007,491,5007,555,3007,795,8008,032,9008,935,800*1951–2001: верска припадност целокупног становништва пребројаног у попису. 2021-: верска припадност пребројана у микропопису и екстраполирана на укупно становништво.**Православно хришћанство и ислам су се рачунали као део „осталих религија“ све до пописа становништва из 1971. и 2001. године, када су почели да се броје одвојено.***Будизам и хиндуизам су рачунани одвојено, мада само у неким извештајима са подацима, барем од пописа из 2001. године.
Религија по савезној држави +Верске припадности у Аустрији по савезној држави, 2021 национална анкетаСавезна државаУкупно хришћанаод којихИсламДруге религијеНерелигиозниКатолицизамПравослављеПротестантизамБрој%Број%Број%Број%Број%Број%Број%36x36п Бургенланд237,90080.3194,10065.58,0002.733,70011.46,4002.22,1000.749,90016.837x37п Корушка434,50077.2356,90063.420,7003.741,8007.431,1005.53,9000.793,10016.551x51п Доња Аустрија1.242,00073.4983,10058.149,0002.956,7003.383,2004.921,5001.3346,50020.555x55п Горња Аустрија1.098,60073.4931,30062.343,0002.948,5003.2125,5008.412,8000.9259,20017.355x55п Салцбург415,50074.2322,00057.528,1005.017,1003.036,4006.56,6001.2101,90018.250x50п Штајерска894,30071.7789,30063.334,1002.739,6003.263,4005.18,4000.7281,50022.635x35п Тирол556,30073.2502,60066.223,4003.122,7003.065,9008.72,5000.3134,80017.830x30п Беч942,00049.0611,70031.8215,20011.270,3003.7284,90014.838,7002.0655,40034.141x41п Форарлберг272,70068.3242,40060.715,1003.810,0002.548,80012.22,5000.675,40018.9
Историја лево|мини|250x250п|Већи део источне Аустрије је усвојио лутеранство све док га контрареформацијски напори нису променили крајем 16. века. Протестантска реформација се проширила из северне Немачке на Аустрију. До Тридентског сабора 1545, скоро половина аустријског становништва прешла је на лутеранство, док је мањина такође прихватила калвинизам. Источна Аустрија је била више погођена овим феноменом него западна Аустрија. После 1545. године, Аустрија је рекатолизована у контрареформацији. Хабзбурговци су увели строги режим како би обновили утицај Католичке цркве међу Аустријанцима и њихова кампања се показала успешном. Хабзбурговци су дуго себе сматрали авангардом католицизма, док су све остале хришћанске конфесије и религије биле потиснуте.
Године 1775, Марија Терезија је дала званичну дозволу Мехитаристичкој конгрегацији Јерменске католичке цркве да се насели у Хабзбуршком царству.
Године 1781, током аустријског просветитељства, цар Јозеф II Хабзбуршки издао је Патент толеранције за Аустрију којим је другим конфесијама дозвољена ограничена слобода вероисповести. Верска слобода је проглашена уставним правом у Цислајтанији након аустроугарског аусглајха 1867, чиме је одана почаст чињеници да је монархија била дом бројних религија поред католичанства, као што су грчки, српски, румунски, руски и бугарски православни хришћани (Аустрија је вековима била сусед Османског царства), калвинистички и лутерански протестанти, и Јевреји. Године 1912, након анексије Босне и Херцеговине 1908, ислам је званично признат у Аустрији.
Аустријска јеврејска заједница из 1938. године – само Беч је бројао више од 200.000 – смањена је на око 4.500 током Другог светског рата, са око 65.000 јеврејских Аустријанаца убијених у Холокаусту и 130.000 емигриралих. Велика већина садашњег јеврејског становништва су послератни имигранти, посебно из источне Европе и централне Азије (укључујући бухарске Јевреје).Bukharian Jews find homes on Long Island, Bukharian Reviews, 16 September 2004 Будизам је законски признат као религија у Аустрији 1983.
Аустрија је била у великој мери погођена протестантском реформацијом, до те мере да је значајан део становништва постао протестант. Лутеранство је била најуспешнија протестантска конфесија; то је био случај и међу другим немачкоговорећим становништвом широм Светог римског царства, а Аустрија је била једна од њих. Калвинизам није добио толику подршку. Међутим, истакнути положај Хабзбурговаца у контрареформацији довео је до тога да протестантизам буде готово потпуно збрисан почев од 1545, враћајући католицизам као доминантну религију још једном.
Значајна јеврејска популација (око 200.000; по попису 1938), која је углавном живела у Бечу, смањена је на само неколико хиљада масовном емиграцијом 1938. (више од 2/3 јеврејског становништва емигрирало је од 1938. до 1941) и наредним Холокаустом током нацистичког периода. Имиграција у новијим годинама, првенствено из Турске и бивше Југославије, довела је до повећања броја муслимана и православних хришћана. Као и у другим европским земљама, последњих година је дошло до пораста паганских покрета у Аустрији.
Према подацима о чланству у црквама, 2024. 49,6% становништва су били католици. Ово је био први пут да је мање од половине Аустријанаца било члан Католичке цркве.
Религије мини|150x150п|Будистички манастир Лецехоф у Фелдкирху, у Форарлбергу. мини|200x200п|Катедрала Светих Руперта и Вергилија у Салцбургу мини|150x150п|Лутеранска Christuskirche (Христова црква) у Салцбургу. мини|150x150п|Џамија у Телфсу. мини|150x150п|Аполонов храм у Хундсталзеу, који су изградили локални уметници у част грчког бога Аполона.
Хришћанство
Католичка црква Католицизам је највећа религија у Аустрији, представљајући 49,6% укупног становништва у 2024. години. Управно тело Католичке цркве у Аустрији је Аустријска конференција католичких бискупа, коју чине хијерархија два надбискупа (Беч, Салцбург), бискупи и опат територијалне опатије Ветинген-Мехрерау. Ипак, сваки бискуп је независан у својој дијецези и одговоран је само папи. Тренутни председник Конференције католичких бискупа је кардинал Кристоф Шенборн, који припада централноевропској племићкој породици Шенборн. Иако Аустрија нема примата, надбискуп Салцбурга носи титулу Primus Germaniae (примат Немачке).
Православно хришћанство Православне и оријенталне православне цркве су порасле последњих деценија захваљујући доласку јужнословенских имиграната са Балкана у Аустрију. Највећу групу православаца у Аустрији чине Срби. Бечки институт за демографију Аустријске академије наука проценио је да је 2016. у Аустрији било 397.219 православних хришћана, што представља 4,6% укупног становништва.
Протестантизам Протестантска реформација се проширила из северне Немачке на Аустрију. До Тридентског сабора 1545, скоро половина аустријског становништва прешла је на лутеранство, док је много мања мањина такође прихватила калвинизам. Источна Аустрија је била више погођена овим феноменом него западна Аустрија. После 1545, Аустрија је рекатолизована у контрареформацији. Хабзбурговци су увели строги режим како би обновили утицај Католичке цркве међу Аустријанцима и њихова кампања се показала успешном; Хабзбурговци су дуго себе сматрали авангардом католицизма, док су све остале хришћанске конфесије и религије биле потиснуте.
Протестантизам је достигао врхунац од 6,2% до 1951, први пут у аустријској историји од успеха контрареформације. Тренутно чини око 3,5% становништва. Аустријски протестанти су претежно лутерани (3,4%), са малом калвинистичком заједницом (0,1%). Новопридошле протестантске цркве расту у броју чланова, посебно евангелистички протестанти и пентекосталци.
Студија Бечког института за демографију Аустријске академије наука открила је да је 2016. у Аустрији било процењених 412.423 протестаната свих врста. Лутеранска протестантска црква аугзбуршке конфесије у Аустрији има око 300.000 (3,4%) чланова. Реформатска црква у Аустрији, калвинистичка организација, има отприлике 13.590 чланова.
Светска конференција менонита је избројала малу менонитску популацију у Аустрији. 2022. било је 402 менонита.
Немачки годишњи састанак квекера укључује квекере из Немачке и Аустрије и бројао их је мање од 500 у 2017. години.
Ислам Због имиграције, посебно са Балкана, из Турске и Блиског истока, број муслимана у Аустрији је експоненцијално порастао током последњих деценија, са процењеним бројем муслимана од 686.599, или 7,9% укупног становништва закључно са 2016, у односу на 4,2% у 2001. години.WZ-Recherche 2016. Published in article: "Staat und Religion". Wiener Zeitung, January 2016. +Број муслимана у Аустрији Година Апсолутни број Проценат Извор 1981. 76.939 1,0% 1991. 158.776 2,0% 2001. 345.906 4,1% 2009. 515.914 6,2% 2016. 686.599 7,9% 2021. 745.600 8,3%
Будизам